Tražnja za zlatom ostala je jaka u trećem kvartalu

Tokom trećeg kvartala ove godine, tražnja za zlatom porasla je za 5% u poređenju sa istim periodom 2023. godine. Glavni pokretači ove potražnje su i dalje kupovine centralnih banaka, ali u velikoj meri, prisutna je i špekulacija o budućem rastu cena ovog plemenitog metala.

Kako zlato dobija sve više pažnje u medijima – sa povećanjem cene od 35% samo ove godine – investitori su privučeni potencijalnim profitom. Ovo je jedan od razloga zašto, iako su i ponuda i tražnja za zlatom porasle za 5%, cena je doživela značajniji rast.

Over-the-counter tražnja za zlatom u Q3 2024

Nastavljajući trend iz drugog kvartala ove godine, Q3 je nastavljen sa impresivnim volumenom potražnje. Over-the-counter tražnja odnosi se na trgovine koje se obavljaju direktno između dve strane, a ne preko berzi kao što bi bio slučaj sa fondovima kojima se trguje na berzi.

OTC tražnja je gotovo udvostručena u poslednjih godinu dana, uglavnom zahvaljujući osobama sa visokim neto vrednostima i velikim finansijskim institucijama koje diversifikuju svoje portfelje. Ovo dolazi kao prirodan odgovor na dve godine ulaganja u akcije i državne obveznice visokih prinosa.

Tražnja za investicionim zlatom u Q3 2024

Kao što smo istakli u nekoliko drugih članaka na našem blogu, investiciono zlato se odnosi na fizičke zlatne novčiće i zlatne poluge, ali i na fondove sa zlatnim pokrićem (ETF).

Više o ovoj temi: Šta je investiciono zlato?

Jasno definisanje ove dve kategorije – uz razumevanje njihovih prednosti i mana – je ključno za praćenje kako se tržište razvija tokom vremena. Sveukupno, vidimo značajan nivo špekulacije u vezi sa cenom zlata, uzrokovan potražnjom za ETF-ovima, umesto za fizičkim novčićima i polugama.

Tražnja za investicionim zlatnicima i polugama

Tražnja za investicionim zlatnicima i polugama opala je za 9% u poslednjih godinu dana. Glavni razlog je značajno velika tražnja iz 2023. godine, ali i pritisak na prodaju jer je cena zlata beležila rekorde svakog meseca trećeg kvartala. Najveći padovi potražnje zabeleženi su u Evropi (-42%, nakon pada od 56% u trećem kvartalu 2023. u poređenju sa 2022.) i Kini (-24%).

Evropa je nedavno postala sinonim za stagnaciju. Sa stvarnom stopom rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 0,8% u drugom kvartalu 2024, Stari kontinent se suočava sa ozbiljnim problemima. Najugroženija zemlja izgleda da je Nemačka, koja se dosledno vraća u recesione periode. Početkom ove nedelje, Volkswagen je najavio planove za zatvaranje najmanje tri fabrike, što bi značilo gubitak desetina hiljada radnih mesta.

Više o ovoj temi: Nemačka ušla u tehničku recesiju

Indija, međutim, beleži najveći porast u potražnji za zlatom – od 41%. Ovo dolazi nakon što je indijska vlada odlučila da smanji carinske dažbine na trećinu za zlatne legure i kompozite. Sledeći po porastu su Južna Koreja (+36% potražnje) i Tajvan (+28%), a razlog su prilike za profit i geopolitički razvoj.

Tražnja za zlatnim ETF-ovima

Tražnja za zlatnim ETF-ovima – vidljiva kroz tokove kapitala – pokazuje drugačiju sliku. Tokom celog trećeg kvartala, beležimo neto globalni priliv u zlatne fondove od 95 tona zlata. Time trenutne rezerve ovih ETF-ova dostižu 3.200 tona zlata. Glavni pokretači su prilivi iz Severne Amerike (posebno iz Sjedinjenih Država, sa dodatnih 59 tona) i Evrope (dodatnih 22,73 tona).

Kao što vidimo, evropski zlatni ETF-ovi beleže svoj prvi kvartalni neto priliv od prvog kvartala 2022, kada je Rusija napala Ukrajinu. S druge strane Atlantika, severnoamerički zlatni ETF-ovi nisu beležili neto priliv tokom celog kvartala od drugog kvartala 2023. Ovo označava smirivanje inflatornog talasa nakon zaključavanja zbog COVID-19 pandemije.

Međutim, uzimajući u obzir ciklus snižavanja kamatnih stopa u eurozoni i Sjedinjenim Državama, možemo očekivati buduće prilive u ove ETF-ove. Ovo se dešava jer se smanjuje oportunitetni trošak držanja zlata.

Oportunitetni trošak se odnosi na potencijalne prinose od ulaganja u druge instrumente na štetu zlata, kao što su američke državne obveznice. Kako kamatne stope nastavljaju da opadaju, prinosi ovih obveznica takođe opadaju, čineći zlato privlačnijim za investitore.

Tražnja za zlatom centralnih banaka u Q3 2024

Centralne banke širom sveta nastavile su trend kupovine zlata. Neto akvizicije su iznosile 186,3 tona između jula i septembra, što je skoro polovina potražnje zabeležene u Q3 2023. 

I pored takve smanjene količine kupovina centralnih banaka, akvizicije od početka godine (između januara i septembra) iznose 694 tone neto. Ovo je samo 1% ispod količine kupljene tokom prvih devet meseci 2022, kada su centralne banke kupile najveću količinu zlata u istoriji.

Više o ovoj temi: Jedno tromesečje zlata

Najveći kupac ove godine do sada je bila Nacionalna banka Poljske (+42 tone). Plan guvernera NBP-a, Adama Glapinskog, je da poveća zlatne rezerve zemlje tako da predstavljaju 20% međunarodnih rezervi. Trenutno, sa 420 tona u rezervama, zlato predstavlja 16% ukupnih rezervi Poljske.

Na drugom mestu, prilično iznenađujuće, nalazi se Nacionalna banka Mađarske. Tokom trećeg kvartala ove godine, mađarska centralna banka kupila je ukupno 14,5 tona zlata, povećavajući svoje rezerve sa 94,5 tona na 110 tona. Tako Mađarska sada ima najveće zlatne rezerve na Balkanu, nadmašujući Rumuniju sa 103,6 tona zlatnih rezervi. Motivacija Nacionalne banke Mađarske za povećanje zlatnih rezervi bila je:

 U kontekstu rastuće neizvesnosti u globalnoj ekonomiji u celini, uloga zlata kao sigurnog utočišta i čuvara vrednosti je od posebnog značaja, jer jača poverenje u zemlju i podržava finansijsku stabilnost.

Ostali važni kupci zlata bili su Indija (+13 tona), Azerbejdžan (+12 tona), Turska (+10 tona), Uzbekistan (+9 tona), Srbija (+5 tona), Češka (+5 tona), Katar (+2 tone), Jordan i Irak (po jednu tonu).

Pritisak na prodaju došao je samo od tri centralne banke, naime Kazahstan (-13 tona), Filipini (-2 tone) i Mongolija (-1 tona).

Tražnja za zlatnim nakitom u Q3 2024

Čineći skoro polovinu globalne potražnje za zlatom, tržište nakita ima veoma veliki značaj. Na globalnom nivou, tražnja za zlatnim nakitom opala je za 12% u Q3 2024. u poređenju sa Q3 2023, sa najznačajnijim padovima u Aziji i na Bliskom istoku.

Infografika: tražnja za nakitom po zemlji Q3 2024

Usled rekordnih cena, investitori iz arapskog sveta, Kine i Šri Lanke su prestali sa kontinuiranom kupovinom nakita. Prema podacima Svetskog saveta za zlato, čak i oni kupci koji i dalje kupuju zlatni nakit radije biraju manje komade sa većim sadržajem zlata i složenim dizajnom.

Ponuda zlata tokom Q3 2024

Nakon detaljne analize potražnje na tržištu zlata, sada ću istaći glavne aspekte ponude zlata tokom trećeg kvartala ove godine.

Globalna ponuda zlata povećana je za 5% u odnosu na treći kvartal 2023. Ne samo to, treći kvartal ove godine predstavlja rekordni Q3 u smislu količine iskopanog zlata, jednako 990 tona. Vidimo isti trend i u prvom i drugom kvartalu. Oba su postala rekordni kvartali od 2000. godine, kada je Svetski savet za zlato počeo prikupljati podatke.

Reciklirano zlato, uglavnom kao nusprodukt sektora nakita, beleži povećanje ponude od 11%. Kao što je gore navedeno, glavni razlog leži u povećanju cena zlata, što je podstaklo ljude širom sveta da prodaju svoje zlatne nakite.

Neto hedžing proizvođača, koji ukazuje na pozicije koje proizvođači i rafinerije zlata zauzimaju u vezi sa volatilnošću cena zlata, iznosi 0,2 tone. To znači da praktično ne postoji interesovanje dobavljača za zaključivanje cena za buduće prodaje.

Zaključak

Tržište zlata tokom trećeg kvartala doživelo je neke promene u odnosu na prethodni kvartal. Kina se suočava sa ozbiljnim problemima u potražnji, dok se čini da Indija preuzima vodeću ulogu u pogledu globalne potražnje za zlatom. Uz ozbiljno smanjenje carina na uvoz zlata u zemlji, tražnja raste u najnaseljenijoj zemlji na svetu.

 Slična iznenađenja dolaze od centralnih banaka, koje su u manjoj meri nastavile kupovinu zlata. Poljska i Mađarska, zemlje na sivoj listi EU, pokazuju konzervativne monetarne politike, suprotne ekspanzivnoj agendi zapadnih zemalja.

Buduće prognoze o tome kako će se tražnja za zlatom razvijati u preostala dva meseca ove godine pokazuju potencijal za budući rast potražnje. Glavni razlog je ponašanje špekulanata koji uzimaju profit, kao i veliki jaz između zapadnih i istočnih zemalja.