Skup ili jeftin dizel nas čeka ove zime i šta utiče na njegovu cenu

Od početka godine dizel je rekordno skup. To je loša vest, budući da su kod nas automobili na dizel popularni i široko rasprostranjeni. Do početka mera za podsticanje električnih automobila, motori na dizel posmatrani su kao put u „zelenu budućnost“. To je ironično imajući u vidu novine u oblasti prevoznih sredstava. Ali ova činjenica znači da smo veoma osetljivi kada je u pitanju cena goriva.

U ovom članku videćemo šta se dešava sa njom i šta se može očekivati ove zime, naročito kad se uzme u obzir visoka inflacija. Dizel se osim za pokretanje automobila koristi u sve više industrija, za grejanje i logistiku. Kao takav, on je „krv“ koja nam omogućava da prevozimo robu do prodavnica – 100% isporuke vrši se kamionima, šleperima ili kombijima na dizel. Na taj način će se promene u ceni ovog goriva odraziti i na drugu robu i usluge, pa i cele grane u ekonomiji.

Šta se dešava s dizelom od početka godine

Sa početkom invazije na Ukrajinu, direktna isporuka dizela postala je rizičnija. Taj rizik odrazio se na cene. Kratkoročni fjučersi sa isporukom tokom sledećeg meseca poskupeli su više u odnosu na fjučerse sa isporukom nakon tri ili šest meseci. Kada su spot cena ili kratkoročniji fjučersi za jedan proizvod skuplji od onih dugoročni, to se naziva  backwardation (zaostatak). Bio je prisutan i na tržištu zlata 2020. g., kada su rafinerije obustavile rad, te je spot cena nadmašila fjučers cenu.

Na tržištu dizela u Evropi taj zaostatak, tj. razlika u cenama je ozbiljan od početka godine. U februaru i martu ta razlika između jednomesečnih i tromesečnih fjučersa iznosila je rekordnih preko 500 dolara po toni. Od tada do danas ona se smanjuje, ali ipak je dosta velika. U trenutku pisanja članka tona dizela sa isporukom u novembru košta 1082 dolara po toni, a sa isporukom u aprilu 2023. g. – 933 dolara po toni. Razlika iznosi 150 dolara. Cena tone dizela u Evropi u novembru je skoro dva puta veća u odnosu na proteklih pet godina, kada je prosečna cena iznosila 580 dolara.

Infografika 1: Fjučersi dizela sa isporukom nakon mesec dana i tri meseca u Evropi i spread (razlika) među njima

Zašto u Evropi ponestaju rezerve dizela

Pošto je isplativije prodavati po trenutnim uslovima ili u neposrednoj budućnosti, većini trgovaca se ne isplati da čuvaju dizel za neki duži vremenski period. Izuzetak predstavljaju neke kompanije u Nemačkoj, ali su u Evropi generalno rezerve dizela veoma male. Prema poslednjim podacima, te rezerve iznose manje od 370 miliona barela. U istom periodu u proteklih pet godina one iznose oko 420 miliona barela.

Ni mere državnih čelnika ne utiču na poboljšanje ove situacije. Oni su u više navrata posezali za rezervama da bi povećali ponudu i spustili cenu. Tokom leta to se desilo u Austriji i Mađarskoj, u septembru u Francuskoj. Početkom godine mnoge zemlje oslobodile su dizel iz svojih rezervi po izbijanju rata u Ukrajini. Verovatno će se to isto desiti na zimu, a uskoro ćemo videti i zašto.

Tabela 1: Pad rezervi dizela u vodećim zemljama i terminalima

Izvor: Euroilstock

Da bismo stekli uvid koliki je taj pad, sredinom godine su, na primer, rezerve dizela u terminalu Amsterdam-Roterdam-Antverpen (ARA) smanjene za više od 40%. Nakon toga su bile popunjene u izvesnoj meri, da bi početkom oktobra samo za nedelju dana one pale za novih 10%.

U ovoj situaciji trgovci su primorani da plaćaju sve veću cenu dizela da bi mogli da ispoštuju dogovorene isporuke. Time se povećava i krajnja cena ovog energenta u Evropi. Moguće je da će problemi biti još veći na zimu, što će dovesti do još većeg rasta cene dizela.

To se naročito odnosi na nekoliko poslednjih meseci kada se trgovci utrkuju za isporuke iz Rusije. To je dovelo do smanjenja popusta na ruski dizel ispod vrednosti dizela iz drugih regiona. Prvobitno je on iznosio 30 dolara po toni, ali u septembru je pao na 6 dolara po toni u Severozapadnoj Evropi i na 10 dolara po toni u oblasti Mediterana. Kada je reč o Rusiji, treba sagledati i političke aspekte u vezi sa trgovinom ovim gorivom.

Geopolitika i dizel

Od početka rata u Ukrajini Evropa polako prekida svoje trgovinske odnose sa Rusijom. 3. juna je usvojen šesti paket sankcija. Njime EU zabranjuje uvoz ruske sirove nafte morskim putem od početka decembra i uvoz naftnih derivata generalno od februara 2023. g. Izuzetak je Bugarska, koja će moći da uvozi do kraja 2024. g. Ovom zabranom nije obuhvaćena trgovina nafte preko naftovoda. Ona čini 10% ukupnog ruskog izvoza naftnih derivata i tiče se uglavnom centralnoevropskih zemalja kao što je Mađarska, koja uvozi preko 60% svojih naftnih derivata upravo iz federacije.

Više o ovoj temi: Finansijske sankcije protiv Rusije – efekti u sadašnjosti i budućnosti

Očekivano, nakon uvođenja sankcija udeo Rusije u evropskom uvozu dizela počeo je da opada. Međutim, ona ostaje glavni izvoznik goriva za Stari kontinent i čini 40% evropskog uvoza krajem avgusta.

Infografika 2: Uvoz dizela u Evropu na osnovu izvora

Imajući u vidu ove mere, Evropa mora da pronađe alternativne uvoznike dizela do zime ove godine. Ali čak i da oni budu obezbeđeni, to nije garancija da ćemo izbeći cenovni šok. A ti „alternativni izvori“ će možda i dalje uvoziti ruska goriva, samo uz maržu koju ćemo plaćati mi kao potrošači u Evropi.

Ruski dizel iz Kine?

Krajem septembra Kina je najavila da će povećati izvoz benzina, dizela i kerozina na 37 miliona tona za celu 2022. g. To zvuči kao dobra vest, jer bi zemlje iz Unije mogle da zamene uvoz 1,7 miliona tona naftnih derivata mesečno od Rusije uvozom iz SAD i Kine. Kao što pokazuje Infografika 2, udeo Azije kao dobavljača dizela za Evropu porastao je skoro tri puta u roku od tri meseca. Ali znači li to da smo okrenuli leđa ruskoj nafti i dizelu?

Septembar je bio treći najjači mesec za uvoz nafte u Aziju u 2022. g. Iza ogromnog dela tog rasta stoje Kina i Singapur. Takođe u septembru Rusija postaje drugi najveći izvoznik nafte u Kinu.

Drugim rečima, Kina može da kupuje sirovu naftu Ural uz popust od 20 dolara manje od cene brent nafte, da je rafiniše i prodaje Evropi ostvarujući dobar profit. Isto to važi i konkretno za dizel, koji je samo proizvod dobijen preradom sirove nafte. Sankcije će po svemu sudeći dovesti do tri suprotna efekta za Evropu: Stari kontinent ne samo što će kupovati rusku naftu, već će to činiti po mnogo većoj ceni i zavisiće tokom zime od Kine.

Dodatni faktori koji utiču na cenu dizela

SAD su tehnički u recesiji od početka godine, a Evropa i ostatak sveta će verovatno krenuti uskoro za njima. Centralne banke u Nemačkoj i Velikoj Britaniji su takođe došle do tog uvida. Kada počne kriza, potražnja za naftom i gorivom se smanjuje usled pada ekonomske aktivnosti. Kako to biva po zakonu ponude i potražnje, cena sirovine i goriva proizvedenih od nje takođe pada. Na primer, 2008. g., pre Velike recesije, barel američke lake nafte iznosio je 140 dolara, da bi po njenom početku pao na 40.

Više o ovoj temi: Kako će izgledati sledeća recesija u Evropi i kako je izbeći

Ovakav razvoj situacije može se očekivati „pod jednakim drugim uslovima“. Realno, zemlje članice OPEK-a, koje kontrolišu oko 60% svetske trgovine naftnim derivatima, počele su da smanjuju proizvodnju nafte upravo da bi se zaštitile od očekivanog pada potražnje. Ukoliko se sankcije nastave, cena sirovine mogla bi se vratiti na preko 100 dolara po barelu. U tom slučaju i dizel će nastaviti da poskupljuje. Ovde valja istaći dve stvari. Najpre, Rusija je partner naftne organizacije OPEK. Drugo, Saudijska Arabija nastoji da se priključi organizaciji BRIKS, čije su članice Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika.

Ali generalno ne treba komentarisati dizel van konteksta energetike. Pogledajmo neke činioce koji utiču na cenu ovog goriva i šta možemo očekivati od njih u narednim mesecima.

Uloga rafinerija u isporuci dizela

Rafinerije su veoma važna karika u isporuci dizela i deo lanca isporuke, o kome retko razmišljamo kao potrošači. Ukoliko smanje preradu ili u potpunosti obustave rad, ponuda dizela opet će pasti. Smanjene rezerve u Evropi verovatno neće moći da zadovolje potražnju, naročito ukoliko je reč o dugoročnijim problemima. Kao što smo već naveli, vlasti u nekim zemljama koristile su deo tih smanjenih rezervi upravo da bi nadomestile prekide u ovoj karici isporuke.

Tabela 2: Najveće rafinerije nafte u Evropi (početkom 2022. g.)

Izvori: Concave; World of List

Koliko je verovatno da će biti novih neplaniranih prekida u radu? S obzirom na to da kompanije, kako bi smanjile gas koji koriste u mnogim evropskim zemljama, a imajući u vidu i visoke cene električne energije, proizvodnja i industrija u Evropi već su objavili da smanjuju svoju delatnost. To obuhvata sve sektore, uključujući i farmaceutsku industriju (koja će u Nemačkoj smanjiti proizvodnju najjeftinijih generičkih lekova – baš lepo). Čak je Rolex najavio da će prepoloviti izradu časovnika tokom zime, jer će obustaviti grejanje u svojim fabrikama. Vrlo je moguće da će se i rafinerije naći na meti, ali to je samo jedna od pretnji kada su one u pitanju.

Čak i bez nje, Evropu čekaju prekidi zbog rutinskog održavanja. To će dodatno smanjiti ponudu i doprineće povećanju cene. Svako smanjivanje kapaciteta koje se tiče rafinacije nafte u dizel, a zatim i njegove isporuke do kranjih potrošača dovešće do povećanja cene ovog energenta.

Jeftin evro takođe znači da će dizel biti skup

Nakon niza negativnih rekorda ove godine, evro ostaje izuzetno slab u odnosu na američki dolar. Kada recesija na Starom kontinentu i zvanično počne, zajednička valuta može nastaviti da pada, naročito ukoliko se dolar zadrži na visokom nivou. Loše za nas kao potrošače u Evropi je što se naftom na svetskim tržištima trguje u dolarima. Zato slab evro znači da će nafta biti skupa, a samim tim i dizel. Ovaj efekat će se dodatno pogoršati ukoliko se ostvari gorenavedeni scenario i organizacija OPEK nastavi da smanjuje proizvodnju.

Više o ovoj temi: Kako devalvacija evra utiče na naš džep?

Koliko može pasti evro u odnosu na dolar? U najvećoj danskoj banci Danske Bank predviđaju pad od 0,93 evra za dolar. To će biti najniža vrednost zajedničke valute ikad. Ovakav scenario je možda optimističan. Evro ima potencijal i za značajniju devalvaciju. Još prošle godine finansijsko stanje Evrope bilo je najteže u istoriji. Od tada do danas samo se pogoršava. Ali ukoliko tokom naredne godine jedna država u evrozoni bankrotira ili se dogodi nešto još gore, zajednička valuta može dodatno izgubiti na vrednosti. U tom slučaju povećale bi se sve cene, naročito uvozne, a ne samo cena dizela.

Rast industrijske potražnje za dizelom

Drastično poskupljenje prirodnog gasa i električne energije dovelo je do obustave rada nekih proizvođača u Evropi. Da bi izbegli visoke cene, drugi se preusmeravaju na lož ulje i dizel. U Nemačkoj, koja je najveći potrošač dizela u Evropi, tako su se preorijentisale opštine, mala i srednja preduzeća, pa sve do ogromnih poput BASF-a. Međutim, nedavno je kompanija upozorila da do toga može doći samo ako „ga ima dovoljno na tržištu“.

Teško je reći koliko će koštati ova nova potražnja za dizelom tokom zime. Ali njen rast je evidentan. On će dovesti do visoke cene dizela.

Zaključak: cena dizela narednih meseci

Teško da će Evropa ostati bez dizela. Pitanje je po kojoj ceni ćemo ga kupovati. Da rezimiramo, ovo su neki događaji koji bi mogli uticati na cenu ovog energenta tokom zime, pri čemu nije neophodno da se svi oni i ostvare:

• Zamena postojećih lanaca isporuke dizela u Evropu alternativnim izvorima/kanalima može dovesti do poskupljenja zbog većeg broja/skupljih posrednika;
• Visoke cene za isporuku dizela u kraćem roku ne znače samo skuplji krajnji proizvod, već dovode i do smanjenja rezervi;
• Niske rezerve znače manje fleksibilnosti koja je potrebna u slučaju krize i dodatno podstiču učesnike na tržištu da trguju po višim kratkoročnim cenama;
• Potencijalno prebacivanje sa gasa na dizel i lož ulje u industriji, za grejanje i proizvodnju električne energije u Evropi ima potencijal da značajno poveća tražnju, što bi dovelo do rasta cene;
• Jeftin evro, koji još više može pasti u odnosu na dolar, učiniće da naftni derivati postanu još skuplji, čak i da se cena nafte na svetskim tržištima ne poveća;
• Dodatno smanjenje proizvodnje nafte od strane OPEK-a opet će povećati cenu goriva.

Opet podsećamo da dizel ne kupujemo samo kao gorivo za svoje automobile. Sve više sektora ga koristi i ono je praktično odgovorno za isporuke robe do krajnjih potrošača. Loša vest je da će njegova cena po svemu sudeći ostati visoka, što će se odraziti na mnoge druge proizvode i usluge. Stoga se može očekivati da će skup dizel biti zamajac za rast cena i druge robe tokom zime.