Sedam najvećih zlatnih blaga ikada otkrivenih

Zlato se koristi kao simbol bogatstva i statusa najmanje 6000 godina. Najraniji tragovi zlatnog nakita potiču iz grada Varna u Bugarskoj. Međutim, zlatni nakit iz približno istog perioda pronađen je i u Egiptu.

Tokom milenijuma, kako su se carstva širila i morala da finansiraju svoje vojne i administrativne operacije u inostranstvu ili kada su prikupljala bogatstvo svojih kolonija, zlato i srebro su morali da budu transportovani. Međutim, ovi poduhvati često su bili rizični.

Velika blaga izgubljena su ili na moru ili na kopnu, bilo zbog prirodnih nepogoda, bilo zbog lopova. U ovom članku predstavićemo Vam sedam najvećih blaga zlata ikada otkrivenih, rangiranih prema njihovoj današnjoj vrednosti u odnosu na cenu zlata. 

Blago hrama Padmanabhasvami u Indiji

Godine 2011. svet je bio zaprepašćen kada je u drevnom hramu Padmanabhasvami u Tiruvananthapuramu u Indiji otkriveno blago kakvo nikada ranije nije viđeno. Vekovima su kružile legende o bogatstvu skrivenom u njegovim podzemnim odajama, ali retko ko je mogao da zamisli stvarnost.

Kada su vlasti naredile otvaranje pet od šest zapečaćenih odaja, otkrivena je kolekcija od zlatnih prestola, idola ukrašenih dijamantima i smaragdima, teških lanaca, ceremonijalnih kruna, zlatnih posuda i vreća ispunjenih stotinama hiljada novčića iz različitih epoha, uključujući rimske i srednjovekovne primerke. Ukupna vrednost blaga po današnjoj ceni zlata iznosi oko 39 milijardi dolara.

Za poređenje, Ujedinjeno Kraljevstvo, koje je na vrhuncu moći vladalo trećinom sveta, ima zlatne rezerve u vrednosti od 32,8 milijardi dolara.

Neki istoričari tvrde da kulturna i antikvarna vrednost kolekcije iz hrama Padmanabhasvami može višestruko uvećati njenu cenu, čineći je verovatno najvrednijim blagom ikada otkrivenim. Hram je i dalje aktivan, a jedna odaja ostaje zapečaćena, dodajući još jedan sloj misterije ovom neverovatnom otkriću.

Legendarna galija San Hose

Malo koji brodolom je toliko pobudio maštu kao San Hose, španska galija koja je potonula 1708. godine kod obale Kolumbije. Poznata kao „Sveti gral brodoloma“, i bila je deo flote koja je prevozila ogromna bogatstva iz Novog sveta nazad u Španiju.

Kada su je napale britanske pomorske snage, brod je eksplodirao i potonuo, noseći sa sobom nepojmljivo bogatstvo. Olupina je ponovo otkrivena tek 2015. godine, identifikovana po bronzanim topovima sa ukrasnim delfinima. Veruje se da se unutra nalazi do 11 miliona zlatnih novčića „eskudo“, zajedno s bezbrojnim srebrnim polugama i smaragdima iskopanim u Kolumbiji.

Samo zlatni novčići teže oko 8,8 miliona unci, što danas iznosi oko 32,6 milijardi dolara – cifra gotovo jednaka vrednosti zlatnih rezervi Ujedinjenog Kraljevstva.

SS Central America

Godine 1857, u jeku Zlatne groznice u Kaliforniji, parobrod SS Central America, poznat kao „Brod od zlata“, prevozio je putnike i ogromne količine zlata iz Paname u Njujork.

Brod je uhvatio uragan kod obale Karolina i potonuo sa više od 400 ljudi i oko 30.000 funti zlata (437.500 trojskih unci) u obliku poluga, novčića i zlatne prašine. Katastrofa je potresla američku ekonomiju tog doba, pogoršavajući finansijsku paniku iz 1857. godine jer je zlato bilo namenjeno kao finansijska rezerva.

Današnja vrednost izgubljenog zlata iznosi oko 1,62 milijarde dolara.

Godine 1988. istraživači su locirali olupinu i počeli izvlačiti sadržaj. Tokom godina, izvađeno je zlato u vrednosti nekoliko stotina miliona dolara, uključujući retke novčiće i ogromne poluge. Priča o brodu „SS Central America“ ostaje jedan od najdramatičnijih primera ljudske tragedije i neverovatnog povraćaja blaga u istoriji pomorstva.

Blago iz Šrode Šleske u Poljskoj

Godine 1985, građevinski radnici u poljskom gradu Šroda Šleska naišli su na iznenađujuće otkriće tokom radova. Ono što je u početku izgledalo kao šačica novčića pretvorilo se u jedno od najvažnijih blaga u evropskoj istoriji.

Arheolozi su vremenom otkrili više od 3.000 srebrnih groša iz Praga (vrednih oko 14.000 dolara u čistom srebru), 39 zlatnih florina (vrednih oko 16.000 dolara u čistom zlatu), nakit, prelepu zlatnu krunu, medaljone, prstenje i retku srednjovekovnu kopču. 

Smatra se da je kolekcija nekada pripadala Svetom rimskom caru Karlu IV Luksemburškom, koji ju je založio 1348. da bi obezbedio finansijsku podršku za svoju titulu kralja Rimljana. Međutim, nikada je nije povratio, jer se veruje da je umro od kuge ili pobegao iz grada pogođenog bolešću.

Godine 2005. vrednost blaga je procenjena na 100 miliona dolara, zavisno od vrednovanja istorijskih artefakata. Danas bi moglo vredeti i blizu milijardu dolara zbog svoje istorijske važnosti.

Blago iz Šrode izloženo je u poljskim muzejima, gde podseća na srednjovekovnu politiku i nepredvidiv način na koji blaga ponovo izlaze na svetlo dana nakon vekova skrivanja.

„Čizma Kortesa“

Dok su ostala blaga uglavnom u obliku ostava ili brodoloma, ponekad i jedan jedini predmet može da parira svojom slavom i vrednošću. Takav je slučaj sa „Čizmom Kortesa“, zlatnim grumenom otkrivenim 1989. godine u pustinji Sonora, blizu granice SAD i Meksika.

Težak skoro 390 trojskih unci (nešto više od 12 kilograma), jedan je od najvećih sačuvanih zlatnih grumena ikada pronađenih na zapadnoj hemisferi. Oblikom podseća na čizmu i ubrzo je postao poznat i zbog veličine i zbog neobičnog oblika.

Na aukciji 2008. godine prodat je za više od 1,5 miliona dolara, uz premiju od 380% u odnosu na tadašnju cenu zlata. Računajući isti procenat, po današnjoj ceni zlata vrednost bi iznosila oko 6,9 miliona dolara.

Ostava Saddle Ridge u Kaliforniji

Godine 2013. jedan par u Severnoj Kaliforniji naišao je na ono što se smatra najvećim zakopanim blagom zlatnih novčića ikada pronađenih u SAD.

Šetajući svog psa, primetili su zarđalu limenku u zemlji. Ispostavilo se da je reč o osam limenki ispunjenih sa 1.427 zlatnih novčića datiranih između 1847. i 1894. Mnogi su bili u odličnom stanju, a neki izuzetno retki, uključujući skoro savršen novčić iz 1866. bez natpisa „In God We Trust“.

Sa nominalnom vrednošću od oko 27.980 dolara, količina zlata u novčićima iznosi oko 1.353 unci, što po današnjim cenama zlata vredi oko pet miliona dolara.

Međutim, kompanija PCGS, najvažnija američka kuća za ocenjivanje numizmatičkih vrednosti, procenila je da su pojedini primerci vredeli i više od milion dolara zbog gotovo savršenog stanja. Dakle, ukupna vrednost ostave daleko premašuje pet miliona dolara.

Poznata kao ostava Saddle Ridge, ova priča odmah je ušla u američki folklor, pokazujući da i u moderno doba životno bogatstvo može čekati ispod naših nogu.

Blago iz Staffordshire-a

Godine 2009, amater sa detektorom metala u Staffordshire-u ( Engleska ), naišao je na ono što se ispostavilo kao najveća ostava anglosaksonskih zlatnih i srebrnih predmeta ikada otkrivena.

Poznata kao Staffordshire Hoard, sastojala se od skoro 3.500 predmeta, od kojih su mnogi bili povezani s ratovanjem – delovi mačeva, kaciga i ukrasni elementi. Među njima su bila i religiozna i ceremonijalna dela. Ukupno je pronađeno oko 5kg zlata (vrednog oko 592.000 dolara) i 1,3kg srebra (vrednog oko 1.800 dolara). Ovi predmeti su bili veoma ukrašeni,  što pokazuje izuzetnu zanatsku veštinu anglosaksonskog doba.

Zbog istorijskog značaja, blago je prvobitno procenjeno na skoro četiri miliona dolara. Kasnije je otkupilo više muzeja. Osim finansijske vrednosti, blago je transformisalo razumevanje anglosaksonskog perioda, otkrivajući nove uvide o ratovanju, umetnosti i bogatstvu ranosrednjovekovne Engleske.

Zaključak: Zlatna blaga kao bogatstvo i istorija

Zlato je oduvek imalo jedinstveno mesto u ljudskoj istoriji, na raskrsnici ekonomije, duhovnosti i legendi. Sedam ovde opisanih blaga nisu samo ogromna bogatstva. Ona su prozori u prošlost, nudeći uvide u carstva, kulture i pojedince koji su oblikovali svoje vreme.

Bilo da je skriveno ispod hramova, potopljeno na dnu okeana ili zakopano u kalifornijskom tlu, ova otkrića nas podsećaju da zlato nije samo metal. Ono je pripovedač, nosilac priča o slavi, gubitku i ponovnom otkriću kroz vekove.