SAD će pokušati da smanje inflaciju sa još inflacije

Rast inflacije u Americi u julu blago je usporen do 8,5% iako je ona i dalje visoka. Idući ispred zvaničnih podataka, prošlog vikenda je američki Senat odobrio jedan od najvećih paketa u istoriji u vezi sa raspodelom novca. Zakon o smanjenju inflacije ima ukupnu vrednost od skoro 750 milijardi dolara u narednim godinama i pokriva široki spektar oblasti:

• zdravstvo – 64 milijarde dolara;
• energetska sigurnost i klimatske promene – 370 milijardi dolara;
• borba sa sušom – 5 milijardi dolara;
• smanjenje budžetskog deficita – 306 milijardi dolara.

Od ove sume 440 milijardi dolara biće direktni troškovi. Preostalih 310 milijardi biće usmereno na smanjenje budžetskog deficita.

Ideja je da ovaj program ne bude finansiran zaduživanjem i štapmanjem novca, kako to obično biva, već povećanjem prihoda. Oni uglavnom treba da dođu od novih poreza. Predviđa se da će minimalni porez na dobit preduzeća od 15% za kompanije sa godišnjim prihodima preko milijardu dolara doneti 313 milijarde dolara. Drugih 288 milijardi biće ušteđeno zahvaljujući preugovaranju cena lekova. Očekuje se da će boljom naplatom poreza biti prikupljeno 124 milijarde dolara, a uvođenjem poreza od 1% na otkup akcija – 73 milijarde dolara.

Ovaj paket u SAD važan je ne samo zbog svoje velike vrednosti. Uzimajući u obzir visoku inflaciju i u drugim zemljama pojaviće se ideje o „pomoći“ koju bi mogle da daju. Budući da se te mere retko kad drastično razlikuju, pa su i njihovi efekti slični, ovaj Zakon o smanjenju inflacije može biti izvesni orijentir za to šta da očekujemo.

Porezi nisu instrument protiv visoke inflacije

Povećanje poreza ne smanjuje inflaciju. Porez na dobit preduzeća ne plaćaju firme; plaćaju ga njihovi klijenti. Ovaj novi namet značio bi veće krajnje cene robe i usluga. To bi imalo nekoliko posledica.

Smanjiće se konkurentnost kompanija koje ne mogu da izbegnu porez. Ovde čak ne komentarišemo nove troškove za njegovo administriranje i obračunavanje. Ovaj namet izvršiće dodatni pritisak na biznis i odraziće se negativno na zapošljavanje i investicije. Broj slobodnih radnih mesta već je počeo da se smanjuje, pri čemu se ne beleži rast zaposlenih. Manje investicija znači slabiji ekonomski rast u budućnosti, manje zaposlenih, niže plate i smanjenje proizvodnje.

Rast cena, izazvan ovim porezom, umanjiće realna raspoloživa sredstva kupaca. Očigledno je da kada država uzima novih 15% dobiti proizvođača možeš da kupiš manje drugih proizvoda. Efekat će pojačati već visoka inflacija. Ne zaboravimo da će zbog nje  potrošači koji su već zaduženi izbegavati kupovinu trajne robe da bi imali sredstava za hranu i benzin.

Saznajte više: Još veće cene: Počinje udar ogromne inflacije troškova proizvodnje

Zato će ljudi, kada je to moguće, zamenjivati robu koja je poskupela zbog poreza alternativnom. Kada to nije moguće, verovatno će platiti po toj većoj ceni ili uopšte neće kupiti. Tako usled poreza dolazi do preusmeravanja povećanja cena sa jednih proizvoda na druge. U ovom procesu na gubitku su potrošači, oporezovane kompanije i budžet.

Zašto budžet? Ukoliko ljudi ne kupuju robu zahvaćenu tim novim porezom po Zakonu za smanjenje inflacije, u kasu će se slivati manje sredstava. Uskoro ćemo videti i koja je uloga recesije u tome. Ali ova mera neće zaustaviti rast cena i po svemu sudeći neće doneti očekivani prihod. Rezultat će biti suprotan.

Više ili manje poreza?

Senatori predviđaju poboljšanje naplate poreza. Na taj način žele da prikupe 124 milijarde dolara. Ovde postoji zamka. U recesiji, u kakvoj se SAD već nalaze, poreski prihodi se smanjuju. Ljudi ostaju bez posla i ne plaćaju porez na dohodak, a preduzeća realizuju manju prodaju, što takođe smanjuje priliv.

To se videlo i tokom Velike recesije. Bilo je potrebno gotovo pet godina da se priliv u budžet vrati na nivo pre recesije.

Tabela: Poreski prihodi u SAD

Izvor: Budžetska kancelarija Kongresa SAD

Prema podacima u SAD je zaposlenost još uvek jaka. Ona se čak vratila na nivo od pre pandemije, što su demokrate iskoristile kao argument da ekonomija nije u recesiji. Ali zaposlenost i nezaposlenost su indikatori koji se mogu izostaviti. Izostanak pada ne znači da je ekonomija stabilna. Zapravo, od aprila su primetna ozbiljna otpuštanja radnika u velikim kompanijama.

Ma koliko vlasti poboljšavale naplatu poreza kada primanja počnu da padaju, uslediće i pad naplate. Stoga su ti prilivi verovatno precenjeni u stvarnosti. Greška je računati stanje u budućnosti na osnovu podataka iz prošlosti.

Otkup akcija

Prilikom otkupa akcija jedna kompanija kupuje svoje vlastite hartije od vrednosti. Razlozi za to mogu biti različiti. To može biti nagrada za akcionare, jer na taj način svako od njih poseduje veći udeo kompanije. Razlog tome je smanjenje ukupne količine hartija od vrednosti. Isto tako prinos po akciji (neto dobit podeljena sa brojem akcija) raste. Ovaj indikator pokazuje profit kompanija i koristi se kao sastavni deo i drugih parametara.

Možda postoji i drugi razlog. Ukoliko je ukupna cena akcije jedne kompanije niža od cene njenih aktiva (mašine, zemljište, patenti i dr.), menadžment će doći do ispravnog zaključka  da je njena vrednost potcenjena. Zato može uložiti u sopstvene akcije, naročito ako su alternativne investicije veoma skupe. Logika je da će se pre ili posle akcije verovatno vratiti na „poštenu“ cenu. Zašto ne uložiti u sebe ako će tvoja ocena na tržištu rasti?

Obično do masovnog otkupa akcija dolazi usled niske kamate. Kao i kod sektora kao što su nekretnine i berze, i biznis često ide tim putem.

Saznajte više: Akcije, zlato i inflacija: Šta se događa kad kamata raste?

Realnost potvrđuje ovu teoriju. Krajem prošle godine, pre povećanja referentne kamatne stope, ostvaren je apsolutni rekord u otkupu. Njegova vrednost za celu 2021. g. u SAD iznosila je gotovo 900 milijardi dolara, što je rast od preko 9% u odnosu na prethodni rekord iz 2018. g.

Kada se kamata poveća i ekonomija uđe u recesiju, i otkup jenjava. Sa početkom Velike recesije on je pao sa 75 milijardi dolara mesečno na ispod 50 milijardi dolara (-37%). Bilo je padova i tokom 2018, kao i 2020. g.

Razmatramo mehanizam detaljnije iz dva razloga:

• Kada se iznos otkupa smanji, prihodi od ovog novog poreza takođe neće biti visoki. Kao i druge stavke koje treba da finansiraju Zakon o smanjenju inflacije, i ovo se verovatno neće realizovati;
• Ukoliko kompanije ne mogu da plaćaju svoja zaduženja ili vrednost njihovih hartija od vrednosti nastavi da opada umesto da raste, one će biti primorane da emituju nove akcije (naročito u slučaju rasta kamate) kako bi došli do finansiranja. Na taj način oni će skupo platiti svoje akcije, a prodavaće ih jeftino, što je finansijski autogol, sa jedne strane, dok će, na drugoj strani, time umanjiti profit svojih akcionara.

Subvencijama protiv inflacije?

U sledećoj deceniji investitori u obnovljive izvore energije, baterije i elektromobile dobijaće subvencije u vidu poreskih olakšica. Smanjenje poreza je ekonomski smislena mera, jer ostavlja više raspoloživih sredstava u rukama domaćinstava i kompanija.

Ali ni to neće rešiti problem sa visokom inflacijom. Kompanije će, zbog povoljnih uslova, uložiti više sredstava u te tehnologije, kako to i sami kažu. Na primer, advokat kompanije za finansiranje obnovljivih izvora energije Norton Rose Fulbright Kit Martin smatra da:

To će biti zlatna decenija. Ovako širok horizont omogućava ljudima da planiraju i da zaista ubrzaju prelazak na čistu energiju.

Nova potražnja u narednoj deceniji dovešće do većih cena, nego što bi inače bile. To nije borba protiv inflacije.

Nije li to kontradiktorno – kako to i smanjenje i povećanje poreza vodi do rasta cena? Mehanizmi do kojih vode ovi instrumenti se razlikuju. U slučaju poreza na dobit preduzeća od 15%, cene oporezovanih proizvoda će skočiti. To bismo mogli nazvati administrativnim povećanjem cena robe. Potrošači će plaćati više i imaće manje sredstava za druge proizvode. Deo ljudi prebaciće se na alternativnu robu ili usluge, što će pak povećati njihovu cenu.

Poreskim olakšicama stimulisaće se nova potražnja, što će, pod uslovom da su svi drugi uslovi isti, povećati cene zelenih tehnologija. Za proizvodnju zelenih tehnologija potrebni su metali kao što je bakar, na primer, koji će prema S&P Global u budućnosti biti deficitan. On se koristi i u drugim granama proizvodnje. Tako povećana potražnja za zelenim rešenjima u SAD može indirektno dovesti do poskupljenja robe i usluga, koje zavise od istih tih sirovina.

Smanjenje budžetskog deficita

Gotovo polovina sredstava u planu – 306 milijardi dolara, biće iskorišćeno za smanjenje budžetskog deficita do 2027. g. To takođe ne zvuči realistično. Najpre, ako izuzmemo 2015. g., od 2009. naovamo budžetski deficit Amerike nije padao ispod 500 milijardi dolara godišnje. Zahvaljujući tome, u trenutku pisanja članka državni dug iznosi preko 30 triliona dolara. On za 137% veći od bruto domaćeg proizvoda i beleži najveću vrednost u istoriji, čak i u odnosu na Drugi svetski rat.

Zbog te pogrešne kejnsijanske politike ogromnih državnih troškova, samo u poslednje dve godine budžetski deficiti prešao je 7 triliona dolara. Nema šanse da ovaj paket mera razreši ogromne i sistemski nagomilavane probleme u vezi sa troškovima i zaduženošću.

Saznajte više: Da li zbog povećanja kamate u Evropu dolazi ekonomska kriza?

Po našem mišljenju, čak i sa tih 300 milijardi dolara budžetski deficit će i u budućnosti biti ogroman. SAD su u recesiji od početka 2022. g. Pre ili posle ona će dovesti do povećanja nezaposlenosti i problema za kompanije. Onda će skočiti i transferni rashodi države, koji uključuju  penzije, naknadu za trudnice, zdravstveno osiguranje i naknadu za nezaposlene.

Ovaj pokušaj, vezan za poslednju krizu, pokazuje da vlasti ne samo da će plaćati više za nezaposlene, već će uvesti i razne druge programe. Džo Bajden je najnepopularniji predsednik u američkoj istoriji. Demokrate će učiniti sve što je moguće da bi se zadržali na vlasti. Oni već pokušavaju da promene ekonomsku terminologiju, konkretnije, definiciju recesije da bi izgledalo da je ekonomija u redu.

Saznajte više: Uživo iz SAD: Kako u realnom vremenu puca balon nekretnina

Vratimo se rashodima, između 2009. i 2012. г. Budžetski deficit iznosio je ukupno nešto preko 5 triliona dolara. Tokom krize izazvane virusom korona, taj iznos porastao je za 50%. U slučaju sledeće recesije, mogao bi preći i preko 10 triliona, zavisno od toga koliko će teška biti. Imajući to u vidu, 300 milijardi dolara biće samo kap u cunamiju inflacije, na čijem će se udaru naći američki potrošači.

Čak i da ne dođe do ovakvih rashoda, našminkano smanjenje budžetskog deficita nije ispravan potez za smanjenje inflacije. U te svrhe treba smanjiti rashode države u celini, a ne samo deficit koji predstavlja rashode preko sakupljenih prihoda.

Puštanje mašti na volju pogoršava inflaciju

Programima koji zvuče dosta dobro da bi funkcionisali nisu svrsishodni. Zakon o smanjenju inflacije može otići i korak dalje. On ne samo da neće ispuniti zadatak, predočen i samim njegovim imenom, već će po svemu sudeći pogoršati probleme koje bi trebalo da reši, naročito kad se uzme u obzir da nijedna od mera ne smanjuje inflaciju.

Ovim paketom određeni su prihodi za koje je malo verovatno da će biti realizovani. To znači da će mere morati da se finansiraju na drugačiji način. A „drugačije“ znači samo povećanje novčane mase od strane centralne banke.

Čak i da ne dođe do novog rasta državnih rashoda (što zvuči neverovatno čak i dok pišemo), smanjenje budžetskog deficita neće zaustaviti inflaciju. Ovaj potez pokazuje nerazumevanje razloga koji utiču na rast cena. One rastu zbog enormnog štampanja dekretnog (fiat) novca od strane Federalnih rezervi, kojim se finansiraju državni programi i hronični budžetski deficit SAD. Dok se ova kretanja ne zaustave, Zakon o smanjenju inflacije zvuči toliko naivno koliko i „Zakon o smanjenju gravitacije“.

Saznajte više: Šta je inflacija

Efikasan potez protiv visoke inflacije je smanjenje državnih rashoda. Ali je on malo verovatan. Što više programa vezanih za rashode realizuje država, to će više rasti cene. Dok se ne budu smanjili rashodi i količina novca u opticaju, Zakon o smanjenju inflacije neće moći da dovede do pozitivnih efekata.