Još veće cene: Počinje udar ogromne inflacije troškova proizvodnje

Tokom poslednje nedelje indeksi na berzama u SAD zabeležili su blagi rast. Međutim, jedna kategorija je izrazito crvena: akcije lanaca sa robom za krajnju potrošnju. Za dva dana Target je pao za 25%, Walmart za 17,42%, a Amazon – za 5,41%.

Razlog pada njihovih vrednosnih papira su rezultati njihovih poslednjih finansijskih izveštaja. U prvom kvartalu, na primer, Amazon je zabeležio gubitak od 3,8 milijardi dolara u odnosu na profit od 8,1 milijardu dolara u istom periodu prošle godine. Profit Targeta je pao za 50%, a operativni prihodi Walmarta – za 23%. Konkretno, Target navodi da je pad posledica promocija koje je kompanija organizovala za svoje klijente. Poslednje dve kompanije ističu da njihovi klijenti smanjuju troškove za skupe i dugotrajne potrošačke proizvode zamenjujući ih jeftinijim varijantama kada uopšte kupuju. Beleži se i usmerenost kupaca pretežno na one najneophodnije proizvode, kao što su hrana i piće, na račun drugih artikala. To ne čudi ako se ima u vidu visoka inflacija u SAD.

Tako su nakon više meseci sa visokom inflacijom troškova proizvodnje, višestruko većom od potrošačke inflacije, pokušaji kompanija da zaštite svoje klijente od rasta cena sve bliži kraju. Visoke cene  proizvodnih faktora počeće da se odražavaju još više na krajnje proizvode. Zato će cene koje plaćamo kao potrošači dodatno porasti. Apsolutno istu situaciju vidimo i u Evropi.

Šta je inflacija troškova proizvodnje i zašto je važna

Ovaj pokazatelj inflacije troškova proizvodnje predstavlja promene cena za biznis. Jednostavno rečeno, njime se meri inflacija cena na veliko. On uključuje troškove transporta i distribucije, koji takođe rastu.

Dinamika cena u trgovini između preduzeća ne odražava se odmah na krajnje potrošače. Jedan od razloga za to su trgovci koji su svojevrstan „posrednik“ između proizvođača i krajnjih kupaca. Oni mogu smanjiti svoju maržu, između ostalog, organizujući promotivne kampanje.

Infografika: Dve strane jednog novčića: potrošačka i inflacija troškova proizvodnje

To zadržavanje cena za krajnje potrošače ima različite ciljeve, pa tako i očuvanje tržišnog udela i broja prodaja. U tom slučaju marža dobiti trgovca se smanjuje, a ponekad može biti negativna, tj. može doći do gubitka. Na osnovu izjave Targeta očigledno je da su mnoga preduzeća izabrala ovaj pristup, verovatno verujući da je inflacija „privremena“. U našim analizama upozoravali smo da to nije tako.

Ako uzmemo u obzir nedavna kretanja, danas je trgovce zadesila „savršena oluja“ negativnih fenomena. Ukoliko zadržavaju svoje cene da bi zaštitili potrošače, njihova dobit će se još više smanjivati, a teško da ćemo skoro osetiti smanjenje inflacije troškova proizvodnje. Što su njihovi finansijski rezultati slabiji, to će njihove akcije više padati, a to je nešto što kompanije takođe nikako ne smeju sebi dozvoliti. Akcije su instrument pomoću kojeg javna preduzeća prikupljaju kapital. Kada se njihova cena smanjuje, preduzeće mora izdavati sve više akcija kako bi se finansiralo ili posegnuti za kreditom. Imajući u vidu rast kamata i ovaj način dolaženja do sredstava sve je skuplji.

Više o ovoj temi: Akcije, zlato i inflacija: Šta se događa kad kamata raste

Zato ona više nisu u stanju da sprovode politiku niskih marži i time štite potrošača. Došao je trenutak kada će potrošačka inflacija početi da stiže inflaciju troškova proizvodnje, te će cene za krajnje potrošače još više rasti.

Inflacija troškova proizvodnje i cene u Evropi

Ista dinamika primetna je i u Evropi. S tom razlikom što su neki od najvećih lanaca maloprodajne i trajne potrošačke robe na Starom kontinentu su privatni, a ne državni. Ali ni oni, kao ni njihove američke kolege, ne mogu beskrajno zadržavati niske cene za svoje krajnje potrošače. Inflacija troškova proizvodnje počela je da pretiče potrošačku još februara 2021. g.  Trgovci se ovde bore sa negativnim efektima te razlike među njima već skoro godinu i tri meseca.

Više o ovoj temi: Tri razloga da ulažemo umesto da trošimo u vreme visoke inflacije

Tokom ovog perioda Evropa se takođe suočila sa ratom u Ukrajini, najvećim geopolitičkim izazovom u poslednjih nekoliko decenija. Da bi se prekinuli odnosi sa režimom u Moskvi, usledio je pokušaj diversifikacije snabdevanja energentima. To će dovesti do povećanja troškova energenata, kao i cene transporta, što se ne računa kao inflacija troškova proizvodnje. Evropska centralna banka najavila je vremenski period, u kome može doći do povećanja osnovne kamatne stope, što će dodatno opteretiti kompanije budući da će se povećati i troškovi otplate njihovih kredita.

Stoga, možemo izvesti sledeća dva zaključka o cenama na Starom kontinentu:

• Može se očekivati veoma visoka inflacija troškova proizvodnje u budućnosti;
• Kao i u SAD, privatni sektor ne može i dalje „ublažavati“ inflaciju troškova proizvodnje zbog svojih potrošača, ona će se uskoro odraziti na cene krajnjih potrošačkih proizvoda, tako će iza njihovog rasta stajati još jedan moćni pokretač.

Sa tom realnošću suočila se i Evropska komisija. U njihovim predviđanjima za ovo proleće, opet je smanjen očekivani ekonomski rast, a duplo povećana očekivana inflacija. Svi su izgledi da indeks potrošačkih cena može porasti još više od predviđenog.

Pridružite se otvorenoj grupi za diskusiju na Fejsbuku „Priče o ekonomiji i zlatu“ da biste dobijali poslednje vesti

Situacija sa cenom hrane

Nas kao potrošače zanimaju realne cene koje plaćamo u prodavnici, a ne ekonomski indeksi sami po sebi. Pogledajmo šta se dešava sa hranom. Podaci Eurostata pokazuju da su krajem prvog kvartala troškovi proizvođača hrane porasli u proseku gotovo 13% u EU. Istovremeno, hrana je poskupela za 2,3% na godišnjem nivou.

Tabela: Potrošačka inflacija i inflacija troškova proizvodnje hrane zaključno sa martom 2022. g.

Izvor: Eurostat

Prikaz pokazuje da uglavnom u razvijenijim ekonomijama Evrope potrošačka inflacija nije sustigla inflaciju troškova proizvodnje. U drugim pak, uključujući tu i Bugarsku, krajnje cene su već prestigle troškove proizvođača, ali uprkos tome nastavljaju da rastu i u aprilu (21% na godišnjem nivou).

Uz to, ovoj dinamici treba dodati i efekte ruske invazije. Najpre, uprkos rekordnoj žetvi, izvoz žitarica iz Ukrajine naglo opao. U aprilu on je iznosio manje od 770 hiljada tona pšenice u odnosu na gotovo 3 miliona tona prošle godine. To je rezultiralo poskupljenjem cena fjučersa za pšenicu u Evropi za 55% samo od 21. februara dosad. Pre par dana Indija je zabranila izvoz žitarica zbog suše i vrućina, što će takođe negativno uticati na cenu. Drugo, prekid trgovinskih odnosa sa Rusijom doveo je do naglog skoka cena đubriva, pri čemu su na pojedinim mestima one četvorostruko veće. Ova zemlja je vodeći izvoznik azotnih đubriva i drugi najveći izvoznik fosfornih đubriva za EU tokom 2021. g.

Uzimajući sve to u obzir, možemo samo nagađati koliko će poskupeti hrana tokom godine i nakon toga. Citirani podaci još uvek ne sagledavaju efekte sukoba, čije će posledice, kada se dodaju već postojećim tendencijama vezanim za inflaciju troškova proizvodnje, dovesti do još većeg poskupljenja hrane u budućnosti.