Dodaj upozorenje o ceni

EU obustavila uvoz zlata iz Rusije – do čega će to dovesti

Objavio Daniel Vasilev u kategoriji Analiza na dan 29.07.2022
Cena zlata (XAU-RSD)
219 515 RSD/oz
  
- 563 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
2 435 RSD/oz
  
- 35 RSD

Nešto ranije ove nedelje zemlje Evropske unije dogovorile su se da će zabraniti uvoz ruskog zlata. Kao i u prethodnim rundama sankcija, ideja je da se time spreči finansiranje rata koji Rusija vodi u Ukrajini. Istovremeno, ova mera ima za cilj da oteža Rusima iznošenje njihovog bogatstva u inostranstvo i njegovo pretvaranje u devize.

Više o ovoj temi: Finansijske sankcije protiv Rusije – efekti u sadašnjosti i budućnosti

To nisu prve sankcije u vezi sa žutim metalom. Dve nedelje po početku invazije London Bullion Market Association ukinula je standard „dobra isporuka“ ruskim rafinerijama za nove zlatne poluge. Krajem juna zemlje članice Г-7 takođe su uvele zabranu uvoza zlata iz ove zemlje.

Proizvodnja i izvoz zlata iz Rusije

Rusija je druga po proizvodnji zlata u svetu nakon Kine. Prošle godine ostvarila je proizvodnju od gotovo 331 tone. Obično se rafinacija zlata vrši u zemlji i prodaje centralnoj banci, posebnom državnom fondu i tamošnjim poslovnim bankama, pri čemu su one preprodavale ogroman deo ovog metala, često u vidu zlatnih poluga, a po standardu „dobra isporuka“.

U svetu je pre rata osnovno tržište Rusije bila Velika Britanija, središte trgovine zlatom. Izračunata po prosečnoj ceni za prošlu godinu ukupna proizvodnja iznosi oko 18,5 milijardi dolara. Od toga su u London izvezene zlatne poluge u iznosu nešto preko 15 milijardi dolara. Tako je Rusija glavni izvoznik za Englesku, posle čega dolaze Hongkong (12 milijardi dolara), Australija (8,2 milijarde dolara) i Švajcarska (6,5 milijardi dolara).

Infografika: Proizvodnja zlata u Rusiji i vodeće kompanije u ovom sektoru


Rusija je izvozila znatno manje zlata za Švajcarsku (≈800 miliona dolara), Kazahstan (424 miliona dolara), Tursku (380 miliona dolara) i Indiju (96,6 miliona dolara). Eksport za ovu alpsku zemlju uglavnom je u vidu rude, prema tamošnjem ministarstvu finansija. Podaci o ostalim zemljama su zaključno sa 2020. g., ali u velikoj meri taj odnos ostaje nepromenjen i tokom prošle godine. Po početku rata znatno je promenjeno stanje kada je reč o trgovinskim partnerima Rusije, time što je ona preusmerila svoj izvoz prema Aziji.

Više o ovoj temi: Kako je švajcarski Valcambi postao najveća rafinerija zlata na svetu

Što se tiče Švajcarske, koja je najveći uvoznik zlata na svetu, ona obezbeđuje svoj uvoz uglavnom iz SAD (27 milijardi dolara), Indije (10 milijardi dolara), Velike Britanije (6,5 milijardi dolara), Nemačke (5 milijardi dolara) i Turske (4,7 milijardi dolara). Zanimljivo je što je uprkos sankcijama Švajcarska u maju uvezla 3 tone zlata iz Rusije. Nije poznato da li je ono bilo proizvedeno pre početka marta, kada je trebalo da bude obustavljena trgovina ovim metalom.

Efekti zabrane uvoza

Mišljenja o novom paketu sankcija variraju od toga da su one beznačajne za tržište zlata (LBMA) do toga da će se srušiti tržište papirnog zlata (ekonomisti, npr. Thorsten Polleit). Logika koja se krije iza prvog jeste da na tržištima ima dovoljno ovog metala, te da ona mogu i dalje funkcionisati i bez uvoza iz Rusije). A logika koja stoji iza drugog jeste da usled smanjene ponude fizičkog zlata i povećane potražnje, cena fizičkog zlata može da skoči mnogo iznad fjučersa (situacija poznata kao backwardation).

Usled rasta spot cene zlata moguće je da će učesnici na tržištu tražiti isporuku realnog metala, što se retko događa na berzi COMEX, gde se zlatom uglavnom trguje preko papirnih finansijskih instrumenata – fjučersa. Budući da ima mnogo manje realnog zlata nego fjučersa, preti pad celog tržišta fjučersa. Nešto slično preti i tržištu u Londonu, gde je u aprilu prodato preko 510 tona zlata, dok je ukupna svetska proizvodnja 3,5 hiljada tona. Trenutno ova tržišta još nisu ugrožena i, po svemu sudeći, zabrana uvoza ruskog zlata ne dovodi do masovne potražnje fizičkog metala.

Gotovo ništa od ruskog izvoza ne koristi se za izradu investicionog zlata koje se kupuje na Balkanskom poluostrvu. Ali činjenica da svetske rafinerije moraju da nadoknade njegov izostanak na tržištima poput Velike Britanije može dovesti do zadržavanja cene investicionog zlata iznad spot cene zlata, a naročito u slučaju novih lokdauna. Rafinerije zlata tek su se oporavile od udara nanetog prethodnim zaključavanjima ekonomija.

Ove mere neće značajno ograničiti ruski izvoz zlata, jer pored G-7 i EU Rusija ima druga tržišta. Zemlje poput Indije i Kine tradicionalno imaju veliki apetit za ovim metalom.

Tek ćemo videti kakvi će biti dugoročni efekti ove zabrane. Verovatno će zemlje u Aziji nastaviti da povećavaju međusobnu saradnju i koriste sopstvene finansijske sisteme, okrećući leđa dolaru kao rezervnoj valuti. U svakom slučaju ovim poslednjim merama zlato se pretvara u finansijsko oružje i teško da će to proći bez posledica po finansijska tržišta.

Cena zlata (XAU-RSD)
219 515 RSD/oz
  
- 563 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
2 435 RSD/oz
  
- 35 RSD

Možda biste voleli da pročitate i