Nedavno je objavljena vest da britanska kompanija Tally isplaćuje svoje zaposlene u zlatu. Po rečima njenog glavnog izvršnog direktora Kamerona Perija za Bloomberg:
Ljudi se sve više suočavaju sa devalvacijom koja je svojstvena dekretnom (fiat) novcu, koji počiva na dugu. Zlato je tokom istorije korišćeno kao fantastično sidro stabilnosti za novac. Zato se zlato i koristi – svaki čovek na svetu zna da je ono dragoceno.
Više o ovoj temi: Šta je investiciono zlato
Perijeva logika je apsolutno tačna. Zvanični indeks potrošačkih cena na godišnjem nivou u Velikoj Britaniji u junu je porastao za 9,4%, što je najveći rast u istoriji. Realni pad tamošnje valute je još veći. Istovremeno, od juna 2021. g. do kraja juna ove godine cena zlata u britanskoj funti porasla je za 14,17%. Zato je itekako smisleno da ljudi pobegnu od funte ili bilo koje druge valute koja pada i da se okrenu stabilnoj aktivi kakva je zlato.
Više o ovoj temi: Investiciono zlato kao čuvar kupovne moći u Evropi – evo i zašto
Ali da li oni koji rade za Perija zaista dobijaju zlato? Iskoristićemo ovu vest kao povod da razmotrimo alocirano (fizičko) i nealocirano (digitalno) zlato i stabilne kriptovalute. Da bi bilo jasnije, dalje u tekstu Tally ispisano velikim slovom T je kompanija, a malim – kriptovaluta. Želimo da istaknemo da tekst nema za cilj da služi kao investicioni savet, ocena kompanije ili komentar vrednosti ovog investicionog instrumenta. Koristimo njegovo funkcionisanje samo kao ilustraciju. Većina čitalaca ove analize svakako neće moći da kupi tally, pošto se prodaje samo žiteljima Velike Britanije.
Šta je stabilna kriptovaluta, a pre svega tally?
Stabilna kriptovaluta (stablecoin) jeste kriptovaluta, čija je vrednost određena i obezbeđena u drugoj aktivi – dekretnoj (fiat) valuti, korpi valuta, zlatu ili nečemu drugom. Na primer, kada je pre nekoliko godina Fejsbuk objavio ideju o sopstvenoj stabilnoj kriptovaluti Libra (kojoj je zatim promenjen naziv u Diem), ona je trebalo da ima obezbeđenje u vidu korpe fiat valute i državnih hartija od vrednosti SAD. Ideja je da se izbegne visoka volatilnost, karakteristična za kriptovalute. To je jedna od kočnica za njihovo korišćenje u plaćanju. Kad ne znaš koliko će sutra koštati neki finansijski instrument, nećeš ga ni primati u transakcijama.
Više o ovoj temi: Bitkoin protiv zlata
U ovom slučaju obezbeđenje se kreće po kursu 1 tally = 1 miligram zlata. Prema opštim uslovima kompanije žuti metal se čuva u Švajcarskoj. U trenutku pisanja članka jedan gram čistog zlata košta 46,29 funti, što znači da jedinica ove kriptovalute staje oko 0,04629 funti. Tehnički gledano njena cena izračunava se na osnovu vrednosti na veliko, zlatne poluge od jednog kilograma po standardu London Bullion Market Association „brza isporuka“.
Kada neko kupi ovu kriptovalutu, on plaća za nju u britanskim funtama ili evrima. Kompanija ne prima druga sredstva. Zamislimo da klijent želi da kupi 1000 tally-ja. On će uplatiti na svoj račun 46,29 funti. Kompanija će zadužiti njegov račun sa 1000 jedinica ove kriptovalute i naložiti kupovinu jednog grama čistog zlata.
Novac ili kriptovaluta?
Kompanija definiše ovu svoju aktivu ne kao „stabilnu kriptovalutu“, već kao „novac“. Da bi bila novac, jedna aktiva treba da bude opšteprihvaćeno sredstvo razmene. Zato je ovakva kvalifikacija preuveličana. Teško da će neko primiti žeton ove kompanije za plaćanje. Na svom sajtu oni navode da:
Pošto je svaki tally jedan miligram zlata… lako se može zaključiti odakle dolazi njegova vrednost. Vrednost, koju možete trošiti svuda u svetu… Drugim rečima, možete koristiti tally upravo onako kao što biste koristili jedan normalan bankovni račun preko debitne kartice…
Više o ovoj temi: Šta je novac
Ako čovek želi da njome plati robu na Amazonu u iznosu od datih 46,29 funti, on će obaviti plaćanje sa svojih 1000 tally jedinica. Kompanija će pak prodati ovu stabilnu kriptovalutu za odgovarajuću količinu funti da bi uplatila na račun Amazona britanske funte. Iako korisnik misli da plaća u tally-ju, i ne zanimaju ga tehnički detalji, transakcija se obavlja u funtama.
Zato smatram da je ispravno tretirati tally kao „stabilnu kriptovalutu“, a ne kao „novac“.
Alocirano i nealocirano zlato
Razmotrimo najinteresantniji aspekat – vlasništvo nad metalom. Dva su oblika posedovanja digitalnog zlata. To su alocirano i nealocirano zlato.
Kao što i samo ime kaže, u prvom slučaju, investitor je vlasnik konkretne zlatne poluge ili kovanice koje se čuvaju u trezoru. Čuvanje fizičkog zlata je usluga koju klijent plaća. Ono mu se može isporučiti, ali generalno može da bude prodato trećoj strani bez napuštanja trezora. Opet naglašavamo činjenicu da je kod alociranog zlata investitor vlasnik realnog ili realnih proizvoda. Čak i ako kompanija koja upravlja trezorom propadne, on raspolaže svojim realnim zlatom.
Šta sa nealociranim zlatom?
Sa nealociranim zlatom situacija je dosta drugačija. U ovom slučaju investitor pretpostavlja da kupuje zlato ali zapravo postaje poverilac finansijske kompanije koja navodno kupuje i čuva zlato u njegovo ime. U vezi sa nealociranim zlatom moguća su različita ograničenja za investitora. Na primer, da nema prava da proda metal trećoj strani, već samo instituciji od koje je kupljeno. Kada uopšte ima pravo da zatraži isporuku realne poluge ili kovanice, obično mora da plati visoku naknadu.
U slučaju da institucija od koje je kupljeno nealocirano zlato propadne, investitor neće dobiti realnu zlatnu polugu ili kovanicu. Kao poverilac on će morati da sačeka proceduru za prodaju njenih aktiva. I zlato je deo njih. Ono stoji kao aktiva u bilansu stanja kompanije, jer je ona njegov vlasnik. Na kraju će naš investitor dobiti protivvrednost u dolarima (funtama itd.) za zlato prodato u stečajnom postupku, nakon što se izmire potraživanja obezbeđenih poverilaca (ako ih ima).
Zašto bi se uopšte neko upustio u nešto slično kad neće biti vlasnik? Nealocirano zlato pruža izvesnu fleksibilnost, na primer, mogućnost da se uloži mnogo malo novca. Najmanja investiciona zlatna poluga je od jednog grama. Nealocirano zlato omogućava ulaganje i u manju količinu, jer se ne radi o konkretnom fizičkom proizvodu. Naizgled se takođe čini da ono rešava problem sa čuvanjem zlata. Ne manje važno je i to što naknade mogu biti nešto niže nego kod alociranog zlata, pošto investitor ne postaje vlasnik proizvoda.
Vlasništvo nad plemenitim metalom kod kriptovaluta
U slučaju kriptovaluta govorimo o načinu funkcionisanja kao kod nealociranog zlata, bar sa kada je reč o klijentu. U opštim uslovima jasno je navedeno:
Kada se fiat novac pošalje na račun u Tally-ju, on se automatski konvertuje u tally, a svaka tally jedinica predstavlja elektronski unos svojine i pravo nad svojinom od jednog miligrama fizičkog zlata… U malo verovatnom slučaju da dođe do obustave transakcija, sve zlato, predstavljeno preko tally-ja, biće odmah prodato i njegova vrednost u fiat valuti, minus naknada od 1% za pravni postupak i obradu transakcije, biće prebačena na povezani bankovni račun klijenta.
Klijenti ne mogu prebaciti svoju kriptovalutu u zlato niti zahtevati da ono bude isporučeno ili ga preuzeti u Švajcarskoj. Čak i da dođe do stečaja, firma će prodati metal i uplatiće njegovu protivvrednost u fiat valuti na račun klijenata. Tačnije je reći da kompanija isplaćuje zaposlene u aktivi obezbeđenoj u zlatu (ako ona zaista drži rezerve od jednog miligrama za svaku jedinicu kriptovalute), a ne u plemenitom metalu.
Zaključak
Ideja da se isplaćuje plata u zlatu je veoma dobra. Tako bi se naša kupovna moć mogla dugoročno održati, umesto da ubrzano pada. Kada govorimo o ovom plemenitom metalu, međutim, važno je dobro shvatiti nad čim dobijamo vlasništvo.
U ovom slučaju imamo aktivu obezbeđenu u plemenitom metalu. Bar u teoriji, to ima potencijal da je učini mnogo stabilnijom od neke fiat valute kao što je evro, dolar, lev, lej, dinar, funta ili gotovo sve ostale kriptovalute.
Ali obezbeđenje u zlatu ne znači da su klijenti vlasnici realnog zlata. Oni pre imaju vlasništvo nad britanskim funtama, koje odgovaraju vrednosti metala, u kome je obezbeđena kriptovaluta. A to se itekako razlikuje od realnog vlasništva nad ovom fizičkom aktivom u vidu zlatnih poluga ili kovanica, kakve prodaje Tavex, odnosno kakve se mogu kupiti kao alocirano zlato.
Više o ovoj temi: Kako izbeći ličnu finansijsku krizu
Ipak, u potpunosti se slažemo sa Perijem da je zlatno veoma dobro sidro za sigurnost našeg novca, da je dug u finansijskom sistemu zastrašujući i da je dobro da se ljudi orijentišu prema stabilnoj aktivi kako bi bili finansijski jaki i stabilni u dugoročnom planu. On je potpuno u pravu kada kaže:
U situacijama poput današnje, kada se standardni keš obezvređuje, zlato pruža ljudima najbolju šansu da se izbore sa inflacijom.
Analiza nije investiciona preporuka niti savet.