Centralne banke iskoristile nisku cenu zlata i kupile rekordnu količinu

U periodu od jula do kraja septembra cena zlata na svetskom nivou u dolarima pala je za 8% (u evrima je mnogo stabilnija i beleži pad od 1,3%). Logično je kupovati jednu aktivu kada je jeftina, a ne onda kada je skupa. Upravo tako su postupile i centralne banke. Prema najnovijim podacima Svetskog saveta za zlato  u trećem kvartalu one su kupile preko 300% više zlata u odnosu na isti period prošle godine i 114% više u odnosu na drugi kvartal.

Više o ovoj temi: Zašto Centralna i Istočna Evropa računaju na kupovinu zlata, a protiv inflacije

One su ukupno nabavile nešto manje od 400 tona u vrednosti od gotovo 20 milijardi dolara, duplo više od prethodnog maksimuma u trećem kvartalu 2018. g. To je najmasovnija kupovina zlata od strane institucija od 1967. g. naovamo. Zlato se još uvek smatra aktivom koja nije rizična, a do pre pet decenija ono je bilo i novac. Činjenica da je primetna veća potražnja od strane centralnih banaka u poređenju sa prethodnim periodom verovatno pokazuje da one usmeravaju svoj portfolio prema sigurnim instrumentima u vreme visoke inflacije kakva je sada.

Zlatni standard koji je postojao do 1971. g. poznat je kao Breton-Vudski sistem. Tada je većina valuta vezana za američki dolar po fiksnom kursu, a on za zlato. Iako običan Amerikanac nije mogao da razmeni svoj novac za žuti metal, institucija kao što je Banka Engleske, na primer, mogla je da proda dolar za zlato. Premda je to promenjeno 1971. g., do tog trenutka centralne banke širom sveta kupovale su zlato, jer je ono stabilan novac. Verovatno i danas isti razlog stoji iza velike potražnje, a u kontekstu visoke inflacije i devalvacije fiat novca i ekonomskih rizika. I same centralne banke navele su nešto ranije da ih je to navelo na kupovinu.

Osim kupovine od strane centralnih banaka, takođe je povećana potražnja za investicionim zlatom (poluge i kovanice) i nakit od strane krajnjih potrošača. Primetan je pad u kupovini tehnologija, a ETF fondovi su drugi kvartal zaredom neto prodavci. Dalje ćemo detaljnije razmotriti različite segmente na tržištu zlata, uključujući i ono što se dešava na Balkanskom poluostrvu.

Koje centralne banke su kupile zlato po niskoj ceni

Centralna banka Turske je najveći kupac zlata, pri čemu je povećala svoje rezerve za 31,2 tone. Do njihovog povećanja došlo je u vreme najveće inflacije u zemlji od kraja prošlog veka naovamo. U oktobru, tj. nakon trećeg kvartala, ona je nadmašila 85%, mada je još u septembru bila preko 80%. Za većinu Evropljana je tempo devalvacije tamošnje turske lire neviđen.

Infografika 1: Koliko zlata poseduju centralne banke i koje od njih kupuju i prodaju u trećem kvartalu

Poslednjih meseci Uzbekistan je redovni kupac zlata. Počev od aprila, ova zemlja povećavala je svoje rezerve za 8,7 tona svakog meseca. Izuzetak je maj kada je kupljeno 9 tona. Ona je među vodećim zemljama po količini ovog metala u posedu na svetskom nivou, pa zauzima petnaesto mesto po ukupnoj vrednosti rezervi i sedmo po udelu ovog metala u ukupnim rezervama tamošnje centralne banke.

U prvoj trojci je Indija, koja je tradicionalni kupac zlata i među vodećim zemljama po količini ovog metala u posedu (na jedanaestom mestu u svetu po ukupnoj vrednosti rezervi). Stanovništvo takođe povećava kupovinu. Kupovina investicionog zlata porasla je za 6% na godišnjem nivou, a nakita – za 17%.

Više o ovoj temi: Češka povećava svoje zlatne rezerve za 1000%

U Centralnoj i Istočnoj Evropi nisku cenu zlata iskoristile su Srbija i Češka. Pre par meseci centralna banka Srbije povećala je zlatne rezerve za 40%, a Češke za 1000%. Time su se pridružile Poljskoj i Mađarskoj, koja je takođe utrostručila svoje rezerve nešto ranije ove godine. Podsetimo se komentara centralne banke Srbije zašto kupuju zlato:

Dugoročno gledano, zlato je najznačajniji čuvar i garancija protiv inflacije i drugih finansijskih rizika.

Kupovina investicionog zlata – zlatnih kovanica i poluga od strane potrošača

Kao što smo naveli, kupovina investicionog zlata od strane pojedinaca takođe raste na globalu, za 36%. Na Bliskom istoku (64%) i u Japanu (56%) tempo je iznad proseka, a u SAD (3%) i Kini (8%) rast je umereniji. O Evropi detaljnije u daljem tekstu.

Lider u rastu među zemljama je Turska, čije stanovništvo opet u investicionom zlatu pronalazi spas za svoju ušteđevinu. To važi i za poslednja tri meseca kada je prodaja zlatnih kovanica i poluga skočila preko 300% i dostigla najvišu vrednost otkad se sakupljaju podaci.

Više o ovoj temi: Zašto je inflacija u Turskoj prešla 80%

U Rusiji potražnja takođe raste preko 300%. Zvanična inflacija pala je na 13,7%, ali ljude verovatno brinu sankcije, rat i budućnost ličnih finansija generalno, a prodaju stimuliše i ukidanje poreza od 20% na poluge i kovanice. Iako apsolutni iznos ne prelazi rekord iz drugog kvartala (8,5 tona), kupljenih 6,5 tona investicionog zlata ipak je preko sedam puta više od proseka u prošlih dvanaest godina.

Obim kupovine je toliki da tamošnje banke beleže deficit proizvoda od zlata. Jedan od razloga je navika ruskih rafinerija da proizvode velike proizvode za međubankarske operacije, a ne male, koji bi bili dostupniji investitorima.

Više o ovoj temi: Finansijske sankcije protiv Rusije – efekti u sadašnjosti i budućnosti

Još dve zemlje beleže trocifreni rast potražnje – Vijetnam (254%) i Egipat (144%). Među analiziranim zemljama samo tri beleže pad u poređenju sa istim kvartalom prošle godine: Hongkong (-20%), Južna Koreja (-19%) i Brazil (-10%).

Tendencije u kupovini investicionog zlata u Evropi

U Evropi potražnja za investicionim zlatom porasla je u proseku za 28%, što je nešto umerenije od proseka u svetu (36%), iako je cena zlata u Evropi u evru mnogo stabilnija od one u dolarima na svetskom nivou. Razlog za ovakav tempo su razvijene ekonomije. U ostalom delu Starog kontinenta rast je još značajniji – od 86%. Razlog za to je i inflacija koja nastavlja da raste.

Infografika 2: Inflacija u Evrozoni – novi rekordi svakog narednog meseca

Osnovani razlog za zabrinutost jesu i perspektive za ekonomski rast, naročito kad se uzme u obzir sukob koji i dalje traje, kao i skupi energenti. Očekuje se da će neki od njih, kao što je dizel, ostati na tom nivou i tokom zime.

Više o ovoj temi: Evro ponovo pao, a Nemačku čeka recesija plus inflacija

Analiza po zemljama pokazuje da svuda osim u Velikoj Britaniji, gde nema promene na godišnjem nivou, kupovina raste dvocifrenim tempom. Vodeće mesto među razvijenim ekonomijama zauzima Austrija (29%), a Francuska (28%) i Nemačka (25%) nisu u velikom zaostatku. Malo ispod njih je Švajcarska sa 21%.

Infografika 3: Potražnja za investicionim zlatom u trećem kvartalu

Zanimljivo je da je u Rumuniji značajno skočila potražnja za polugama i kovanicama – za skoro 150% na godišnjem nivou u trećem kvartalu. Tako ova zemlja dolazi na prvo mesto u kontinentalnoj Evropi po tempu rasta u ovom trećem kvartalu. U Bugarskoj se beleži rast od 29%, nešto iznad proseka za Evropu.

Industrijska potražnja za zlatom

Uprkos padu cene zlata u dolarima u trećem kvartalu, potražnja za ovim metalom od strane tehnoloških kompanija pala je za ukupno 8% na svetskom nivou. Razlog za to je prateće smanjenje kupovine trajnih dobara, uključujući i elektroniku, zbog visokih cena u ekonomiji uopšte. O ovim tendencijama pisali smo još u maju ove godine. Tada smo istakli da će to pogoditi trgovce kao što je Amazon, čije su akcije izgubile 25% svoje vrednosti od tada, zato oni teško da mogu da zadrže svoje cene, samim tim doći će do dodatnog pritiska da one skoče. Tu analizu pronaći ćete u povezanom članku ispod.

Više o ovoj temi: Počinje udar ogromne inflacije troškova proizvodnje

Analiza Svetskog saveta za zlato pokazuje da se najveći pad beleži u stomatološkoj industriji – za 11%, dok je potrošnja za potrebe proizvodnje opala za 9%. Kategorija „druga industrijska potražnja“ niža je za 2%.

Ukoliko se ove tendencije nastave a ekonomija i zvanično uđe u recesiju, može se očekivati da će se nastaviti pad kada je ovaj segment potražnje za zlatom u pitanju.