Austrijski dukat – priča o jednom od najpopularnijih zlatnika na svetu

Godine 1762. g., kada je sa svojim ocem u poseti Beču, jedno šestogodišnje čudo od deteta pozivaju da svira u Sobi ogledala u dvorcu Šonbrun na zadovoljstvo Marije Terezije, nadvojvotkinje Austrije. A nagrada koju dobija Volfgang Amadeus Mocart za zabavu njenog veličanstva i njenog dvora je jedan zlatni austrijski dukat.

Zbog izuzetno visokog kvaliteta do kojeg se vekovima striktno drži, danas svako može kupiti zlatnu kovanicu austrijski dukat istih karakteristika (težine od 3,49 grama i čistoće 23,66 karata) kao što je ona uručena velikom kompozitoru. Strogi standardi i visoki sadržaj čistog zlata razlozi su što ovaj dukat ne samo da se vekovima traži, već je postao i kičma evropske trgovine.

Štaviše, danas su kovanice sa nominalom od jednog ili četiri dukata među najpopularnijim vrstama investicionog zlata u svetu. One su izuzetno dragocene za ljubitelje istorije i investicionog zlata, jer reizdanja, koja se danas izrađuju, imaju nepromenjen dizajn od 1872. g. One se proizvode u jednoj od najstarijih kovnica novca u svetu – Münze Österreich, koja se obično naziva austrijska kovnica novca.

Ovaj slučaj sa Mocartom i Marijom Terezijom samo je jedna epizoda iz bogate riznice kakva je priča o austrijskom dukatu. Zato ćemo ovde zaviriti u nju.

Počeci dukata

Dukati ne nastaju u Austriji, već u gradovima državama na tlu današnje Italije. Prva sa tim imenom bila je srebrna kovanica koju je iskovao Ruđer II Sicilijanski sredinom XII v. Izrađena je po modelu vizantijskih kovanica toga vremena.

Srebrni dukat Ruđera II Sicilijanskog

Ime ove valute potiče od vladarske titule duks ili vojvoda, dakle, dukati su „kovanice  vojvodstva“, što se spominje i u natpisu na dukatima:

Sit tibi, Christe, datus, quem tu regis iste ducatus.

„Neka dar Hristov bude s tobom, koji si vladar ovog vojvodstva.”

Širenje dukata u Severnoj Italiji

Krajem XII v. dukati počinju da se proizvode i u Veneciji. I gotovo celog sledećeg veka oni su i dalje kovanice od srebra.

Ali sredinom XIII v. u Firenci počinje da se izrađuje zlatna kovanica fiorin, koja zbog svoje visoke čistoće i kvaliteta (0,1125 finih unci ili 3,536 grama i čistoća od 23,66 karata ili 98,6% čistog zlata), ubrzo postaje omiljeno sredstvo plaćanja u čitavoj Evropi. Zato od firentinskog fiorina nastaju različite valute, pa tako, na primer, i mađarska forinta, koja se i danas koristi.

Rukovodeći se primerom Firentinaca, a imajući u vidu sve prisutniju inflaciju u drugim zemljama, na primer, u Vizantijskom carstvu, Veliko veće Venecije dalo je odobrenje za izradu lokalnog zlatnog dukata. To se događa 1284. g., u vreme dužda Đovanija Dangola. Dukat je nešto veće težine od fiorina – 3,545 grama i iste čistoće, prema Oxford Encyclopedia of Economic History.

Bilo je potrebno nešto više od jednog veka, pa da dukat postane vodeći zlatnik u svetskoj trgovini. Kao što se desilo i sa fiorinom, zbog široke rasprostranjenosti i visoke čistoće mnoge zemlje počinju da kuju dukate i oko 1500. g. kovanice sa tim nazivom proizvode se u preko 250 državnih i privatnih kovnica novca. Prva koja prihvata ovaj standard posle Venecije je Ugarska (1325. g.), a zatim Austrija, a u nešto daljoj budućnosti – i Holandija (1586). Nakon XVI v. kovanice sa dizajnom sličim dukatu pojavljuju se i u Rusiji i Poljskoj.

U samoj Veneciji se 1797. obustavlja njegova proizvodnja, nakon što je njenu teritoriju zauzeo Napoleon Bonaparta i pošto ona biva podeljena između Francuske i Austrije. Za petsto godina venecijanski dukati nisu izgubili na vrednosti. To jest, količina čistog zlata u njima ostaje manje-više ista tokom cele njihove istorije.

Počeci austrijskog dukata

Do trenutka prestanka kovanja originalnih dukata, Austrija je već usvojila i izdala gotovo identičnu kopiju ove venecijanske valute. Prvi dukati u ovoj zemlji proizvedeni su početkom 1511. u vreme kralja Maksimilijana I (vladao između 1508. i 1519. g.), poznatog i po  nadimku Poslednji vitez. Ova zlatna kovanica sa nominalom od jednog dukata ima težinu 3,5 grama i čistoću 98,6% ili 23,66 karata. Pa je tako direktni naslednik dukata iz Venecije i postavlja standard koji i danas važi.

Tokom vremena u Austriji se izdaju kovanice sa nominalom od dva, tri, četiri, pet, deset (težine 35 grama) i dvadeset dukata. Sve one su čistoće 23,66 karata. Tako se iz Austrije proneo glas o ovoj kovanici širom sveta, budući da vekovima ima najveću čistoću koja se tehnološki može postići. Ako pogledamo druge kovanice u opticaju u tom periodu, kao što su francuskih 20 franaka Napoleon ili Marijana, videćemo da oni imaju manji sadržaj čistog zlata od 21,6 karata ili čistoću od .900.

Više o ovoj temi: Top 10 najvećih rafinerija zlata u svetu

Parametri austrijskog dukata biće očuvani gotovo bez promene tokom istorije. Krajem XVIII v. u opticaju su dukati s likovima Andreasa Jakoba fon Ditrihštajna (dizajn Franca Mecenkofa) i careva Franca II i Leopolda VII. Oni su težine 3,5 grama, pri čemu samo nakratko padaju na 3,47 grama, i to oni sa Leopoldom VII i čistoće .986.

Po osnivanju Austrougarske monarhije 1867, ova centralnoevropska država obuhvata teritoriju današnje Austrije, Slovačke, Slovenije, Češke, Bosne, Hrvatske i delove Poljske, Rumunije, Italije, Ukrajine, Moldavije i Crne Gore. Tako je ona najveća država u Evropi, manja jedino od Rusije, koja, međutim, ne zauzima samo jedan kontinent. Stoga ne čudi što njena valuta postaje jedna od najvažnijih valuta na kojoj se temelji globalna trgovina i koja se masovno prihvata. Ne treba zaboraviti da je čitav XIX v. period intenzivnog tehnološkog i ekonomskog rasta.

Čak i kada je 1857. g. austrijski dukat prestao da bude zakonsko sredstvo plaćanja, njegov visoki kvalitet biva sačuvan, a kovnica novca ove zemlje nastavlja da ga proizvodi. Šta više, on se i dalje koristio kao sredstvo plaćanja u trgovini.

Danas poznati austrijski dukat

1872. pretposlednji austrougarski car Franc Jozef I ima 42 godine. Takvog ga nalazimo na kovanicama austrijskog dukata i danas, nakon što je dizajn prvih dukata sa njegovim likom, kovanih 1855. g. promenjen, on se nikada više neće menjati. Za poslednjih tačno 150 godina izrađene su dve varijante ove valute od legure zlata, bakra i srebra sa nominalima od 1 i 4 dukata.

Parametri austrijskog dukata

Pogledajmo fizičke karakteristike kovanica austrijski dukat koje se još uvek proizvode i masovno traže.

Tabela: Parametri zlatnih kovanica austrijskog dukata

Austrijski dukat tanji je od jednog milimetra, što je takođe direktno nasledio od njegovog srednjovekovnog venecijanskog prapretka. To ga čini relativno teškim za falsifikovanje, jer je zlato težak metal, jedinstvene gustine od 19,3 grama po kubnom centimetru. Često su imitacije deblje od originala da bi se postigla neophodna težina.

Više o ovoj temi: Pirit – zlato za budale

Bez obzira na nominalnu vrednost, na aversu je prikazan iz profila Franc Jozef I, okrenut udesno, sa lovorovim vencem na glavi. Tekst oko njega glasi: “FRANC IOS I D G AUSTRIAE IMPERATOR” („Franc Jozef I, po milosti Božijoj, car Austrije“). Kod kovanice od 4 dukata poprsje obuhvata i vladareva ramena i grudi.

Avers austrijskog dukata sa nominalom 1 (gore) i 4 (dole)

Na reversu vidimo grb habzburške dinastije, sa dvoglavim orlom i krunom. Oko njega je ispisan tekst: “HVNGAR BOHEM GAL LOD ILL REX AA 1915” (Ugarska, Bohemija, Galicija, Lodomerija, Ilirija, kralj i nadvojvoda Austrije 1915. godine).

Revers zlatne kovanice austrijski dukat

U slučaju kovanice od četiri dukata, dole, na sredini reversa se vidi nominal. Ali obe kovanice imaju obod – nazubljenu ivicu ili rub, po kome se lako može videti da li je neko pokušao da skine zlato sa njih. To je naročito korisno za sredstva plaćanja, koja se koriste u prometu, kakvi su bili dukati.

Interesantan je datum koji je ispisan na savremenim kovanicama austrijskog dukata. Njegova proizvodnja trebalo je da bude obustavljena 1915. g. To je i poslednja godina kada je austrijski dukat prihvatan u tamošnjoj trgovini. U tom trenutku Austrougarska je u dubokoj krizi zbog Prvog svetskog rata. Taj sukob poveo je upravo car Franc Jozef I, čiji se lik nalazi na kovanici. Rat će „nadživeti“ vladara i podeliće ovu centralnoevropsku supersilu kojom je on za života upravljao.

Ali ovaj austrijski dukat toliko je popularan i tražen zlatnik, da će Münze Österreich odlučiti da nastavi sa proizvodnjom. Kovnica novca koristi poslednje dostupne ploče, koje su baš iz 1915. Zato se zvanična reizdanja (reprint) nakon Prvog svetskog rata, koja se i danas proizvode, označavaju samo ovom godinom, nezavisno kada su tačno izrađena. Austrijski dukat ostaje zaglavljen u jednoj mnogo drugačijoj prošlosti, kada je se u svetu još uvek poštovao zlatni standard.

Austrijski dukat spasava Amerikance od konfiskacije zlata 1933. g.

Da bi devalvirao (tj. obezvredio) američki dolar, 1933. g. predsednik Teodor Ruzvelt potpisuje Izvršnu naredbu 6102. Njome se zabranjuje posedovanje zlata, a građani Amerike obavezuju da predaju ovaj žuti metal državi po ceni od 20 dolara za finu uncu. Kovanice izrađivane nakon 1933. g. nisu se mogle unositi u zemlju.

Kao i u svakom zakonu i u ovoj predsednikovoj naredbi ima izuzetaka. U stavu 2, odeljku b ovog dokumenta kao takvi se navode:

Zlatne kovanice i sertifikati u količinama, čija ukupna vrednost ne prelazi 100 dolara, koje pripadaju bilo kom pojedincu; i zlatne kovanice kojima je priznata posebna vrednost, za one koji sakupljaju retke i neobične kovanice.

Jednostavno rečeno, zakon pravi izuzetke za numizmatičke kovanice, koje se traže zbog svoje istorijske vrednosti. Pošto austrijski dukat ima poslednji datum iz 1915. g., a osim toga do tog trenutka nije bio toliko rasprostranjena kovanica u SAD, on se ne nalazi na udaru zakona.  Kupci bi navodili da je to retka numizmatička kovanica iz perioda Prvog svetskog rata ili ranije.

Dukat je jedna od malobrojnih vrsta investicionog zlata koje su Amerikanci mogli legalno kupovati decenijama, i njegova popularnost u SAD postaje ogromna. Tako je i danas. Značajan razlog za to je upravo sećanje na to da je baš austrijski dukat spasio Amerikance od konfiskacije zlata.

Zaključak

Austrijski dukat toliko je rasprostranjen i tražen početkom XX v. da njegova proizvodnja ne prestaje, čak ni kada se on više ne koristi kao sredstvo plaćanja u matičnoj zemlji. Više od jednog veka kasnije slava i kupovina austrijskog dukata samo rastu. Mnogo je razloga za to, uključujući i njegovu ogromnu istorijsku vrednost, finoću i izuzetno dobar učinak kao investicionog zlata i sredstva za očuvanje kupovne moći.

O tome govori i njegova zastupljenost na Balkanskom poluostrvu, gde je austrijski dukat jedna od najtraženijih zlatnih kovanica.