Ukrajina prodaje zlato u milijardama dolara od početka rata da bi uvozila robu

Od kraja februara, kada je počela ruska invazija, Ukrajina je prodala zlato, čija vrednost nadmašuje 12 milijardi dolara. To se može zaključiti na osnovu izjave guvernerke tamošnje centralne banke Katerine Rožkove za nacionalnu televiziju, koju prenosi Rojters. Cilj je da se obezbede devize za plaćanje uvoza robe i usluga u zemlju, a ne da se održava kurs ukrajinske grivne.

Više o ovoj temi: Osam razloga da kažemo „da“ zlatu

Prema njenim rečima:

Prodajemo to zlato da bi naši uvoznici mogli da za našu zemlju kupuju robu i usluge koje su nam neophodne.

Od februara do kraja aprila, po poslednjim dostupnim podacima, ova zemlja je platila za uvoz ukupno nešto iznad 10 milijardi dolara. To znači da je veliki deo uvoza ove napadnute zemlje obezbeđen prodajom plemenitog metala.

Kupoprodajni ugovori Centralne banke Ukrajine još jednom potvrđuju da je zlato sigurno sredstvo za čuvanje vrednosti, koje se veoma brzo može prodati za devize, tj. ima visoku likvidnost. Nema rizika koji bi mogla naneti druga strana. Vredi podsetiti se i komentara Narodne banke Srbije, prema kojoj:

Dugoročno gledano, zlato je najznačajniji zaštitnik i kočničar inflacaije i drugih finansijskih rizika.

Otkud Ukrajini toliko zlato?

U trenutku pisanja članka jedna tona čistog zlata košta 54,8 miliona dolara. Po poslednjim podacima Svetskog saveta za zlato iz maja meseca, Centralna banka Ukrajine poseduje 27,1 tonu zlata. Čak i ako uzmemo u obzir da je poslednjih meseci cena zlata bila nešto viša nego što je danas, ukupne rezerve žutog metala u Ukrajini vredele bi oko 1,6 milijardi dolara. Da bi dobila preko 12 milijardi dolara, centralna banka morala je da proda oko 220 tona zlata. Približno toliko su ukupne rezerve žutog metala zemalja kao što su Belgija (227 tona) i Poljska (228,7 tona).

Iako nedostaju detalji u vezi sa kupoprodajom zlata koju je obavila Centralna banka Ukrajine, nije nemoguće da je ona prodala toliku količinu. Moguće da je ona pozajmila zlato od drugih institucija ili da je dobila deo zlata kao međunarodnu pomoć. Takođe je moguće da je centralna banka koristila zlatne rezerve lokalnih finansijskih i nefinansijskih kompanija.

Ovakve hipoteze potvrđuje i činjenica da prema Svetskom savetu za zlato tamošnja centralna banka nije vršila transakcije sa zlatom tokom 2022. g. Poslednja zabeležena transakcija je u decembru prošle godine, kada je kupila 0,3 tone. Prethodno je novembra 2017. g. realizovana prodaja ovog metala

U svakom slučaju zemlja koristi svoje zlatne rezerve ne bi li se zaštitila od negativnih posledica rata. Nije slučajno što su samo od početka ove godine centralne banke širom sveta povećale svoje zlatne rezerve za skoro 120 tona. Naročito su u kupovini zlata poslednjih godina aktivne zemlje Centralne i Istočne Evrope, uključujući tu Poljsku, Češku, Mađarsku i Srbiju.

Koliko bi dobila Ukrajina od svojih zlatnih rezervi?

Pretpostavimo da Centralna banka Ukrajine prodaje svoje vlastite zlatne rezerve. Koliko bi onda ona dobila od njih?

Veći deo rezervi zemlja je stekla pre 2002. g. U poslednje dve decenije ona je dodala 12 tona pri čemu prosečna cena u tom periodu iznosi 1143 dolara za finu uncu. Ukoliko je preostalih 15 tona nabavljeno nakon 1990. g., njihova prosečna cena bila bi 369 dolara za uncu. Tako bi Centralna banka Ukrajine platila prosečno oko 561,5 miliona dolara da bi došla do 27,1 tone zlatnih rezervi. Kao što se može videti, da je prodala svoje rezerve po današnjoj ceni (a poslednjih meseci cena zlata bila je još i veća), ona bi dobila 1,4 milijarde dolara.

Više o ovoj temi: Investiciono zlato kao čuvar kupovne moći u Evropi – evo i zašto

Tako bi njena zarada iznosila zavidnih 149%, što je još jedan dokaz da dugoročno gledano zlato najbolje čuva kupovnu moć.