Turska lira pala na novu rekordno nisku vrednost

Očekivan nerešeni rezultat predsedničkih izbora u Turskoj i mogućnost drugog kruga glasanja 28. maja doveo je do pada poverenja u zemlju i njenu tursku liru na međunarodnim tržištima, te je lira pala na novu najnižu vrednost u istoriji. U trenutku pisanja članka jedan američki dolar stajе 19,67 lira. Na taj način njena valuta popravila je negativni rezultat od kraja prošle nedelje kada se trgovala po kursu od 19,6545 lira za dolar.

Lira je pala na svoju najnižu vrednost u odnosu na evro 8. maja kada se nakratko evro prodavao za 21,64 lire za jedan evro. Od tada ona je „poskupela“ za približno 0,8%, na 21,140 lira za evro, ali u poređenju sa početkom godine gubi 7% u odnosu na ovu zajedničku valutu.

Pad kupovne moći turske lire

Devalvacija turske lire je hronični fenomen. Iza toga stoji monetarna politika centralne banke koja ne prestaje da štampa novac i suzbija kamatu. Zapravo, u februaru je referentna kamatna stopa opet bila smanjena – sa 9 na 8,5%, pošto je u novembru prethodno snižena sa 10,5 na 9%. Ako Erdogan, koji je na toj funkciji od 2014. g., bude opet izabran za predsednika, pristup novcu će ostati isti. Ovaj političar je u više navrata komentarisao da je protivnik same institucije kamata i da se zalaže za to da referentna kamatna stopa bude niska.

Infografika 1: Indeks potrošačkih cena, novčana masa i kurs turske lire u odnosu na američki dolar

Jedan od rezultata te inflacije je brzinsko poskupljenje cena robe i usluga. To pokazuje i zvanična statistika, prema kojoj je indeks potrošačkih cena porastao za 44% u aprilu 2023. g. u poređenju sa istim mesecom prošle godine. Vrednost je skoro duplo niža od novembra prošle godine kada je indeks potrošačkih cena zabeležio rast od gotovo 86% na godišnjem nivou.

Više o ovoj temi: Zašto je inflacija u Turskoj prešla 80%

Razlog za „usporavanje“ rasta je bazni efekat. Kako su cene bile dosta visoke u aprilu 2022. g. (bazni mesec), bilo je malo verovatno da će nastaviti da rastu istim tempom od gotovo 90%. Ipak, čak i indeks potrošačkih cena beleži poskupljenje robe i usluga od skoro 50% u poređenju sa aprilom prošle godine. Ukoliko koristimo neki drugi mesec za poređenje, na primer, decembar 2021. g., cene robe i usluga za krajnje potrošače u Turskoj porasle su  120%.

Lira je ubrzala svoj pad u odnosu na američki dolar od početka februara kada je jugoistočnu Tursku i Siriju pogodio težak zemljotres. Samo tokom tog perioda dolar je skočio preko 40% u poređenju s njom. Tada smo komentarisali da je upravo pojeftinjenje velute jedini mogući scenario i upravo se to događa.

Turci se opet hvataju za investiciono zlato

Poslednji dostupni podaci Svetskog saveta za zlato su za prvi kvartal, tj. bez aprila i maja. Iako je u tom periodu cena zlata u turskim lirama porasla za 11%, stanovništvo ove zemlje kupilo je impresivnih 50,5 tona zlatnih poluga i kovanica. To je najjači kvartal u istoriji, bar otkad ova institucija prikuplja podatke o ovdašnjem tržištu. Poređenja radi, u istom periodu prošle godine obim kupovine je pet puta manji.

Infografika 2: Kupovina zlatnih poluga i kovanica u Turskoj

Stanovništvo ima tradiciju kupovine investicionog zlata, čime čuva svoju kupovnu moć. Slična dinamika bila je prisutna i početkom pandemije, kada su oni bukvalno pokupovali sve zlato na Kapali čaršiji. Upravo tada, u trećem kvartalu 2020, bio je zabeležen prethodni rekord u kupovini zlatnih kovanica i poluga – 49 tona.

Više o ovoj temi: Kako zlato spašava ljude od fijaska turske lire

Investiciono zlato blista u ulozi zaštitnika kupovne moći u Turskoj. Od početka 2020. g., tj. od perioda neposredno pre pandemije, cena zlata u turskim lirama porasla je za 340%. Opet, poređenja radi, u istom tom periodu zvanični indeks potrošačkih cena raste za 170%. Čitaoci naših analiza znaju da, prema nama, on umanjuje realno povećanje krajnjih cena. Ali čak i da je realni rast duplo veći, investiciono zlato će opet čuvati kupovnu moć stanovništva, kao što to čini u slučaju Velike Britanije, što smo nedavno komentarisali.

Reakcija na tržištima

Nije nikakvo iznenađenje što će, prema stanju na tržištima, turska lira nastaviti da gubi kupovnu moć. Prema podacima o forvard ugovorima, koje navodi Wall Street Journal, očekuje se da će nakon godinu dana jedan dolar vredeti kao 29 lira, što je pad od još 50% za valutu ove južnoevropske zemlje.

Zanimljivije je pratiti dinamiku u odnosu na referentnu kamatnu stopu. Dok je postojala šansa da će kandidat opozicije Kemal Kiličdaroglu pobediti na izborima još u prvom krugu, jednomesečni Overnight Index Swaps (OIS) u Turskoj skočili su preko 40%. To je bila jasna indikacija da će, prema investitorima, tamošnja centralna banka okrenuti svoju monetarnu politiku štampanja lire i suzbijanja referentne kamatne stope. Nakon čega su opet pali, pošto je postalo jasno da će se održati i drugi krug krajem meseca.

Devalvacija lire može dovesti i do problema sa platnim bilansom Turske. On je u deficitu skoro svakog meseca od početka 2020. naovamo, a samo do jula prispevaju na naplatu državne obveznice za preko 7 milijardi dolara. Po trenutnom kursu to je iznos od gotovo 140 milijardi turskih lira, koliko je iznosio ukupan deficit januara. Što više lira devalvira, to će skuplji biti dug zemlje. A naročito u kontekstu novog rasta kamata na njene državne obveznice.