Tri razloga da ulažemo umesto da trošimo u vreme visoke inflacije

Sveprisutna inflacija stalno smanjuje kupovnu moć novca u našim džepovima. Tokom 2021. g. ona je svakog meseca imala sve brži tempo rasta. Od početka 2022. g. u zapadnim ekonomijama, uključujući tu evrozonu, Nemačku i SAD, primetna je inflacija kakva nije zabeležena decenijama unazad. Ovaj tok nije zaobišao ni balkanske zemlje. Prema poslednjim podacima NSI inflacija je u Bugarskoj u februaru iznosila 10% na godišnjem nivou, u Rumuniji – 8,53%, a u Srbiji – 8,8%.

Visoka inflacija stvara brojne probleme. Ona iskrivljuje ekonomiju i povećava nejednakost. U pogledu ličnih finansija, ona razara našu kupovnu moć i ušteđevinu tokom vremena. Tako nas ona praktično čini siromašnijima nego što bismo inače bili.

Više o ovoj temi: Šta je inflacija

Reč je o globalnom fenomenu i ako se osvrnemo na prošlost, videćemo da jednom novčanicom od 100 leva, leja ili dinara možemo kupiti znatno manje robe nego pre samo deset ili dvadeset godina. Evo šta se dešava s kupovnom moći ove tri valute, kao i dolara i evra, od kraja devedesetih do danas i kako se one obezvređuju u poređenju sa zlatom, na primer:

Infografika 1: Kako inflacija uništava kupovnu moć fiat novca u vremenu

Sa rastućom inflacijom danas mnogi ljudi se pitaju šta da rade sa svojim novcem i ušteđevinom. Neki biraju da štede manje sume novca ili da koriste već ušteđeni novac da bi održali svoj životni standard verujući da je inflacija privremena. Na kraju krajeva, tokom čitave prošle godine upravo smo to slušali od centralnih banaka dok nisu odustali od istog. Ako se vratimo unazad, mi smo 2021. g. upozoravali na suprotno – da cene tek počinju da rastu.

Više o ovoj temi: Zašto treba investirati u današnje vreme

Ali povećanje troškova nije dugoročno održiv pristup ličnim finansijama. Zato ćemo ovde pokazati do čega to može dovesti i razmotrićemo tri razloga zašto je u uslovima visoke inflacije smislenije štedeti i ulagati svoja sredstva nego povećavati troškove. Videćemo i koji instrumenti su pogodni za to u savremenim uslovima.

Razlog br. 1: Možemo se suočiti sa veoma visokom i dugoročnom inflacijom

Očekuje se da će se inflacija smanjiti kasnije tokom ove godine ili 2023. Sa ovom hipotezom ima nekoliko problema. Najpre, „niža“ inflacija ne znači da će cene pasti, već da će tempo njihovog rasta biti usporen. Ali one će nastaviti da rastu. Ako se inflacija spusti sa 10 na 6% godišnje, cene robe i usluga duplo će skočiti samo za 12 umesto za 10 godina.

Istovremeno uzroci visoke inflacije ostaju na snazi. Centralne banke munjevito štampaju novac i zadržavaju referentnu kamatnu stopu. Čak i ako one obustave te svoje programe, što se donekle dešava u SAD, biće potrebno vreme da se to odrazi na cene. Zato će one nastaviti da rastu i u budućnosti.

Drugo, cene za preduzeća rastu četiri puta više nego cene potrošačke robe. Ova razlika još uvek se nije odrazila na proizvode koje kupujemo u prodavnicama. Zato smanjenje razlike između tih cena, do čega će doći u vremenu, predstavlja još jedan razlog za poskupljenje robe i usluga. Veliki broj najvećih kompanija već su javno najavile upravo to – da će povećati cene, a sigurno će im se i ostale u tome pridružiti.

Infografika 2: Inflacija troškova proizvodnje obara nove rekorde

Treće, kada centralne banke budu preduzele mere u borbi protiv inflacije, one će ipak dovesti do povećanja troškova života. Zvuči paradoksalno, ali nije. Jedan od instrumenata koji centralne banke koriste za smanjenje inflacije je referentna kamatna stopa. Kada se ona poveća, servisiranje kredita koji se odobravaju domaćinstvima i kompanijama postaće skuplje. Ovo pre svega važi za one slučajeve, gde kamata nije fiksna.

Osnovni izvor sredstava za kompanije je prodaja robe i usluga. One će tako biti primorane da ukoliko njihovo kreditiranje bude preterano skočilo, povećaju cene i za krajnje potrošače.

Danas se pojedinci, kompanije i vlade suočavaju sa rekordnim nivoima duga. U Evropi su dugovanja kompanija dostigla apsolutnu vrednost i u odnosu na procenat bruto domaćeg proizvoda znatno su viša nego što su bila 2008. Stoga promene kamatne stope mogu imati veoma dramatičan efekat kao što ćemo videti.

Zašto je dobro ulagati zbog očekivane visoke inflacije?

Na osnovu onoga što je dosad rečeno, možemo zamisliti sledeću situaciji – povećavamo svoje troškove danas sa idejom da će potrošačke cene pasti, ali one zapravo i dalje rastu. To znači da će naša kupovna moć u budućnosti nastaviti da se smanjuje, a ukoliko imamo kredit i Evropska centralna banka poveća kamatnu stopu, troškovi njegovog servisiranja će porasti.

To je veoma težak scenario za lične finansije, jer će se u tom slučaju one naći na udaru sa nekoliko strana. Izgledi za takav razvoj sve su veći. Zato je dobro da u vreme visoke inflacije ne povećavamo svoje troškove, već da razmislimo o pojasu za spasavanje svojih finansija – ulaganju u održive aktive.

U još gorem slučaju, možemo ostati bez ikakvih sredstava koja bi nam mogla zatrebati, a da pritom naši troškovi i dalje rastu. Ne zaboravimo da prema istraživanju Eurofonda, obavljenom krajem 2020, gotovo 40% Bugara i Rumuna nema apsolutno nikakvu ušteđevinu. Čak 30% ispitanika nema ušteđevinu ni za tri meseca. Zabrinjavajuće je što situacija u vezi sa našim ličnim finansijama može biti još gora.

Razlog br. 2: Predstojeća ekonomska kriza

Inflacija nije jedina pretnja za naš novac. Stanovništvu Evrope prete negativni efekti sankcija zbog rata u Ukrajini, kao i usporavanje rasta. To je bilo primetno još i pre početka ovog oružanog sukoba. Zato i poslednje istraživanje poverenja potrošača na Starom kontinentu, koje je sprovela Evropska komisija, pokazuje najcrnja očekivanja domaćinstava od marta 2020. do sada, kada je privreda bila zatvorena. U prevodu – Evropljani su spremni za ekonomsku krizu.

Infografika 3: Promene poverenja potrošača u Evropi

U SAD krivulja prinosa od državnih oveznica nakratko se preokrenula. To je jedan od znakova da je kriza sve bliže. Možda nam se čini da je pad američke privrede „daleko“, ali ne treba zaboraviti da je Velika recesija 2008. počela upravo nakon što je u ovoj zemlji balon nekretnina pukao a Lehman Brothers pao.

Ali najvažnija promenljiva za nastanak krize jeste očekivano povećanje referentne kamatne stope od strane centralnih banaka. Do toga dolazi nakon više od decenije veštačkog zadržavanja, pri čemu je, kada je reč o Evropi, kamata negativan znak. Kada se ona poveća, doći će do pucanja novih balona, koji su u tom periodu preterano naduvani.

U takvoj situaciji, čak i da imam ušteđen fiat novac, njegova kupovna moć će ispariti u rekordnom roku, kao što smo objasnili. To nije dobar instrument da sačuvamo naše lične finansije u vreme krize, mada, ako nas snađe ono najgore, bolje je imati ušteđevinu u nekoj valuti nego nemati ništa.

Zašto je dobro ulagati zbog očekivane ekonomske krize?

Sećamo se do čega je dovela Velika recesija 2008 – nezaposlenost, pad investicija i biznis aktivnosti, propadanje firmi i godine ekonomske nesigurnosti. Jedan od rizika za lične finansije u vreme krize je i to što kad čovek ostane bez posla, u mnogim slučajevima nije jasno kada će naći drugi. U periodu nakon 2008. udeo trajno nezaposlenih (ljudi bez posla u periodu dužem od godinu dana) u Evropskoj uniji rastao je svake godine i gotovo se udvostručio pre nego što će početi da se smanjuje tokom 2015.

U vreme krize ne možemo računati na mnoge vrste aktiva, ne samo na fiat novac, kako bismo sačuvali svoju kupovnu moć, jer i njihova cena pada. Možemo se čak naći u veoma nepovoljnoj situaciji kupivši nekretninu kada su cene bile maksimalne ili blizu maksimuma, da bi tokom krize njena vrednost opala, dok cena naše hipoteke raste zbog povećanja referentne kamatne stope.

Infografika 4: Indeks cena stanova u Evropi

U finansijskom smislu važno je ne samo pripremiti se za krizu do koje će pre ili posle doći, već i u svom portfoliju imati aktive koje:

• su održive u vreme krize;
• ne reaguju negativno na inflaciju;
• imaju visoku likvidnost, što znači da se mogu brzo prodati za novac u slučaju potrebe.

Evo kako se ponašaju različiti instrumenti u vreme krize.

Tabela: Prikaz berzanskog indeksa S&P 500, zlata i srebra u vreme krize

Izvor: Koje aktive najbolje čuvaju kupovnu moć u kriznim vremenima

Naravno, žuti metal nije jedina aktiva koja se može koristiti. Ali on definitivno ima svoje mesto kao čuvar kupovne moći u kontekstu značajne ekonomske, finansijske i geopolitičke nesigurnosti danas, koju prati rekordna inflacija.

Razlog br. 3: Obezbeđivanje budućnosti

Kletva sa Dalekog istoka glasi:

Dabogda živeo u interesantnim vremenima.

Po svemu sudeći, ona su već tu. Protekle dve godine bile su do te mere pune događaja da se čini da je poslednja „normalna“ 2019. bila pre deset godina. Podsetimo se nekih fenomena u ovom periodu:

• dramatično poskupljenje robe i usluga;
• krajnje ograničeni lanci isporuke;
• nedostatak kritično važnih tehnologija kao što su mikročipovi i nagli rast cena energenata;
• tržišta akcija našla su se u svojevrsnom rolerkosteru – prvo su pala, a nakon toga naglo skočila, usled štampanja novca i zadržavanja referentne kamatne stope od strane centralnih banaka;
• najteži oružani sukob u Evropi od Drugog svetskog rata naovamo i podele u svetu neviđene još od Hladnog rata;
• pandemija i ograničavanje niza sloboda;
• očekivanje druge recesije u dve godine.

Nije jasno šta će nas snaći u sledeće dve ili sledećih pet godina. Pošto je veoma teško predvideti šta će se desiti sa našim ličnim finansijama, razumnije je štedeti i ulagati u stabilne aktive nego potrošiti sve danas i izložiti sebe ili ljude koje volimo značajnom riziku u budućnosti.

Više o ovoj temi: Šta je naučio naš džep 2021. godine

Infografika 5: Prikaz aktiva u dugoročnom planu

Mnoge važne kupovine u životu zahtevaju značajna finansijska sredstva i njihova cena stalno raste. Na primer, cena studija na zapadu skočila je više od 60% samo za sedamnaest godina. Toliki je i tempo inflacije u Bugarskoj. Zanimljiva činjenica – za toliko je poskupelo i zlato u tom periodu. Tako da, ako čovek uloži u ovaj plemeniti metal, on će moći da se uspešno zaštiti od negativne dinamike valuta.

Da i ne govorimo o kupovini stana, automobila ili obezbeđivanju pristojne starosti – da bismo mogli da bez trzavica priuštimo tako nešto, treba najpre obezbediti sebi finansijsku stabilnost. To je posebno tačno u kontekstu očekivanog povećanja kamatnih stopa, što će otežati pristup kreditima.

Zaključak

Pravi je trenutak da u uslovima visoke inflacije i brojnih rizika koje nosi budućnost razmislimo o svom pristupu ličnim finansijama. Zapravo, može se ispostaviti da ako sada ne poradimo na tome, u budućnosti može biti prekasno, te tako možemo izgubiti bitku sa rastom cena. Ukoliko se to desi, biće nam teško da tek onda radimo na svojoj finansijskoj održivosti, jer će svakodnevni troškovi zauzimati sve veći deo našeg budžeta, dok će svi drugi uslovi biti isti.

Kada je reč o štednji, ne treba zaboraviti reči ekonomiste Ludviga fon Mizesa iz knjige „Ljudsko delovanje“:

Na početku svakog koraka ka lagodnijem životu je štednja.