Šta treba da znate pre nego što uložite u zlato

Tokom čitave istorije čovečanstva zlato se koristilo kao novac. Osim što ima ulogu novca, ono ima veoma raznoliku primenu – od proizvodnje nakita do uloge u industriji. 

Ovaj plemeniti metal je sigurna aktiva (safe haven asset na engleskom) i dugoročno posmatrano je štit za lične finansije protiv inflacije. Za razliku od valuta koje tokom vremena gube vrednost, cena investicionog zlata ostaje stabilna i raste u dugoročnoj perspektivi.

Razlog se delimično krije u njegovim ograničenim količinama i teškoj proizvodnji, što omogućava investitorima da sačuvaju svoju kupovnu moć. Međutim, ono najvažnije je da se ono uvek povezuje sa vrednošću. Zlato je instrument kome se okreću kako fizička lica tako i institucije (uključujući tu i same centralne banke), jer time garantuju sigurnost svog portfolija. 

Istovremeno, ulaganje u fizičko investiciono zlato ne zahteva veliki kapital, možda nasuprot očekivanjima. U članku koji sledi saznaćete šta treba da znate pre nego što uložite u zlato.

Šta je investiciono zlato? 

Prvo je bitno definisati šta je investiciono zlato.

Od ovog metala proizvodi se mnoštvo proizvoda i za svakim od njih postoji posebna ponuda i tražnja (samim tim i formiranje cene) i tretiraju se na različite načine od strane zakona.  To je od velike važnosti kao što ćemo videti.

Investiciono zlato je zakonski definisana aktiva. Da bi se klasifikovao kao investiciono zlato, jedan proizvod mora ispunjavati određene kriterijume. Na prvom mestu, on mora biti u obliku zlatne poluge, kovanice ili zlatne pločice. Pogledajmo ostale uslove za svaki pojedinačni slučaj.

Investiciona zlatna kovanica

Da bi se tretirala kao investiciono zlato, zlatna kovanica mora:

• biti iskovana (tj. proizvedena) nakon 1800. g.;
• biti ili je bila zakonito sredstvo plaćanja u zemlji porekla;
• imati čistoću od minimum .900 (21,6 karata);
• se prodavati po ceni koja nije više od 80% veća od spot cene zlata koje sadrži.

Kovanice koje datiraju pre 1800. g. smatraju se istorijskim predmetima i kulturnom vrednošću. Njima se može trgovati kao numizmatičkim zlatom ukoliko poseduju neophodne dokumente propisane za svaku zemlju posebno.

Dobar primer zlatne kovanice kao zakonskog platežnog sredstva je Bečka filharmonija. Ova jako popularna austrijska kovanica nosi nominalnu vrednost od 100 evra i može biti korišćena kao zakonsko sredstvo plaćanja.

Iako je vrednost Filharmonije kao investicionog zlata neuporedivo veća nego njena vrednost kao zakonitog sredstva plaćanja. U trenutku pisanja članka cena ovog zlatnika je skoro 225 000 dinara, a ukoliko se koristi kao platno sredstvo njime će moći da se kupi roba i usluge za samo 100 evra.

Investiciona zlatna poluga ili pločica

Budući da zlatna poluga predstavlja određenu količinu zlata dobijenu livenjem ili kovanjem zlata, za nju nema toliko zahteva.

Njena čistoća treba da bude minimum .995 (23,88 karata). Ova čistoća predstavlja zakonski minimum, ali gotovo sve moderne poluge proizvedene od strane renomiranih proizvođača (kao na primer Švajcarski Valcambi ili Argor-Heraeus) imaju čistoću 999.9. Na samoj poluzi se navode težina, čistoća, proizvođač, serijski broj, dok samo pakovanje sadrži sertifikat autentičnosti.

Težina investicionih poluga može značajno varirati – od 1 grama, kao na primer Tavex zlatna poluga, do poluga od 12,5 kilograma (400 unci) koje uglavnom stoje u trezorima centralnih banaka. Ove poslednje su standard prilikom međubankarskog plaćanja i često se mogu videti na filmovima. 

Svi nabrojani kriterijumi ukazuju na to da je zlato usko definisana kategorija investicije. Ovi kriterijumi su standardizovani širom sveta i iz tog razloga je zlato svetski prepoznatljiva investicija s kojom možete bilo gde trgovati. 

Kako čuvati fizičko investiciono zlato?

Pri kupovini fizičkog investicionog zlata, čuvanje i skladištenje zlata je odgovornost pojedinca. To može biti sef u banci, sef u kući ili neki drugi vid skladištenja.

Pošto su fini zlatnici i poluge izuzetno mekani, vrlo lako se mogu oštetiti. Vrednost proizvoda se smanjuje kada se zlato izgrebe, savije ili otvori originalno pakovanje.

Evo nekoliko predloga kako pravilno rukovati zlatnicima da biste izbegli oštećenje i gubitak vrednosti:

• Ne vadite kovanice ili poluge iz njihovog pakovanja (plastične kapsule, hermetički zatvorena pakovanja) 
• Uvek držite kovanice i poluge samo za rubove.
• Nikada ne dodirujte površinu zlata, jer otisci prstiju mogu smanjiti vrednost. Otisci prstiju se ne mogu ukloniti sa površine. Imajte na umu da čak i najfinija tkanina uzrokuje male sitne ogrebotine na površini kovanice.
• Ukoliko morate da dodirnete zlatne proizvode, preporučujemo da nosite bele, čiste platnene rukavice.
• Nemojte dozvoliti da kovanice dođu u dodir jedna sa drugom jer može doći do ureza i ogrebotina.
• Nemojte vući kovanice po bilo kakvoj površini.
• Kada je neophodno izvaditi kovanice iz pakovanja, stavite ih na čistu, meku površinu. Podloga od somota je idealna površina. Za tvrđe kovanice (kovanice sa zlatom 900-917) može biti dovoljna čista meka krpa ili čist komad papira.

Gorenavedeno se uglavnom odnosi na zlatne kovanice i poluge veoma visoke čistoće (0,999). Mnogi istorijski zlatnici su bili u opticaju i stoga su izgrebani i izrezani. Uprkos tome, tržišna vrednost zlata je sačuvana.

Investiciono zlato i PDV

Investiciono zlato se prodaje bez PDV-a od 1. aprila 2018. godine. Od tad do sad je Narodna Banka Srbije kupila skoro 7 tona zlata iz domaće proizvodnje, što naše rezerve zlata stavlja na oko 38,5 tona, najviše na Zapadnom Balkanu.

Zašto investirati u zlato?

Zlato je efektivan štit protiv inflacije i dugoročno gledano sigurna forma štednje. 

Održava i povećava svoju vrednost tokom vremena

Za razliku od različitih fiat valuta širom sveta koje se konstantno štampaju i gube svoju vrednost zbog inflacije, zlato održava svoju vrednost i uprkos malobrojnim i kratkotrajnim ciklusima, u poslednja tri veka njegova cena se samo povećava – od 19,3 dolara za uncu tokom 1792. g. do neverovatnih 2050 dolara za uncu u naše vreme. 

Ali ne moramo ići toliko unazad – poslednjih pola veka takođe je obeleženo gotovo konstantnim rastom cene zlata. Početkom 1970ih, cena jednog grama zlata iznosila je oko 2 dolara, dok danas, 50 godina kasnije, cena jednog grama zlata na međunarodnom tržištu iznosi oko 65 dolara. To je porast cene od neverovatnih 3000%. 

U rečima američkog ekonomiste Ričarda Rasela:

Zlato će biti tu i biće novac kad dolar, evro i jen budu bile samo uspomene

Zlato je najbolji prijatelj onih ljudi koji žele da štede u vreme valutnih fluktuacija kao što je inflacija fiat novca. Samo što je inflacija tipično stanje za sve svetske valute, jer njihova količina u opticaju stalno raste. 

Ako pogledamo protekle dve godine, inflacija je pojela kupovnu moć širom sveta, bilo to u dolaru, gde je maksimum inflacije bio 9,1%, ili u evru gde je maksimum bio 10,6%, pa i u dinaru, gde je stopa inflacije za novembar iznosila 8%.

U istom ovom periodu cena zlata je probila sve istorijske maksimume i trenutno se nalazi na oko 2050 dolara za uncu. Zlato najjače sija u kriznim vremenima.

Geopolitička nesigurnost

Rat u Ukrajini, rat u Izraelu, trgovinski rat između SAD i Kine, protesti u mnogim zemljama, zatvaranje ekonomije, recesije – realnost u kojoj živimo, dodatno slabi vrednost papirnatog novca, jer se svake godine pojavljuju novi geopolitički rizici. Na primer, cena zlata je značajno skočila uoči rata u Ukrajini 2022. i skorašnjeg konflikta u Izraelu.

Zato u ovakvim situacijama zlato sija u bukvalnom i metaforičkom smislu. Poluge i kovanice su standardizovane, što znači da su prihvaćene širom sveta za razliku od nekih fiat valuta, što znači da u momentima krize, kada se neke valute ne priznaju, zlato je svugde isto. 

Pored toga, zlato uvek ima referentnu cenu, što ga čini ne samo spasiocem kupovne moći u krizama, već i u geopolitičkom haosu.

Ograničena ponuda

Iako je u poslednjoj deceniji godišnja proizvodnja zlata porasla sa 2,8 na 3,5 hiljada tona, pošto su mnogi novi projekti bili profitabilni zbog povećane cene, do Velike recesije ona se smanjivala. 

U svakom slučaju, za razliku od mnogih drugih aktiva, ponuda zlata na globalnom nivou je ograničena, a njegov porast zahteva ogromna ulaganja i puno vremena, zato je i poslednjih pet godina njegova proizvodnja gotovo nepromenjena.

Ova ograničena ponuda čini zlato stabilnim sredstvom, jer ne može preko noći doći do šokova u njegovoj ponudi.

Nema rizika od druge strane

Prilikom kupovine fizičkog investicionog zlata, ne postoji rizik od druge strane. Vaša investicija ne zavisi ni od koga, jer je vi fizički posedujete. Investiciono zlato je specijalno po ovom pitanju kad se poredi s drugim kategorijama investicija. 

Na primer, pre bankarskog kolapsa 2008. hiljade ljudi je investiralo sa investicionom bankom Lehman Brothers, koja je tada bila jedna od najpoznatijih i najprestižnijih američkih banaka, da bi preko noći kolabirala i nestala, a sa njom je otišao i novac investitora. 

Slična stvar se desila sa kolapsom kripto tržišta FTX, kada je hiljade investitora izgubilo svoj novac.  Sa fizičkim investicionim zlatom ovakva briga ne postoji. 

Više o ovoj temi: Osam razloga da kažemo da zlatu

Ovo je par razloga zašto bi pojedinci i domaćinstva trebali razmisliti o štednji u zlatu.

Od čega zavisi cena zlata

Faktori koji utiču na cenu zlata su mnogobrojni, dugoročno gledano, retko dođe do šokova na tržištu zlata.

Iako je metal dokazao svoju sposobnost da zadrži vrednost tokom vremena, cena zlata često varira kratkoročno, zato je zlato najbolje tretirati kako dugoročnu formu štednje. Postoji mnogo faktora koji utiču na cenu žutog metala. Budući da se zlato uglavnom denominira u dolarima, slab američki dolar obično dovodi do viših cena zlata, i obrnuto. 

Stvarne i očekivane stope inflacije takođe utiču na cenu zlata. Kupovine zlata od strane centralnih banaka imaju uticaj na cenu, kao i tražnja za zlatom koje se koristi u nakitu i tehnološkim uređajima. Ukupna ponuda zlata takođe utiče na cenu.

Zlato, kao i svaka druga berzanska investicija, ima konstante kratkoročne fluktuacije u ceni, ali dugoročno se pokazalo kao stabilna investicija.

Kako početi trgovati sa zlatom?

Postoje mnogi načini da se trguje sa zlatom, od “papirnog zlata” tj. ETF fondova na berzi, do investicija u akcije firmi koje rudare i rafinišu zlato, preko fjučersa i drugih tržišnih derivata, ali u ovom članku ćemo se baviti trgovinom fizičkim investicionim zlatom.

Više o ovoj temi: Može li se verovati zlatnim ETF-ovima?

Prilikom kupovine investicionog zlata u Srbiji, najbolje je kupovati od firmi koje se specijalizuju za trgovinu investicionim zlatom i direktni su partneri svetski poznatih rafinerija. Ove firme dobijaju svoje proizvode direktno od rafinerija i kovnica. Ovako garantujete autentičnost proizvoda i eliminišete dodatne posrednike u procesu.

Prilikom kupovine investicionog zlata kod legitimnog prodavca, premija je manja na većim količinama, tj. cena po gramu je manja što veću količinu kupujete. Na primer, iz tog razloga se dobije bolja cena po gramu pri kupovini jedne unce (31.1g) nego 1g.

Takođe legitimni prodavci investicionog zlata konstantno ažuriraju cenu zlata na svom sajtu kako bi uvek bili u koraku sa cenom zlata na svetskom tržištu. 

Sve bitne informacije za kupovinu investicionog zlata možete pronaći u našem članku Gde kupiti investiciono zlato u Srbiji.

Takođe je bitno zaštititi se od prevara i obmana na tržištu, zbog toga smo napisali članak o nekorektnom poslovanju na tržištu investicionog zlata u Srbiji.

Različite upotrebe zlata

Iako se u ovom tekstu primarno bavimo zlatom kao investicijom, zlato ima raznolike primene u različitim industrijama. Najpoznatija primena zlata je, bez sumnje, nakit. 

Što se tiče svetske tražnje za zlatnim nakitom, ona je ogromna. Prema podacima Svetskog saveta za zlato 2022. godine je preko 2.000 tona zlata korišćeno za proizvodnju nakita. Vrednost te količine zlata prema trenutnim tržišnim cenama je oko 130 milijardi dolara.

Najveća tražnja se beleži u Kini i Indiji, obe zemlje kupuje oko 500 tona zlata u formi nakita godišnje, zatim na Bliskom Istoku oko 190 tona godišnje, i u Americi i Evropi oko 150 tona godišnje. U kulturama širom sveta zlato simbolizuje bogatstvo, stabilnost i prestiž, zato je toliko popularno u formi nakita.

Zlato u industriji

Oko 11 odsto ukupno proizvedenog zlata koristi se u industriji. Zbog svojih inherentnih svojstava, zlato se koristi u medicinskoj, elektronskoj, automobilskoj, odbrambenoj i vazduhoplovnoj industriji. Takođe se sve više koristi kao katalizator u mnogim industrijskim procesima.

Prosečni Ajfon danas sadrži oko 30 miligrama zlata . Aparati za sluh i implanti u unutrašnjem uvu obloženi su zlatom kako bi se sprečile alergijske reakcije i odolelo bakterijskim infekcijama.

 Zlato se takođe koristi u žicama za pejsmejkere i u stentovima koji se umeću radi borbe protiv arterijskih bolesti. Iglice za akupunkturu često se prave od zlata. Zlato se takođe koristi u kliničkim ispitivanjima za lečenje raka, malarije i HIV infekcije.

Sve ovo ukazuje na to da je zlato jako koristan i raznolik metal.