Šta se desilo 2023?

2023. je bila burna godina. Počela je krizom državnog duga u SAD i završila se sve slabijim rezultatima svetskih ekonomija.

Više o ovoj temi: Evropa ulazi u stagflaciju

U ovom članku razmotrićemo glavna makroekonomska dešavanja koja su obeležila 2023. g. O većini njih pisali smo u našem blogu. Tu ćete pronaći mnogo detaljnije analize tih dešavanja u poređenju sa ovim pregledom.

Performanse različitih klasa aktiva

Pre nego što ćemo se osvrnuti na najvažnija ekonomska dešavanja tokom 2023. g., uporedićemo ukratko prinose različitih klasa aktiva tokom 2023. g. u odnosu na 2022. Na taj način možemo steći jasniji uvid u to koje aktive zaslužuju više pažnje.

Kao što se vidi u tabeli ispod, najimpresivniji prinos u 2023. g. ostvario je Bitkoin. Cena ove kriptovaluteporasla je za više od 150% za godinu dana. U poređenju sa 2022. g., kada je cena Bitkoina pala za preko 65%, može se smatrati da je „kripto zima“ prošla.

Američka berza, odnosno njen kompozitni indeks S&P500, vratio se na rekordni nivo iz 2021. g. i porastao za više od 25% tokom 2023. g. 2022. g., zbog faktora kao što su inflacija i povećanje kamatnih stopa od strane Federalnih rezervi, akcije kompanija su bile na velikom udaru. Razmotrićemo te faktore dalje u tekstu.

Za tržište plemenitih metala ovo je bila dosta dobra godina. Osim toga, samo su oni  u poređenju sa preostalih pet klasa aktiva koje smo analizirali imali pozitivan prinos i tokom 2022. i u 2023. g. Do ovog rasta došlo je u vreme dvaju oružanih sukoba u poslednje dve godine – tokom invazije Rusije na Ukrajinu 24. februara 2022. g. i za vreme nešto skorijih napada u pojasu Gaza 7. oktobra 2023. g.

Nafta je tokom 2022. g. značajno poskupela, ponajviše zbog energetske krize izazvane ratom u Ukrajini, ali i zbog novčanog suficita u Evropi usled štampanja novca i kreditiranja. 2023. g. suočili smo se sa brojnim izjavama od strane Rusije i Saudijske Arabije o smanjenju izvoza nafte, zbog čega je cena „crnog zlata“dostigla preko 95 dolara za barel. Uprkos tome, potražnja se smanjuje. Prema proceni američke Uprave za energetske informacije potražnja će tokom 2023. g. pasti na 1,8 miliona barela godišnje prema 2 miliona barela tokom 2022. g.

Američke državne obveznice ostvarile su negativan prinos. Takvo kretanje je bilo očekivano jer je povećanje kamatnih stopa od strane Federalnih rezervi 2022. g. bilo drastično, dok je 2023. bilo umereno. Tako prinos obveznica više nije bio stimulisan veštačkim rastom kamatnih stopa, pa je opao.

Smatramo stoga da je investiciono zlato bilo najsigurnija investicija u poslednje dve godine. Ta tvrdnja zasniva se na njegovoj stabilnosti koja generiše pozitivan prinos kako tokom 2022., tako i u 2023. Pogledajmo šta se desilo 2023. g.

Plafon zaduženosti SAD

19 januara, dok je američki Kongres više od dve nedelje raspravljao o tome ko će biti novi državni sekretar ove zemlje, SAD su dostigle plafon zaduženosti u iznosu od 31,4 triliona dolara. Ovaj plafon predstavlja maksimalnu mogućnost zaduživanja američke vlade.

Više o ovoj temi: SAD će pokušati da smanje inflaciju sa još inflacije

Iako je 1917. g. plafon zamišljen kao instrument za ograničavanje budžetskih troškova, ispostavilo se da je to bio samo instrument za političke pregovore. Tako su zbog preterano dugih pregovora u Kongresu finansijska tržišta počela da se pitaju da se neće možda SAD suočiti sa nesolventnošću.

Nakon skoro šestomesečnih pregovora američki predsednik Džo Bajden potpisao je zakon koji je prethodno usvojen od strane Kongresa – a tiče se odlaganja plafona zaduženosti do 2025. g. U trenutku pripreme ovog članka (3. januar 2024. g.) državni dug SAD prelazi 34 triliona dolara, što predstavlja rast od 2,6 triliona dolara za godinu dana.

Panika u bankarskom sektoru

Ako ovo ograničavanje kapaciteta SAD za uzimanje pozajmica nije bilo dovoljno, to su i same pozajmice postale skuplje. Do toga je došlo jer su Federalne rezerve (kao i većina centralnih banaka širom sveta) povećale kamatne stope da bi smanjile inflaciju.

Više o ovoj temi: Šta je inflacija

Ova povećanja dovela su i do većih troškova kredita u ponudi banaka, kao i do devalvacije državnih obveznica u njihovom vlasništvu. Kompanije iz visokorizičnih sektora, kao što su kriptovalute i startup kompanije nisu bile u stanju da realizuju plaćanja ka bankama. Usled nedovoljne likvidnosti i nakon što je dosta klijenata počelo da povlači svoje depozite banke su bile primorane da zatvore vrata. Tako smo u martu bili svedoci niza bankrota banaka kako u SAD, tako i u Švajcarskoj.

Ovaj talas bankrota doveo je u pitanje stabilnost mnogih banaka. Među njima je i bankarski gigant Deutsche Bank – čije aktive iznose 821 milijardu evra.

Dostignut višedecenijski maksimum kamatnih stopa

Da bi se smanjila kontinuirana inflacija u većini ekonomija, centralne banke pribegavaju najjednostavnijoj metodi – veštačkom povećanju kamatnih stopa. Ovo za posledicu ima poskupljenje kreditiranja, kao i manje podizanje kredita.

Međutim, to nije dovelo do smanjenja troškova za potrošače. Oni su na dosad najvećem nivou, a problem je što je život u SAD i naročito u Evropi toliko poskupeo da većina pribegava drastičnim merama kako bi se preživelo.

Više o ovoj temi: Pravo lice inflacije

Iako su kamatne stope dostigle vrednosti kakve nisu zabeležene decenijama, nije došlo do zaustavljanja uzlaznog kretanja cena. One još uvek rastu, ali sporijim tempom. U uslovima smanjene proizvodnje (što bi se odrazilo na smanjenje cena), ali i pada u međudržavnom prometu, najupečatljiviji primer je trgovinski rat između SAD i Kine, treba se zapitati „koliko još mogu da rastu cene?“.

Cene nekretnina nastavile da rastu

Sektor koji je na najvećem udaru još uvek je sektor nekretnina. U SAD kupovina nekretnina beleži najniže vrednosti od finansijske krize 2008. g. naovamo. Razlog se krije u precenjivanju nekretnina, pri čemu su cene dostigle rekordne nivoe. Po poslednjim podacima za novembar 2023. g. prosečna cena stana u SAD iznosi 488.900 dolara. Iako je to pad u odnosu na maksimum dostignut decembra 2022. g. od 568.700 dolara, cena je još uvek duplo veća od prosečne vrednosti za poslednjih pet decenija –  219.000 dolara.

Isti fenomen primetan je i u Evropi. U Ujedinjenom Kraljevstvu povećanje kamatnih stopa dovelo je do rekordnih cena u sektoru nekretnina. U evrozoni je 2023. g. zabeležen prvi pad prosečne cene stanova u poslednjoj deceniji od -1,66% u drugom kvartalu godine u poređenju sa drugim kvartalom 2022. g. Valja istaći da se 2013. g. Evropa još uvek borila sa dužničkom krizom nakon Velike finansijske krize 2008. g.

Ovi padovi dešavaju se u vreme kada dolazi do pada potražnje. Procenat vlasnika nekretnina u Evropskoj uniji beleži najveći pad od 2010. naovamo. Ta vrednost opala je sa 69,9% na 69,1%, što je značajna razlika.

Kinesko tržište nekretnina (opet) pokazuje znake nestabilnosti

18 oktobra proglašena je nesolventnost kineske građevinske kompanije Country Garden. Ona je bila najveći građevinski preduzimač kada je reč o nekretninama u zemlji sve do trenutka kada nije bila u stanju da izmiri svoja dugovanja. Avgusta je ova kompanija trebalo da isplati 11 milijardi dolara vlasnicima obveznica koje je ona emitovala, ali nije raspolagala tim sredstvima.

Više o ovoj temi: Kina – balon koji prosto neće pući?

Nakon kompanije Evergrande septembra 2021. g. i Country Garden se suočava sa nestabilnošću strukture kineskog tržišta nekretnina. Po podacima Financier Wordlwide od sredine 2021. g. dosad 40% kineskih kompanija u sektoru nekretnina je bankrotiralo.

Cene zlata dostigle istorijske maksimume

Cena zlata dostigla je istorijski maksimum dva puta ove godine – najpre u većini valuta osim u američkom dolaru, a nakon toga u svim svetskim valutama.

Ovo prvo desilo se nedelju dana nakon početka napada u Izraelu. Cene zlata dostigle su rekordne vrednosti u evrima, britanskim lirama, japanskim jenima, kineskim juanima, kanadskim dolarima itd. Jedini izuzetak bio je američki dolar.

Više o ovoj temi: Cena zlata u evrima dostigla najvišu vrednost u istoriji

Razlog za ovaj izuzetak treba tražiti u kontinuiranom rastu prinosa od američkih državnih obveznica. Finansijska tržišta očekivala su zasedanje Federalnog komiteta za operacije na slobodnom tržištu (Federal Open Market Committee) (kompanija-ćerka Federalnih rezervi) u vezi sa eventualnim povećanjem kamatnih stopa 1. novembra, što bi dovelo do još većeg prinosa.

Do povećanja nije došlo, a tržište obveznica suočilo se sa jednim od značajnijih „medveđih“ perioda u poslednjih nekoliko decenija.

Drugi značajan rast cene zlata

4 decembra, nakon govora predsednika Federalnih rezervi Džeroma Pauela, cena zlata dostigla je najviši nivo dosad u svim svetskim valutama. U svom govoru direktor Feda napomenuo je da se 2024. g. očekuje smanjenje kamatnih stopa kao rezultat usporavanja inflacije, ali tek nakon drugog kvartala 2024.

Uprkos ovoj izjavi, prema pokazatelju FedWatch CME grupe, koji pokazuje verovatnoću promene referentne kamatne stope u SAD, verovatnoća da će Fed smanjiti kamatnu stopu nakon sastanka u maju 2024. g. iznosi 60%. Ovaj konsenzus podstakao je investitore da kupuju investiciono zlato. To se duguje činjenici da smanjenje kamatne stope vodi do pada prinosa američkih državnih obveznica.

Više o ovoj temi: Investiciono zlato blista tokom trenutne finansijske krize u SAD

Uprkos tome kupovina fizičkog investicionog zlata je tokom 2023. g. za 12% manja u odnosu na 2022. g. U Evropi se beleži pad kupovine zlatnih poluga i kovanica od 59%. Prema tome, sigurno je jedan od faktora za povećanje cene zlata posledica ozbiljnih spekulacija na tržištu zlata.

Na primer, preko fjučersa sa baznom aktivom od 100 unci zlata, cena zlata dostigla je 4. decembra 2150 američkih dolara za uncu, što je dodatno ubrzalo tempo rasta cene zlata.

Drugi faktor koji je uticao na ovakve performanse zlata tokom godine bila rekordna količina zlata koju su kupile centralne banke. Po poslednjim podacima, u prvih 10 meseci 2023. g. centralne banke kupile su ukupno 841,57 tone zlata. Ta vrednost je za 15% veća od one 2022. g. Najveći kupci bili su Narodna banka Kine (204 t zlata) i Poljska narodna banka (130 t zlata).

Zaključci o 2023. g.

2023 g. bila je puna ekonomskih dešavanja. Naravno, ovde smo izvdojili samo ona najvažnija, sa najvećim uticajem na lične finansije.

Više o ovoj temi: Koliko štedeti mesečno?

Svedoci smo toga da je ova godina obeležena inflacijom, sve skupljim dugovima i kamatnim stopama, platama koje ne uspevaju da izađu na kraj sa svim ovim uvećanjima, ali i rastućim geopolitičkim tenzijama.

U ovakvim uslovima prognoze za 2024. nisu pozitivne. Finansijske institucije poput UBS Bank i Morgan Stanley predviđaju kategoričnu recesiju u SAD. Ovakva situacija lako bi zahvatila i Evropu, uključujući tu i Balkan. Ovo je presudni trenutak kada treba donositi finansijski sigurne odluke.