Šta je hedžing? Značenje i strategije

Bez obzira na investiciju koju pravimo, uvek se izlažemo različitim rizicima. Ovi rizici dolaze u obliku inflacionog rizika, rizika kamatnih stopa, rizika kursa, rizika likvidnosti, tržišnog rizika i tako dalje. Svaki od ovih rizika predstavlja potencijal da izgubimo novac u budućnosti.

Ali postoje strategije za smanjenje ovih potencijalnih gubitaka, koje se generalno nazivaju hedžing.

U ovom članku ću objasniti šta hedžing znači. Takođe ću se osvrnuti na to kako velike finansijske institucije primenjuju hedžing u svojim svakodnevnim aktivnostima, ali što je još važnije, daću nekoliko primera kako Vimožete hedžovati Vaš portolio imovine.

Definicija i osnove hedžinga

Pre nego što dam opštu definiciju hedžinga, počeću s primerom kako bismo razumeli koncept iza ove investicione strategije. Recimo da kupite sebi novi automobil. Zakonski ste obavezni da kupite osiguranje za njega, ali ono koje će pokriti potencijalnu štetu koju izazovete drugom vozaču ili običnom pešaku.

Polisa osiguranja pomaže u smanjenju Vaših finansijskih troškova u slučaju da dođe do nesreće. U suštini, Vi se hedžujete protiv finansijskih troškova nesreće. 

U jednostavnoj definiciji, hedžing su:

Akcije koje pojedinac ili kompanija preduzima sada sa ciljem smanjenja izloženosti riziku od mogućeg događaja u budućnosti.

Vaša polisa osiguranja za automobil pomaže u smanjenju rizika da ćete platiti previše novca u slučaju nesreće. 

Drugi jednostavni primeri hedžinga iz našeg svakodnevnog života bi bili:

•     Nošenje kišobrana kada napuštamo kuću u slučaju da počne da pada kiša;
•     Polazak ranije od kuće da bismo izbegli saobraćaj i ne zakasnili na posao;
•     Zaustavljanje na crvenom svetlu da ne bismo nekoga povredili.

Sve ove uobičajene radnje su među najboljim načinima da se razume šta je hedžing i zašto je tako važan kada govorimo o investicijama.

Hedžing i investicije

Baš kao što niko ne želi da plati veliku količinu novca u slučaju nesreće, isto tako niko ne želi da izgubi novac na svojim investicijama. Bez obzira na pozadinu, niko ne može tačno predvideti cenu akcija ili robe sutra, za nedelju dana, ili čak za godinu dana.

Ova neizvesnost o budućnosti je ono što pokreće tržišta. Ona omogućava ostvarivanje profita i kretanje kapitala kako bi se pomoglo razvoju određenih regiona sveta ili industrija.

Naravno, postoje i negativne strane finansijskih tržišta. Potencijalni gubici mogu ljude odvratiti. To je jedan od glavnih razloga zašto 42% Amerikanaca ne investira na berzi. Ali postoje načini da se smanji rizik od gubitaka.

Hajde da pogledamo nekoliko strategija hedžinga koje možete koristiti.

1.  Diversifikacija

Možda najvažnija reč kada je u pitanju investiranje je diversifikacija. Ovo znači da nikada ne treba da uložite previše svog portfolia u jedan jedini aset.

Ulaganjem u različite klase imovine već pomažete u smanjenju potencijalnih gubitaka. Na primer, kako biste smanjili rizik od gubitaka na akcijama koje posedujete, možete investirati u robu poput zlata i srebra. Oba plemenita metala su poznata po tome da nadmašuju berzu, posebno u vremenima ekonomske krize.

Više o ovoj temi ovde: Da li je zlato dobra investicija u vreme krize?

Još jedan instrument koji uglavnom koriste američki investitori su državne obveznice. Ovo je zapravo način na koji je nastao čuveni portfolio „60/40“. On se odnosi na ulaganje 60% portfolija u akcije i 40% u obveznice. Problem sa ovim portfolijom je što ne pokriva rizik kamatnih stopa.

Kada centralne banke manipulišu kamatnim stopama, vrednost obveznica se brzo menja. Kada kamatne stope rastu, vrednost postojećih obveznica – dakle onih koje možda već posedujete u svom portfoliju – opada. To se dešava zato što novoizdate obveznice imaju veći prinos od trenutnih obveznica.

Isto važi i za akcije. Kada je zaduživanje skuplje, ljudi su manje skloni da uzmu kredit i investiraju ga na berzi. Ukoliko aktivno ne upravljate svojim portfolijom i ne preusmeravate ga na novije i novije obveznice, zaostajaćete. Da ne spominjemo da obveznice jedva pokrivaju stopu inflacije.

2.  Duga – kratka pozicija

Široko korišćena strategija hedž fondova – koji su fondovi kojima je zakonom dozvoljeno da ulažu u rizičnije asete sa ciljem postizanja viših prinosa uz ublažavanje tržišnog rizika – je duga-kratka strategija.

Kad god čujemo „duga“ u investicijama, to znači da neko nešto kupuje. Suprotno je tačno kada čujemo „kratka“ – što znači da neko nešto prodaje.

Recimo da verujete da će cena akcije rasti u budućnosti. Dakle, kupujete neke akcije, što znači da idete dugom pozicijom. Kako biste ublažili mogući rizik od pada cene akcije, možete prodati na kratko akcije druge kompanije, možda konkurenta ili iz druge industrije.

Na ovaj način ne samo da se hedžujete protiv potencijalnog gubitka te akcije, već u slučaju da cena poraste – zbog usvajanja nove tehnologije ili sklapanja novog posla sa dobavljačem – akcija konkurenta može pasti. Kada cena konkurenta padne, pošto ste prodali na kratko, zarađujete jer ste pozajmili akcije po višoj ceni, a sada ih vraćate po nižoj ceni.

Sličan primer može se smatrati ako mislite da će berza doživeti pad. U takvom scenariju, možete prodati berzu na kratko i kupiti zlato koje je istorijski raslo u ceni kada akcije padaju.

3. Tržišno-neutralna strategija

Slično prethodnom načinu izbegavanja rizika, možete se odlučiti za strategiju gde idete i dugom i kratkom pozicijom, ali sa jedinim ciljem da konačni rezultat bude nula. U suštini, sve što želite je da pokrijete svoj potencijalni gubitak na asetu koji imate u dugoj poziciji relativno jednakim iznosom kapitala uloženog u kratku poziciju na aset koji je inverzno korelisan.

Više o ovoj temi ovde: Zlato, kriptovalute, akcije – koja je najjača aktiva i da li se bitkoinu bliži kraj?

Da biste bolje razumeli razliku između ove strategije i jednostavne duga-kratka, u ovom slučaju alocirate na način da očekivani performans dva aseta međusobno poništava jedan drugog. Dok u prethodnoj strategiji možete potpuno uložiti u dugu poziciju na aset motivisani visokom sigurnošću povećanja cene, a samo delimično pokriti svoje potencijalne gubitke.

4. Arbitraža

Još jedan uobičajeni koncept u svetu investicija je arbitraža. Arbitraža jednostavno znači kupovinu nečega po niskoj ceni na jednom mestu i prodaju po višoj ceni na drugom mestu.

Kao primer, zamislite kupovinu flaša vode u bilo kojoj prodavnici, zatim uzimanje voza sa tim flašama i njihovu prodaju drugim putnicima. Ograničeni nedostatkom ponude, putnici će biti spremniji da plate više za istu flašu vode.

U finansijama, arbitraža može da se dogodi svuda. Od razlika u deviznim kursevima između dva valutna para, do razlika u cenama robe na promptnom i fjučers tržištu, do situacija kada se ista akcija trguje na dve berze po blago različitim cenama.

Važno je napomenuti da su ove razlike vrlo male i da ih tržišta koriguju za nekoliko minuta. Ova korekcija se dešava upravo zbog onih koji traže arbitražu. Obično je prosečnim investitorima vrlo teško da naiđu na takve prilike jer ih uglavnom zatvaraju velike finansijske institucije, uglavnom hedž fondovi.

Zaključak

Hedžovati znači zaštititi svoje investicije od potencijalnih rizika. Najprikladnija opcija za prosečnog investitora je diversifikacija portfolia. Iako to znači niže prinose, mnogo je važnije biti siguran nego rizikovati gubitak investicija.

Među najefikasnijim investicijama koje možete napraviti na duži rok, a koje takođe pomažu u hedžovanju protiv tržišnog rizika, su investiciono zlato i srebro.