Istraživanje ukazuje da centralne banke pune svoje rezerve zlata

Sve više zemalja prebacuje svoje fizičke rezerve zlata kući, kako pokazuje Invesco anketa 57 centralnih banaka i 85 suverenih fondova. Anketa otkriva da je 68% centralnih banaka držalo deo svojih zlatnih rezervi u svojim državama, što je porast sa 50% 2020., sa procenom da će se desiti porast na 74% u sledećih 5 godina. Od anketiranih 57 centralnih banaka 38% je odgovorilo da je primarni motiv za povratak rezervi zlata zabrinutost da će se sankcije, poput onih u Rusiji, desiti njima u budućnosti. 

U nadolazećoj deceniji 80% institucija navodi „globalne tenzije“ kao primarnu brigu, dok 83% navodi upornu inflaciju kao glavni problem. 

Repatrijacija zlata je rastući trend  

Već godinama je česta praksa za države da skladište deo svog fizičkog zlata u inostranstvu, primarno u Londonu i Njujorku. Ovaj trend je započet na kraju Drugog svetskog rata i nastavljen, iz sigurnosnih razloga, za vreme Hladnog rata. Međutim, poslednje decenije sve više zemalja bira da vrati svoje rezerve fizičkog zlata kući. Na primer, 2013. nemačka centralna banka, Deutsche Bundesbank, je započela dugi proces vraćanja 300 tona zlata iz Njujorka i 374 tona iz Pariza. Slično su postupile centralne banke Holandije i Austrije. 

Javlja se isti trend i u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Poljska je 2019. vratila 100 tona zlata iz Londona u sefove svoje Narodne Banke. Srbija se takođe pridružila jer je 2021. Srpska Narodna Banka repatrirala sve zlatne rezerve iz inostranstva. Crna Gora je marta 2022. učinila isto. Crnogorske zlatne rezerve su se nalazile u Londonu kao zalog za nacionalni dug, a crnogorska vlada ga je otplatila kako bi vratila 1.1 tonu zlata. 

Zašto centralne banke repatriraju zlatne rezerve? 

Nacionalna Banka Srbije je 2021. objavila izjavu nakon repatrijacije komentarišući ovaj trend. 

Ovaj trend je posledica nastojanja da se poveća raspoloživost i sigurnost zlatnih rezervi u periodima krize i neizvesnosti, činjenice da su u globalnom okruženju niskih i negativnih kamatnih stopa oportunitetni troškovi držanja zlata veoma niski, kao i nastojanja da se umanje troškovi skladištenja zlata u fizičkom obliku, koji su prisutni u slučaju držanja zlata u inostranstvu

U poslednje vreme globalne tenzije su dodale momentum trendu repatrijacije zlata, kao što po Invesco-voj anketi vidimo da je zaplenjivanje sredstava Banke Rusije postavilo presedan koji je zabrinuo mnoge centralne banke širom sveta. Zlatne rezerve Banke Venecuele su imale sličnu sudbinu pre par godina, kada im je pod pritiskom SAD-a Ujedinjeno Kraljevstvo zamrzlo rezerve u Londonu. 

Ovo pokazuje narastajuće nepoverenje u periodu sve viših globalnih tenzija. Deluje da nacionalne banke iz sigurnosnih razloga preferiraju da skladište delove svog fizičkog zlata u sopstvenim trezorima.  

Centralne banke takođe i kupuju zlato 

Pored repatrijacija, centralne banke su 2022. kupile rekordne količine zlata, a sveukupna potražnja zlata dostigla je vrhunac koji nije viđen duže od decenije. Invesco-va anketa pronalazi da 96% centralnih banaka gleda na zlato kao “investiciju sigurnog utočišta”, jer im pomaže da se ograde od globalnih tenzija i inflacije. Dve trećine banaka je odgovorilo da će nastaviti da kupuje dodatne zlatne poluge u sledećih 5 godina. 

Više o ovoj temi: Investiciono zlato kao čuvar kupovne moći u Evropi – evo i zašto 

Poslednjih nekoliko godina nijedna država Centralne i Istočne Evrope nije smanjila svoje zlatne zalihe. Aprila 2021., Mađarska je kupila pozamašnu količinu zlata, time povećavši svoje zalihe sa 63 tone na 94,5 tone. Što je povećanje od čak 50% jednom kupovinom. 

Srbija je redovno kupovala dodatno zlato. Oktobra 2019. Narodna Banka Srbije je jednom kupovinom stekla 9 tona zlata, da bi 2020. kupila dodatnih 3,2 tone. Trenutno Srbija poseduje 38,5 tona zlata u rezervi, što je ubedljivo najveća zlatna rezerva na Zapadnom Balkanu, sa dugoročnim planom da dostigne 50 tona. Albanija je u poslednjih par godina duplirala svoje rezerve sa 1,5 tona na 3,1 tonu. 

Više o ovoj temi: Srbija planira da poveća svoje zlatne rezerve za 40% 

Centralna banka Poljske je 2019. kupila 100 tona zlata, efektivno duplirajući svoje zalihe. Maja 2023. kupila je dodatnih 14,8 tona, što je njihove ukupne rezerve dovelo na zapanjujućih 243,5 tona. 

Ovo nije samo slučaj kod centralnih banaka, nego i kod privatnih investitora i pojedinaca. Pojedinci iz Češke poseduju više investicionog zlata nego njihova centralna banka, budući da su od 2022. češki građani imali 19,35 tona zlata u svom posedstvu, dok je centralna banka držala 13,8 tona. 

Možda je najbolji primer Turska koja prolazi kroz period visoke inflacije, tokom kog je potražnja za investicionim zlatom skočila petostruko prvog kvartala 2023., u poređenju sa prošlom godinom.  

Više o ovoj temi: Turska Lira – ima li joj spasa? 

Turska domaćinstva sve više posmatraju zlato kao najefikasniji način da se zaštite od ekonomske nesigurnosti u svojoj državi. 

Centralne banke preferiraju fizičko zlato umesto papirnog zlata 

Centralne banke u poslednjih nekoliko godina preferiraju da skladište fizičko zlato u svojim trezorima i u inostranstvu, dok smanjuju izlaganje ETF-ovima i derivatima zlata kao što su svopovi i fjučersi. Anketa pokazuje da su centralne banke 2020. svoje zlatne rezerve držale 29% u derivatima zlata i 12% u ETF-ovima, dok od ove godine taj procenat stoji na 17% za derivate i 7% za ETF-ove. Ovo pokazuje da centralne banke koriste benefite i sigurnost koje pruža fizičko zlato. 

Više o ovoj temi: Može li se verovati zlatnim ETF-ovima 

Razlika između fizičkog zlata i „papirnog zlata“ (ETF-ovi i derivati zlata) je u tome što papirno zlato odražava cenu zlata, ali nije zlato. Papirno zlato omogućava akterima da trguju tržišnom vrednošću zlata bez posedovanja fizičkog zlata. Ulaganja u papirno zlato se mogu brzo razmenjivati i, naravno, nemaju cenu skladištenja. Ipak, jedan problem papirnog zlata je upravo to, od papira je. Papirno zlato je često garantovano od strane finansijskih institucija i druga strana transakcije mora imati poverenje da će dogovor biti ispunjen. U periodu globalnih tenzija, izgleda da je ovo poverenje teško pronaći. 

Zaključak 

Uprkos odbacivanju zlatnog standarda 1971., centralne banke danas sve više koriste zlato kao uporište stabilnosti i sigurnosti, a posebno u periodima geopolitičke nestabilnosti kao što su ovi. Narastajuće nepoverenje među svetskim ekonomijama samo dodaje momentum na ovaj trend. Invazija Ukrajine, nelagodni odnosi SAD-a i Kine i večno napeti Bliski Istok motivišu centralne banke i druge institucije da osiguraju svoju dugoročnu ekonomsku stabilnost. 

Više o ovoj temi: Osam razloga da kažemo “da” zlatu 

Fizičko zlato je već decenijama dokazano pouzdana investicija, i za centralne banke i za pojedince, pogotovo u vremenima velike neizvesnosti.