Zlato je dostiglo najvišu cenu u istoriji

Zvanično, cena zlata je na najvišim vrednostima u istoriji. Iako su mediji više puta pokrivali ovu temu poslednjih nedelja, cena u realnim vrednostima nije premašila prethodni rekord.

Međutim, od danas, 23. oktobra 2024. godine, cena zlata je na rekordnim nivoima u svakom smislu. Hajde da vidimo o čemu se radi na globalnom tržištu zlata.

Šta znači cena „u realnosti“?

Kada pravimo poređenja statističkih podataka ili cena aktiva na duži rok, moramo uzeti u obzir najteži porez koji većina nas trpi – inflaciju. Prilagođavanje cena inflaciji je neophodno, jer treba vrednost jednog sredstva postaviti u odnos prema količini novca stvorenog tokom godina.

Kako su godine 2021, 2022 i 2023 obeležene najgorim inflatornim periodom u poslednjih pet decenija, još je važnije prilagoditi cene sredstava. Ako prilagodimo cenu zlata inflaciji, danas je dostignut apsolutni rekord u ceni zlata.

Kao što možemo videti, apsolutni rekord koji do sada nije bio premašen bio je u januaru 1980. godine. Nominalna cena zlata tada je iznosila 678 dolara po trojskoj unci. U realnim vrednostima, ili prilagođeno inflaciji, cena zlata iznosila je 2748 dolara po trojskoj unci. Ako zlato uzmemo kao merilo inflacije, danas praktično ima četiri puta više novca u Sjedinjenim Američkim Državama nego 1980. godine.

Zašto je bilo potrebno toliko vremena da se obori rekord star 45 godina?

Da bismo odgovorili na ovo pitanje, moramo uzeti u obzir kako su se razvijala finansijska tržišta. Sa njima su se razvijali i finansijska sredstva – akcije, obveznice i derivativi finansijski instrumenti.

Više o ovoj temi: Finansijski derivati – definicije, vrste i značaj

Sedamdesete i osamdesete godine bile su obeležene ozbiljnom stagflacijom u Sjedinjenim Državama, u kojoj je inflacija dostigla 14% uz stagnirajući bruto domaći proizvod, pa je zlato bilo najsigurnije sredstvo. Takođe, početak sedamdesetih godina obeležio je napuštanje zlatnog standarda, prema kojem je vrednost dolara zavisila od količine zlata u SAD.

Više o ovoj temi: Svet bez zlatnog standarda – (više od) pet decenija kasnije

 Međutim, kada Federalne rezerve više nisu bile obavezne da kreiraju „tvrdi“ novac, podržan stabilnom aktivom, finansijska tržišta su počela da razvijaju vrlo složene dužničke instrumente. Štaviše, sam novac je postao dug, dug američke vlade.

Kada se novac lako stvara, pod pretpostavkom da više novca znači veći ekonomski rast i veću proizvodnju, svi žele deo veštačkih profita. Dolazi do zaduživanja za različite investicije – bilo direktno na berzi, bilo u neodrživim preduzetničkim projektima.

Tokom tog vremena, zaslepljeni smo potencijalom brzih zarada, i zaboravljamo na aktive koje mogu pružiti stabilnost portfolijima. I ne samo privatni investitori. Vidimo isto ponašanje i kod centralnih banaka. One su zamenile svoje međunarodne rezerve papirnim novcem, na štetu zlata.

Ipak, poslednje tri godine su nam pokazale da „laki“ novac nije održiv. Ekonomije koje nemaju stabilnu osnovu, poput zlata, kao neiskvarivog sredstva, nisu ekonomije koje mogu prosperirati na duži rok. Svaki put kada je to potvrđeno – u pet kriza od 1980. godine – odgovor je bio stvaranje još više papirnog novca.

Zašto cena zlata sada raste?

Obradili smo u prethodnom članku razloge zašto je cena zlata tada rasla. Iako su ti razlozi u velikoj meri isti, imamo i određene promene.

Više o temi ovde: Šta gura cenu zlata na rekordni nivo?

Da sumiramo, glavni faktori koji su doveli do rasta cena, od početka 2022. godine do početka ove godine, bili su:

• Makroekonomski faktori – visoka inflacija, izazvana ekspanzijom kredita i masovnim stvaranjem novca od strane centralnih banaka;
• Geopolitički faktori – dva vojna sukoba u Ukrajini i Pojasu Gaze.

Početkom ove godine, faktori su dobili novu dimenziju. I dalje imamo probleme na makroekonomskom nivou:

• ubrzano pogoršavanje tržišta rada u SAD,
• pad industrijske proizvodnje u evrozoni,
• stagnacija evropskih ekonomija.

Sve to dovodi do prilično ubrzanog smanjenja kamatnih stopa u SAD i evrozoni. Cilj centralnih banaka je da ponude što više jeftinih kredita kako bi sprečile da ekonomije uđu u recesiju. Iako se Nemačka već skoro dve godine suočava sa tehničkom recesijom.

Više o temi ovde: Nemačka ušla u tehničku recesiju

Takođe, postoje i geopolitički faktori. Iako su oba oružana sukoba i dalje veliki problem, sada se suočavamo i sa ubrzanom podelom između Zapada i Istoka. Zemlje Istoka tretiraju zlato i srebro kao aktive koje im pružaju nezavisnost od finansijske infrastrukture Sjedinjenih Američkih Država.

Ovu činjenicu potvrdio je i predsednik Rusije, Vladimir Putin, koji je najavio početak projekta BRICS Bridge. Ovaj projekat podrazumeva implementaciju platforme za plaćanja između zemalja članica BRICS+, koja bi bila izvan kontrole zapadnih zemalja.

Više o ovoj temi: Šta je zapravo BRIKS?

Takođe, prisutan je fenomen zvan „profit taking“, gde privatni investitori kupuju zlato kao investiciju – bilo u vidu poluga i kovanica, ETF-ova u zlatu, ili različitih izvedenih instrumenata – upravo zato što je zlato imalo bolji učinak od američke berze ove godine. Tako se deo trenutne fluktuacije cene može smatrati spekulativnim.

Zaključak

Cena zlata je porasla za više od 40% u poslednjih godinu dana. Razlozi su različiti, a iz moje perspektive možemo napraviti vremensku podelu ključnih faktora.

Iako su ovi faktori suštinski slični, postoje razlike u načinu na koji njihov uticaj deluje na cenu ovog plemenitog metala.

Prema UBS-u, najvećoj švajcarskoj banci na svetu, cena zlata bi 2025. godine trebalo da pređe 3000 dolara po unci. Istovremeno, Citi Bank, četvrta najveća banka u SAD sa aktivom od skoro 1,7 biliona dolara, povećala je svoju prognozu cene zlata do kraja ove godine sa 2700 na 2800 dolara.

Dakle, očekivanja za naredne mesece su izrazito pozitivna.