Dodaj upozorenje o ceni

Šta je zapravo BRIKS?

Objavio Drago Matovic u kategoriji Analiza na dan 30.08.2023
Cena zlata (XAU-RSD)
255137 RSD/oz
  
+ 3998 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
3235 RSD/oz
  
+ 78 RSD
BRIKS je međuvladina organizacija.

Od nedavno je BRIKS savez u centru pažnje, i svi svetski mediji prate i prenose njihov svaki potez. Međutim, ono čime se ova grupa zapravo bavi i koje su im namere, nije opštepoznata informacija. Stoga ćemo u ovom članku razmotriti šta je BRIKS, kako i zašto je osnovan, i šta je cilj ove grupe. 

Šta je BRIKS? 

Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika zajedno čine međuvladinu organizaciju poznatu kao BRIKS, jednu od najmoćnijih ekonomskih grupacija na svetu. Glavni cilj grupe je jačanje trgovine i usklađivanje ekonomskih odnosa između članica, kao i reformisanje međunarodnog ekonomskog poretka. Evo statistika koja ilustruje ogromnu veličinu ove grupe. 

 BRIKS u brojkama: 

  • 26,7% ukupne svetske površine
  • 41,5% globalne populacije (3,25 milijardi ljudi)
  • Ukupan BDP od oko 26 triliona dolara
  • 25% ukupnog svetskog ekonomskog autputa
  • 4,5 triliona dolara u ukupnim deviznim rezervama (do 2018. godine)

 Izvor: Svetska banka 

Ova grupa ekonomski lako nadmašuje Evropsku uniju ili Sjedinjene Američke Države, ali i dalje zaostaje za G7 po ukupnom BDP-u. 

infografik – Poređenje BDP-a BRICS-a sa EU/US/G7

Kako je osnovan BRIKS? 

Ironično, termin BRIC je skovan na Zapadu, 2001. godine, od strane američke investicione banke Goldman Sachs. Termin je prvobitno korišćen kako bi se grupisale brzo rastuće ekonomije Brazila, Rusije, Indije i Kine. U to vreme se na ove zemlje gledalo kao buduće ekonomske supersile koje će do 2050. godine biti jednake, ako ne i bogatije od razvijenog sveta. 

Prvi formalni samit BRIK-a (u to vreme Južna Afrika još nije bila članica) održan je 16. juna 2009. godine, u ruskom gradu Jekaterinburgu. Tada se svet još uvek oporavljao od Velike recesije 2008. koja je razorila svetske privrede, uključujući i ove rastuće ekonomije. Svrha prvog samita bila je jačanje ekonomske saradnje između članica, diskusija o tome kako poboljšati globalnu ekonomsku perspektivu (nakon Velike recesije) i kako reformisati globalni finansijski sistem, koji su smatrali da je dominiran od strane zapadnih zemalja. 

U tom svetlu, već na ovom prvom samitu BRIK zemlje su govorile o potrebi za novom globalnom rezervnom valutom koja bi bila stabilnija, predvidljiva i pravičnija. Nisu direktno imenovali američki dolar kao krivca, ali je to bilo implicirano. 

BRIK države su se dogovorile da maksimalno koriste nacionalne valute u svojoj trgovini, kako bi smanjile svoju zavisnost od dolara i ojačale svoje valute. Takođe su želele da reformišu MMF i Svetsku banku. BRIK je etiketirao ove institucije kao nepravične i predatorski nastrojene prema zemljama u razvoju.  

BRIK grupa je imala cilj da bude kohezivni ekonomski i geopolitički blok – da budu glas sveta u razvoju na međunarodnoj sceni. U narednim godinama posle osnivanja, oni polako počinju da realizuju taj cilj. 

Razvoj BRIKS-a 

U godinama nakon prvog samita, ovaj blok će nastaviti da se širi i razvija: 

  • 2011. Godine Kina poziva Južnu Afriku da se priključi organizaciji i tako BRIK dobija S, i postaje BRIKS. Ove godine je takođe osnovan BRIKS Forum. 
  • 2012. Godine blok je najavio projekat BRICS kabl – podvodni optički komunikacioni kabl namenjen povezivanju zemalja članica i drugih zemalja globalnog juga. Ideja je bila da se smanji zavisnost trećeg sveta od telekomunikacija pod kontrolom zapada. 
  • U junu 2012. godine, nacije BRIKS-a su ponudile investiciju MMF-u u vrednosti od 75 milijardi dolara, pod uslovom da MMF reformiše sistem glasanja, kako bi BRIKS članice imale veći udeo u donošenju odluka u MMF-u. Pošto ovaj plan nije uspeo, BRIKS zemlje su odlučile da osnuju svoju finansijsku instituciju. 
  • 2014. BRIKS realizuje svoj najbitniji projekat – Nova razvojna banka, neformalno poznata kao BRIKS banka. Ideja je bila razviti međunarodnu finansijsku instituciju koja bi parirala Svetskoj banci/MMF-u. Ova banka bi bila pravednija i ne bi postavljala političke ili fiskalne uslove za pozajmice koje dodeljuje. To bi banku učinilo privlačnijom za zemlje u razvoju koje teško mogu da ispune obaveze koje postavljaju MMF ili Svetska banka. 

Početni kapital za banku obezbedile su sve članice, ukupno 100 milijardi dolara, pri čemu sve zemlje imaju jednak udeo kontrole. Nijedna zemlja ne može proširiti svoje udele u banci bez odobrenja ostalih članova. 

Fokus BRIKS banke su zajmovi za infrastrukturne projekte, projekte održivog razvoja i razvijanje odnosa sa drugim multilateralnim organizacijama i razvojnim bankama. Od osnivanja do danas je banka odobrila ukupno 34 milijarde dolara u kreditima za 96 različitih projekata. Broj koji možda zvuči impresivno, ali samo delić onoga što Svetska banka dodeljuje u zajmovima. Svetska banka je samo 2021. dodelila 98 milijardi dolara kredita, donacija i investicija. 

Da ne pominjemo da je 189 zemalja članica Svetske banke u poređenju sa malobrojnim članicama Nove razvojne banke, i sve ovo bez pominjanja MMF-a. 

Sam BRIKS je vrlo labava organizacija, bez tačno definisanih mehanizama ili struktura. Većina njihove saradnje proističe iz njihovih godišnjih sastanaka na kojima raspravljaju i dogovaraju se o određenim trendovima i političkim planovima. Najformalniji oblik saradnje se ostvaruje kroz zajedničke projekte kao što su Nova razvojna banka, BRICS Pay, BRICS kabl itd. 

BRIKS blok danas 

BRIKS nastavlja da teži ka realizaciji svojih ciljeva – produbljivanje finansijskih i trgovinskih odnosa država članica, zaobliaženje dolara u međunarodnoj trgovini (de-dolarizacija), i smanjivanje zavisnosti od drugih međunarodnih institucija (MMF, Svetska Banka, G7 itd) 

Pretpostavka BRIKS-a je da ove ogromne zemlje mogu međusobno jedne drugima da obezbede sve resurse, proizvode i usluge koje su im potrebne. Na taj način smanjuju njihovu zavisnost od dolara i svetskog finansijskog sistema koji predvodi SAD. Ova težnja je značajno ojačala nakon sankcionisanja Rusije zbog invazije Ukrajine. Zemlje i centralne banke širom sveta su videle koliko brzo mogu biti odsečene od međunarodnog finansijskog sistema i krenule su u potragu za alternativama.

Više o ovoj temi: Istraživanje pokazuje da centralne banke pune svoje rezerve zlata

Ovo je inspirisalo zemlje poput Argentine, Saudijske Arabije, Etiopije, Egipta, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Irana da ove godine traže članstvo u grupi. 

Ali da li je ovo izvodljiv cilj? 

Dolar i dalje vlada svetom 

Dolar je i dalje svetska rezervna valuta. Otkako je postignut Sporazum iz Bretton Woodsa 1944., američki dolar je glavno sredstvo za međunarodnu trgovinu. Tada je to bilo zbog naglog ekonomskog uspona Sjedinjenih Američkih Država i zbog velikih zlatnih rezervi koje su podržavale dolar. Iako su napustili zlatni standard 1971. godine, dolar i dalje drži vodeću poziciju u svetu. 



Američka centralna banka, Federalna Rezerva, procenjuje da u periodu od 1999. do 2019. je dolar korišćen za 96% svih trgovinskih transakcija u Severnoj i Južnoj Americi, 74% u Aziji i Pacifiku i 79% u ostatku sveta. Samo prošle godine je dolar bio na jednoj strani 88% svih međunarodnih transakcija u svetu. 

De-Dolarizacija u BRIKS zemljama 

BRIKS članice su uspele da ostvare određeni nivo de-dolarizacije, što se može videti u brojkama u proteklih par godina. 

Rusija 

Počećemo s Rusijom, imajući u vidu da je ova država trenutno sankcionisana od strane zapada i da izbegavanje dolara predstavlja ključni politički cilj za Rusiju. Ukupan udeo transakcija u dolarima i evrima u uvozu Rusije od januara 2022. do maja 2023. opao je sa 67,3% na 35,9%. Ovo je značajan pad, a važno je napomenuti da uvoz Rusije nije značajno opao nakon sankcija. U 2021. godini ukupan uvoz Rusije iznosio je oko 260 milijardi dolara, dok se 2022. godinu uvoz procenjuje na oko 250 milijardi. Rusija koristi razne druge valute za ostvarivanje svojih međunarodnih transakcija – rublju, juan, dirham (UAE) i egipatske funte. Ruska trgovina sa drugim valutama BRICS-a, osim juana, je ograničena, jer ruska centralna banka vidi malu korist u ostalim valutama BRICS-a. 

Kina 

Još jedan dobar primer de-dolarizacije je sve veća korist kineskog juana, čiji je udeo u međunarodnim transakcijama porastao sa 0,63% na 3,2% od 2013. do januara 2022, što je Kinu prebacilo sa 13. na 4. mesto na listi valuta u cirkulaciji – procenjuje se da će ovaj broj porasti na 4,5% ove godine. U martu ove godine je Kina postigla dogovor sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima o snabdevanju tečnog prirodnog gasa, koji će biti isplaćen ekskluzivno u juanima na Šangajskoj berzi za naftu i gas. Ovaj dogovor predstavlja prekretnicu u međunarodnoj trgovini, jer u proteklih 40 godina američki dolar je svetski poznat kao glavna valuta u trgovini nafte i gasa (petrodolar). 

Takođe, Kina u proteklih 20 godina postepeno smanjuje svoje devizne rezerve u američkim dolarima; 2005. godine dolar je činio 79% ukupnih deviznih rezervi Kine, da bi 2014. pao na 58%, i danas, 2023. dolar je samo 25% ukupnih deviznih rezervi Kine. 

Kina se nada da će juan postati glavna trgovinska valuta za BRIKS zemlje, i za sve zemlje u razvoju. Na ovaj način, kako se razvijaju druge BRIKS ekonomije, a i zemlje trećeg sveta, tako će rasti i korisnost i snaga juana. 

Brazil 

Preusmeravajući pažnju na Brazil, njihov novoizabrani predsednik, Lula de Silva, je rekao: “Pitam se svaku noć, zašto se sva svetska trgovina bazira na dolaru?” Predsednik Brazila je glasan u zagovaranju za stvaranje zajedničke BRIKS valute, čak i za stvaranje zajedničke valute Južne Amerike.  

Lideri svih južnoameričkih država su u maju ove godine potpisali Brazilijski konsenzus. Taj dogovor omogućava povećanje investicija, prošireni pristup tržištima i eliminaciju jednostranih trgovinskih mera između država Južne Amerike. Pored toga, ranije ove godine su Brazil i Argentina predložili plan za stvaranje zajedničke valute te dve zemlje. Argentina se nada da će u saradnji sa Brazilom izbeći ili ublažiti svoje ekonomske nepogode. Trenutno godišnja inflacija u Argentini iznosi 100%, dok im takođe ponestaje dolara u deviznim rezervama, te ne mogu da servisiraju kredite niti da uvoze nove proizvode. Manjak dolara u Argentinskim rezervama je zbog centralne banke Argentine, koja je prodavala dolare kako bi održala vrednost argentinskog peza. 

U martu ove godine, juan je pretekao evro u deviznim rezervama Brazila i sada je njihovo drugo najveća valuta u rezervi – čineći 5,4% ukupnih rezervi centralne banke Brazila. Ovo je nagli skok, jer sve do 2018. godine Brazil nije imao juane. 

Indija 

Indija je uglavnom skeptična prema većini BRIKS predloga u ovoj sferi, pa oprezno sarađuje. Indija vidi velike benefite u saradnji sa BRIKS-om, ta saradnja joj omogućava da brže razvije svoju ekonomiju, trgovinu i jača indijsku valutu. Međutim, Kina je i dalje najveći rival Indije u Aziji, i Indija želi da održi dobre odnose sa zapadnim partnerima. Indija je počela pregovore sa Rusijom prošle godine oko izmirenja njihove trgovine u indijskim rupijima; ti pregovori su bili uspešni na početku, ali su propali jer Rusija nije videla korist u gomilanju rupija. Indija ima svoje ambicije da postane svetska ekonomska sila, te želi da izbegne dolar u međunarodnoj trgovini, kako bi ojačala svoju valutu i svoj uticaj putem nje. 

Takođe je bitno napomenuti da sve buduće članice BRIKS-a takođe žele da smanje svoju zavisnost od dolara, što dodaje još više težine ovom pokretu. 

Zajednička valuta BRIKS-a? 

BRIKS savez želi da zaobiđe i umanji dominaciju dolara u međunarodnoj trgovini kroz 3 moguća rešenja. Ovo su spekulacije, jer nijedna članica BRIKS-a nije bila spremna da otvoreno razgovara o ovoj temi, izuzev Brazila. 

  1. Kreiranje zajedničke valute BRIKS-a koja bi bila podržana zlatom – Predsednik Brazila Lula de Silva na BRIKS samitu u Johanesburgu govorio je o važnosti stvaranja zajedničke valute kako bi se izbegao dolar u međunarodnoj trgovini, koristeći primer evra da pokaže da je takva valuta ostvariv cilj. Međutim, druge članice ostaju neme po ovom pitanju, a indijska vlada je čak izjavila: “ne postoji ideja BRIKS valute” 
  2. Korišćenje kineskog juana kao glavne trgovinske valute među BRIKS državama – logički ako bi se BRIKS članice dogovorile oko korišćenja samo jedne valute za trgovinu, to bi bio kineski juan. Kina je druga najjača privreda na planeti posle Amerike. Njihov bruto domaći proizvod premašuje ukupan BDP svih ostalih članica bloka zajedno, puta dva. Problem ovde je političke prirode, budući da Indija vidi Kinu kao svog najvećeg rivala, i odbija da prihvati prioritet juana u međunarodnoj trgovini. 
  3. Korišćenje nacionalnih valuta za svu trgovinu između članica – ovo je za sada jedini izvodljiv i ostvariv put za BRIKS države. To je pristup koji sve članice podržavaju od samog osnivanja grupe. Međutim, i ovde postoje nedostaci. Nedavno je Rusija obustavila pregovore sa Indijom oko izmirivanja njihove trgovine u indijskoj valuti. Rusija je navela da bi izvoz nafte i uglja Indiji rezultirao u akumulaciji više od 40 milijardi dolara u vrednosti indijskih rupija u ruskim trezorima. Ruska centralna banka je izjavila da bi takav događaj bio “nepoželjan” 

Do sada su sve informacije o zajedničkoj valuti BRIKS-a samo spekulacije. Postoje kontradiktorne izjave različitih zemalja članica BRIKS-a, uz nedostatak zvaničnih ili formalnih okvira čak i za razgovor o zajedničkoj valuti. 

BRICS kao “brak iz interesa” 

Članice BRIKS-a jako teško dolaze do bilo kakvog konsenzusa, od valute i trgovine do političkih aspiracija. To nije iznenađujuća informacija, jer grupa funkcioniše kao “brak iz interesa”. Nema političkog ili ideološkog preklapanja koje bi ujedinjavalo ove nacije, već samo određena međunarodna pitanja za koje imaju istu perspektivu i interes. 

Kina i Indija, dve najveće članice, su ozbiljni politički rivali. Nije im strano da se čak nađu u omanjim vojnim okršajima i pograničnim incidentima. Indija želi da se suprotstavi ekonomskim ambicijama Kine u Aziji tako što želi da privuče zapadni kapital iz Kine u Indiju, predstavljajući se kao demokratska i prijateljska alternativa Kini za jeftinu proizvodnju 

Sa druge strane, Rusija je međunarodno sankcionisana i odsečena od globalnih finansijskih tokova. Situacija je toliko loša da je paradoksalno, BRIKS banka, čiji je osnivač između ostalog i Rusija, obustavila sve buduće investicije u Rusiju. Banka se plaši da će i sama biti sankcionisana ako nastavi da ulaže u Rusiju. Osim toga, samo 22% imovine BRIKS banke je u nacionalnim valutama članica BRIKS-a, a ova institucija je trebalo da pomogne u de-dolarizaciji. Ovaj primer pokazuje koliki uticaj Sjedinjene Američke Države i dalje imaju među ovim zemljama. 

Više o ovoj temi: Kina – balon koji prosto neće pući? 

Pored ovih političkih pitanja, većina bloka ekonomski stagnira ili se sporo razvija. Čak i Kina, koja je postala vodeća ekonomska supersila, pokazuje znakove usporavanja. 


I pored ovih problema koji opterećuju blok, oni nastavljaju da se šire i dalje ostvaruju svoj zajednički program. Uskoro će Saudijska Arabija, Egipat, Argentina, UAE, Iran i Etiopija postati punopravne članice. 

Sve ove zemlje se nadaju da će imati koristi od BRIKS-a i smanjiti svoju zavisnost od dolara kroz trgovinu isključivo u nacionalnim valutama članica BRIKS-a. Dolar sve više opterećuje zemlje u razvoju i njihove ekonomije. Značajan porast kamatnih stopa u Sjedinjenim Američkim Državama i snažan indeks dolara u protekloj godini učinili su trgovinu dolarima veoma skupom za razvijajuće nacije. I one su bile primorane da povećaju svoje kamatne stope da bi održale kursne stope u odnosu na dolar kako bi mogli da nastave da trguju. 

Zaključak 

BRIKS blok se upustio u izazovno putovanje pre 14 godina s ciljem da stvori novi paralelni međunarodni ekonomski poredak koji bi parirao SAD-u i njihovim G7 saveznicima. S obzirom na labave rezultate od svog osnivanja i značajne političke nesuglasice unutar grupe, malo je verovatno da će se u narednim godinama efektivno takmičiti sa zapadom. Trenutno ostaju samo strašilo za zapad. 

Međutim, kako grupa raste i kako se trudi da reši svoje strukturalne probleme, možda ćemo u budućnosti videti razvoj novog ekonomskog bloka, usmerenog prema globalnom jugu i istoku. 

Cena zlata (XAU-RSD)
255137 RSD/oz
  
+ 3998 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
3235 RSD/oz
  
+ 78 RSD

Možda biste voleli da pročitate i