Zlato ili berze – šta tokom vremena raste više

Potrebno je u dugoročnom planu sagledati kako se ponašaju zlato, akcije i druge investicione aktive. Na taj način se eliminišu kratkoročne tendencije i može se izvršiti ekstrapolacija – te napraviti prognoza kretanja u budućem periodu na osnovu prošlog.

Ali pri retrospektivnom sagledavanju podataka može nam izmaći kontekst. Iza običnih cifara kriju se tako regulative u prošlosti ili struktura finansijskog sistema. Na primer, može se činiti da u nekim periodima komunizma nema inflacije. Ako analiziramo samo cene promaći će nam to da je njih centralno kontrolisala država, deficitarna roba, a često i njen nizak kvalitet.

Isto to važi i kada je reč o poređenju različitih investicionih kategorija. Nije u redu prikazivati ih odvojeno od konteksta u kome su se razvijale. Dobra ilustracija je grafikon ispod. On prikazuje promene vodećih indeksa na američkoj berzi i cenu zlata i srebra tokom poslednjeg veka.

Grafikon: Rast berzi tokom poslednjeg veka

Vrednosti pokazuju da su u tom periodu berzanski indeksi porasli zavidnim tempom za  47350% kada je reč o indeksu S&P 500 i 33235% za Dow Jones. Zlato je poraslo za „samo“ 8469%, a srebro tek 2835%. Pogledajmo da li je zaista tako.

Cena zlata u finansijskim sistemima tokom XX v.

Ne treba zaboraviti da u prve dve trećine XX v. SAD  funkcioniše ili zlatni standard ili neka njegova varijanta. Do 1933. g. jedna fina unca zlata košta 20,67 dolara. Pošto je predsednik Frenklin Ruzvelt konfiskovao zlato Amerikanaca, američka valuta je u tom trenutku devalvirala za 70% i jedna unca zlata staje 35 dolara.

Nakon Drugog svetskog rata uveden je Bretonvudski sistem (sporazum). Vodeće zapadne valute sada su vezane za dolar, a on ima fiksni kurs od 35 dolara za uncu zlata. Taj sistem je potrajao do 15. avgusta 1971. g., kada predsednik Ričard Nikson prekida tu vezu američkog dolara sa zlatom. U svakom slučaju, do početka sedamdesetih vrednost zlata je fiksna.

To znači da izražena u američkoj valuti, cena žutog metala ne može rasti niti padati iz administrativnih razloga. Pošto se vrednost jedne aktive ne može promeniti, dok se berzanski indeksi mogu slobodno kretati, nije korektno međusobno ih porediti. To je kao da poredimo jabuke i kruške.

Zlato i berza – šta raste više?

Od „privremenog“ ukidanja zlatnog standarda sredinom 1971. g. ovaj plemeniti metal može se slobodno kretati u odnosu na dolar. Zato treba sagledati njihovo kretanje od tog trenutka do danas.

Kako se od tada do danas menja cena zlata i berzanskih indeksa?

• Vrednost S&P 500 je prosečno 100 poena u avgustu 1971. g. i od tada raste za 3856%;
• Dow Jones je 850 poena i raste za 3624,2%
• Zlato iznosi 35 dolara i raste do 4777,1%
• Cena srebra je 1,6 dolara za uncu i raste za 1023,2%.

Kada poredimo kategorije koje se uporedive, slika izgleda mnogo drugačije. Otkad cena metala nije vezana za cenu dolara, zlato je poraslo više od oba vodeća berzanska indeksa. Ako prikažemo njihove vrednosti u indeksima krajem 1970. g. (tj. krajem decembra vrednost razmatranih kategorija je 100 poena), slika će izgledati na sledeći način:

Infografika: Berze i zlato – rast u protekle 52 godine

Tačna statistika i podaci su osnov dobrih rešenja. To ne znači da jedna aktiva može samo da raste. Svi instrumenti imaju jake i slabe periode. Važno je to znati i shvatiti razloge promene cena.

Više o ovoj temi: Akcije, zlato i inflacija: Šta se događa kad kamata raste?

Podaci pokazuju da u protekle 52 godine generalno zlato stoji bolje od berzanskih indeksa. Neobezbeđeni novac pre ili posle dolazi na njemu svojstvenu vrednost, a to je nula. Uzimajući to u obzir, kao i istoriju ekonomije, može se očekivati da će u budućnosti cena zlata i dalje rasti i da će ovaj metal biti dobro sredstvo za zaštitu naše kupovne moći.