Tražnja za zlatom raste zajedno sa cenom

Ako uzmemo u obzir ekonomski zakon o tome kako cena utiče na tražnju, trenutna situacija na tržištu zlata ne poštuje ovu opštu istinu. Globalna tražnja za zlatom u drugom kvartalu porasla je za 4%.

Više o temi: Jedno tromesečje zlata

Trend imitira ono što smo videli prošle godine u drugom kvartalu. U istom periodu, cena zlata porasla je za 18%. Glavni pokretači tražnje su istočne zemlje. Značajan pritisak prodaje se vidi u Evropi i Severnoj Americi.

U ovom članku, otkrićemo najnovije podatke vezane za dinamiku globalnog tržišta zlata, u smislu tražnje i ponude.

Glavna tražnja van berzi

Tražnja za zlatom se kategorizuje u nekoliko klasa. Ovde govorimo o tražnji za nakitom, investicijama, tehnologijom, tražnji centralnih banaka za zlatom, kao i trgovinama obavljenim na tržištu preko šaltera (OTC). OTC tržište se odnosi na transakcije koje se obavljaju direktno između dve strane, a ne putem berzi roba.

Ako posmatramo globalnu tražnju za zlatom bez OTC sektora, na godišnjem nivou, vidimo pad od 6% u poređenju sa drugim kvartalom 2023. Uz uzimanje u obzir OTC tražnje, ukupna tražnja za zlatom porasla je za 4%.

Neto razlika iznosi 329,2 tone zlata. Ovo je najveća razlika od poslednjeg kvartala 2020. Ako posmatramo samo druge kvartale, kako bismo bolje predstavili sezonalnost žutog metala, ovaj drugi kvartal pokazuje najveću OTC tražnju za zlatom ikada zabeleženu.

Prosečna kvartalna OTC tražnja iznosi 70 tona. Dakle, u drugom kvartalu ove godine, tražnja za zlatom između dva direktna partnera je skoro pet puta veća od 14-godišnjeg proseka.

Ovo pokazuje da rastuće interesovanje za zlatom zadovoljava ponudu čak i van regulisanih berzi.

Tražnja za zlatom u obliku nakita

Najveći deo ukupne ponude zlata namenjen je tražnji za nakitom. Na godišnjem nivou, tražnja za nakitom pokriva oko polovinu globalne tražnje za zlatom. U drugom kvartalu ove godine, tražnja za nakitom predstavlja samo jednu trećinu ukupne tražnje za zlatom.

Kako je navedeno na početku, cena zlata je doživela veliki porast. Do sada u 2024. godini, zvanična cena zlata porasla je za 18%, a najveći rast cena se dogodio u prvom kvartalu ove godine.

Više o temi: Šta se dešava sa cenom zlata?

Zbog ovih povećanja cena, potrošači su odlučili da smanje količinu nakita koju kupuju. U skladu sa prošlogodišnjom anketom Svetskog saveta za zlato o tražnji za nakitom u Kini, opet se primećuje jaka tražnja za manjim komadima nakita. Potrošači više ne traže složene modele sa različitim dragim kamenjem, već se opredeljuju za jednostavan, 24-karatni nakit.

I Indija i Kina, najveći potrošači zlatnog nakita, zabeležili su značajan pad tražnje za nakitom. U slučaju Indije, beležimo pad tražnje od 17% u poređenju sa drugim kvartalom 2023, a u Kini pad od 35% u istom periodu.

Evropska i američka tržišta zlatnog nakita su znatno manja od onih u Indiji ili Kini. Ako dve azijske zemlje čine više od polovine globalne tražnje za nakitom, evropske zemlje zajedno sa Sjedinjenim Američkim Državama čine samo 10%. 

Tražnja za investicionim zlatom

Investiciono zlato predstavlja tražnju za zlatnim kovanicama i polugama, kao i fondovima kojima se trguje na berzi (ETF) koji su podržani zlatom. Glavna razlika između ove dve grane investicionog zlata je što u prvom slučaju držite svoju investiciju, dok u drugom imate papir koji kaže da imate zlato uskladišteno negde.

Tražnja za fizičkim investicionim zlatom

Dinamika tržišta u slučaju fizičkog investicionog zlata ostala je nepromenjena u odnosu na prethodni kvartal. To znači da vidimo veliki interes za fizičko investiciono zlato u istočnim zemljama – uglavnom Kina, Indija i Vijetnam – i kontinuirani pad tražnje u Evropi i Severnoj Americi.

Tražnja za zlatnim kovanicama i polugama u Kini porasla je za 62% u protekloj godini. Indija je zabeležila porast od 46%. Vijetnam je zabeležio porast tražnje od 30%.

Na drugom kraju spektra, imamo negativne neto vrednosti u Nemačkoj (-2 tone) i Francuskoj (-0,3 tone) što ukazuje na veće prodaje zlata nego kupovine. Opšta tražnja u Evropi pala je za 65%. Ovaj ozbiljan pad dolazi nakon još jednog pada tražnje od 60% u drugom kvartalu 2023. u poređenju sa Q2 2022. Tako niska tražnja u Evropi je i glavni pokretač opšteg smanjenja globalne tražnje za zlatnim polugama i novčićima za 5%.

Sjedinjene Američke Države su donekle bolje od Evrope. Ovde je tražnja za fizičkim zlatom pala za (samo) 48%. Ali ovo dolazi nakon porasta od 17% u drugom kvartalu 2023. u poređenju sa Q2 2022.

Nažalost, podela između dva dela sveta pokazuje znake pogoršanja. U svom godišnjem budžetu objavljenom krajem jula, indijska vlada je najavila da će smanjiti uvozne carine na investicione proizvode od zlata sa 15% na 6%. Takođe, uvozne carine na zlatni doré – zlatne poluge napravljene od legura zlata i drugih metala – biće smanjene sa 14,35% na 5,35%. Ovo ima ogroman potencijal da Indijci dobiju pristup jeftinijem uvezenom investicionom zlatu.

Zlatni ETF-ovi

Kretanja u zlatnim ETF-ovima su slična onima fizičkog investicionog zlata. I ovde vidimo ozbiljne odlive iz fondova – što znači da investitori likvidiraju svoje investicije u zlato – u zapadnim zemljama, i velike prilive – što znači investicije – na Istoku.

Od ukupno 31,5 tona zlata dodatih azijskim ETF-ovima, 26 tona je rezultat kineskih investitora koji kupuju zlato putem ETF-ova. Njihovo interesovanje za zlatom, iako smanjeno, i dalje je konzistentno zbog nedostatka drugih investicionih opcija u zemlji.

Evropski ETF-ovi podržani zlatom su u maju ove godine zabeležili svoj prvi priliv nakon 13 uzastopnih meseci odlivanja. Jun je takođe zabeležio prilive od 17,9 tona, što može ukazivati na preusmeravanje evropskih investitora ka zlatu.

Severnoamerički zlatni ETF-ovi su zabeležili neto odliv u drugom kvartalu od 9,4 tona. Ono što je zanimljivo u slučaju severnoameričkog „papirnog“ zlata je da menadžeri novca imaju neto dugu poziciju u zlatu. To znači da finansijske institucije zadužene za upravljanje novcem bogatih počinju da gledaju na zlato kao potencijalnu investiciju u bliskoj budućnosti. Ne samo to, već su neto duge pozicije na najvišem nivou od aprila 2020, u drugom kvartalu 2024. dosežući 575 tona.

U Evropi i Severnoj Americi možemo počinjemo da viđamo pomak ka žutom metalu, što su samo dobre vesti za buduće performanse cena.

Tražnja za zlatom od strane centralnih banaka

Centralne banke su nastavile da održavaju visok apetit za zlatom i u drugom kvartalu ove godine. Tražnja je porasla za 6% na godišnjem nivou, uglavnom predvođena Narodnom bankom Poljske (+19 tona), Bankom rezervi Indije (+19 tona) i Centralnom bankom Turske (+15 tona).

Iznenađujuće, Narodna banka Kine prekinula je svoj 18-mesečni niz uzastopnih kupovina zlata u maju, kada institucija više nije kupovala zlato. Tokom jedne i po godine kontinuiranih kupovina, PBoC je akumulirala ukupno 316 tona zlata, a njene rezerve trenutno iznose 2264,3 tone zlata. Ovo stavlja Kinu na 6. mesto u svetu po rezervama zlata (ne računajući rezerve Međunarodnog monetarnog fonda).

Ako pogledamo celu prvu polovinu ove godine, Centralna banka Turske prednjači sa neto 45 tona kupljenog zlata do sada ove godine. Samo ove akvizicije su više od 40,9 tona zlatnih rezervi koje drže Bugarska/Srbija (prevedite prema zemlji, vrednosti su iste). Tursku prati Indija (37 tona kupljenih u prvih šest meseci ove godine) i Kina (sa 29 tona).

Ukupno, prva polovina ove godine beleži neto kupovinu od 483,3 tone zlata od strane centralnih banaka. U poređenju sa 2023, ovogodišnja tražnja za zlatom centralnih banaka je za 5% viša, pokazujući potencijal za još jednu rekordnu godinu u pogledu kupovine zlata centralnih banaka.

Više o temi: Skoro jedna trećina centralnih banaka planira da kupuje zlato

Glavni razlog za ovu kontinuiranu tražnju centralnih banaka zasniva se na sankcijama uvedenim Rusiji nakon što je izvršila invaziju na Ukrajinu i njena sredstva van njenih granica su zamrznuta.

Tražnja za zlatom u tehnologiji 

Sa nedavnom popularnošću sektora veštačke inteligencije, tražnja za zlatom u tehnologiji porasla je za 11%. Ovaj porast je uglavnom rezultat industrije elektronike koja je zabeležila porast tražnje za zlatom od 14%.

S obzirom na to da sektor veštačke inteligencije počinje da beleži mali pad, nakon ozbiljnog interesovanja investitora, možemo očekivati usporavanje tražnje za zlatom u ovoj industriji. Međutim, Svetski savet za zlato očekuje porast tražnje u narednim mesecima, jer glavni proizvođači telefona počinju sa lansiranjem svojih novih uređaja.