Potražnja za investicionim zlatom raste, dok potražnja za zlatnim nakitom opada

Drugi kvartal 2025. godine obeležila je snažna potražnja za zlatom vođena investicijama uz rekordno visoke cena zlata. Globalna potražnja za zlatom porasla je na 1.249 tona, što je za 3% više u odnosu na prethodnu godinu, dok je vrednost potražnje za zlatom skočila za 45% na rekordnih 132 milijarde američkih dolara.

U poređenju sa prvim kvartalom 2025. godine, ukupna potražnja je porasla za 6%, oporavljajući se od slabijeg prvog kvartala. Međutim, u poređenju sa drugim kvartalom 2024. godine, neka područja poput nakita i kupovine od strane centralnih banaka zabeležila su značajan pad obima, uprkos snažnim finansijskim rezultatima tržišta.

Potražnja za nakitom: Široko rasprostranjeni pad

Potražnja za zlatnim nakitom je najveća komponenta ukupne potražnje za zlatom. U 2024. godini, samo ovo tržište je činilo preko 40% godišnje potražnje za zlatom.

U drugom kvartalu 2025. godine, globalna potražnja za nakitom pala je za 14% u odnosu na prethodnu godinu, na samo 341 tonu – najniži nivo od trećeg kvartala 2020. godine. Pad je uglavnom bio uzrokovan Kinom i Indijom, koje su zabeležile pad potražnje od 20% i 17%, respektivno. Njihov kombinovani udeo na globalnom tržištu nakita pao je ispod 50%, što je retka pojava.

Tradicionalno niža potražnja tokom letnjih meseci – obično zbog manjeg broja venčanja i festivala u dve gore pomenute zemlje – ove godine je pogoršana rekordnim cenama zlata. Kineski potrošači, koji se bore sa slabim očekivanjima u vezi sa ekonomskim razvojem svoje zemlje, zajedno sa tradicionalno visokim stopama štednje i smanjenim brojem maloprodajnih objekata, takođe su značajno smanjili potrošnju.

Međutim, vrednosno gledano, potrošnja na nakit je porasla zbog visokih cena, što ukazuje na veliku razliku između obima trgovine i vrednosti u dolarima na različitim tržištima.

Potražnja za investicionim zlatom u drugom kvartalu 2025. godine

Potražnja za investicionim zlatom je porasla u drugom kvartalu 2025. godine, pozicionirajući se kao dominantna iza globalne potražnje za zlatom. Ukupna potražnja za investicionim zlatom porasla je za 78% u odnosu na prethodnu godinu, dostigavši 477 tona, što je najviša brojka u drugom kvartalu od početka pandemije 2020. godine.

Ovaj rast je pokrenut željom investitora za zlatom kao sigurnim utočištem usred geopolitičke neizvesnosti, visoke zabrinutosti zbog inflacije i nestabilnih tržišta valuta i akcija. Vrednost potražnje je dodatno povećana rastućom cenom zlata, koja je u proseku iznosila rekordnih 3.280 američkih dolara po unci tokom kvartala.

Više o ovoj temi: Da li je zlato dobra investicija u vreme krize?

Primetno je da su i zapadna i istočna tržišta doprinela ovom porastu, iako kroz različite kanale: ETF-ovi i derivati na zapadu, i fizičko zlato na istoku. Ovaj trend potvrđuje dvostruku investicionu privlačnost zlata – fleksibilnu finansijsku izloženost za institucionalne investitore i sigurnost opipljive imovine za maloprodajne kupce na tržištima u razvoju.

Kombinacija potražnje za polugama i kovanicama i prilivi ETF-ova stvorili su najjaču prvu polovinu godine za investicije od 2020. godine.

Potražnja za polugama i kovanicama: Snažan rast na istoku

Investicije u fizičko zlato putem poluga i kovanica zabeležile su zdrav porast od 11% u odnosu na prethodnu godinu, ukupno 307 tona u drugom kvartalu 2025. godine. Ovo je označilo osmi uzastopni kvartal rasta, sa posebno snažnim doprinosom Kine (+44%) i Indije (+7%).

U Kini, potražnju za polugama i kovanicama održala je zabrinutost zbog slabosti tržišta nekretnina, akcije koje daju lošije performanse i pad juana. Potražnja za fizičkim zlatom u Indiji porasla je sa rastućim interesovanjem za kovanice manjih apoena zbog ograničene pristupačnosti. Onlajn platforme igrale su sve veću ulogu u indijskom pejzažu investicija u zlato, dodatno davajući legitimitet i proširujući pristup fizičkom zlatu.

Ovi brojevi pokazuju kontinuiranu kulturnu i ekonomsku sklonost istoka ka materijalnoj zlatnoj imovini – konzervativan, ali otporan pristup, posebno tokom perioda globalne finansijske nestabilnosti i ograničenih domaćih investicionih alternativa.

Potražnja za ETF-ovima: Apetit zapada za zlatom se oporavlja

ETF-ovi sa zlatnom podlogom dodali su 170 tona globalno u drugom kvartalu, značajno doprinoseći brojki od 397 tona akumuliranih tokom prve polovine 2025. godine — najjačoj prvoj polovini od 2020. godine.

ETF-ovi listirani u Severnoj Americi prednjačili su sa 73 dodate tone, a odmah za njima sledi Azija sa 70 tona. Međutim, ako pogledamo procentualne promene ovih ETF-ova tokom prošle godine, azijski zlatni fondovi su povećali svoje zlatne zalihe za više od 79%. U okviru ovog povećanja, samo kineski fondovi činili su 61 tonu. Impresivno je da je jedan kineski ETF sada među deset najvećih ETF-ova podržanih zlatom po zalihama, što odražava rastuću finansijsku sofisticiranost na istočnim tržištima.

Evropska potražnja, posebno u Švajcarskoj i Velikoj Britaniji, dodala je još 24 tone. Zapadni investitori, obično skloniji trgovini zlatom putem ETF-ova, reagovali su na rastuće makroekonomske rizike, uključujući neizvesnu trgovinsku politiku SAD, smanjenje kamatnih stopa u Evropi i turbulencije na tržištu akcija. Prilivi su bili najjači u aprilu i junu, dok je samo u maju zabeležen blagi pad.

Rast ETF-ova podvlači privlačnost zlata ne samo kao zaštite od krize, već i kao taktičke imovine unutar diverzifikovanih portfolija, posebno kada monetarna politika ostaje u centru diskusija.

Potražnja centralnih banaka: Sporije, ali stabilno

Iako je kupovina zlata centralnih banaka u drugom kvartalu pala za 21% u odnosu na prethodnu godinu na 166 tona, ostala je snažna u istorijskom kontekstu. Potražnja centralnih banaka u prvoj polovini 2025. godine iznosila je ukupno 415 tona — 79% od brojke iz prve polovine 2024. godine.

Ovim tempom, ukupna količina za celu godinu mogla bi da dostigne oko 850 tona, što je ispod 1.000+ tona godišnje od 2022. do 2024. godine.

Poljska je bila najveći kupac u drugom kvartalu (+19 tona), a slede je Kazahstan (+16 tona), Turska (+11 tona) i Kina (+6 tona). Baš kao i tokom prva tri meseca ove godine, azerbejdžanski suvereni fond bogatstva dodao je zlato svojoj imovini, u količini od 16 tona.

Uprkos visokoj ceni zlata, centralne banke i vladine institucije i dalje posmatraju zlato kao strateški diverzifikator usred geopolitičke i makroekonomske nesigurnosti.

Trendovi na strani ponude: Reciklirani nakit u porastu

Ukupna ponuda zlata porasla je za 3% u odnosu na prethodnu godinu, na 1.249 tona u drugom kvartalu 2025. godine. Proizvodnja u rudnicima postavila je novi rekord u drugom kvartalu od 909 tona (+1% u odnosu na prethodnu godinu), dok je reciklaža zlata porasla za 4% u odnosu na prethodnu godinu, na 347 tona. Na ovo povećanje reciklaže – koje uglavnom predstavlja reciklažu nakita – uticale su visoke cene zlata.

Zanimljivo je da, uprkos rastu cene zlata, obim reciklaže ostaje ispod očekivanja Svetskog saveta za zlato, jer su mnogi potrošači zadržali svoje zlato u očekivanju daljeg povećanja cena.

Zaključak: Tržište vođeno investicionom potražnjom

Drugi kvartal ove godine bio je važan u vrednosnom smislu, predvođen pretežno investicionom potražnjom. Prilivi u ETF fondove sa zapada i kupovina poluga i kovanica sa istoka nadoknadili su dramatičan pad potražnje za nakitom, posebno u Kini i Indiji, gde je osetljivost na cene i dalje visoka.

Reciklaža je skromno doprinela ponudi, odražavajući ponašanje potrošača koje se pomera ka držanju ili monetizaciji postojećeg nakita umesto kupovine novih artikala. U međuvremenu, potražnja centralne banke, iako manja od nedavnih vrhunaca, i dalje je pokazala snažnu nameru i strateško pozicioniranje.