Pirit – zlato za budale

Šta se dešava kada je jedna aktiva toliko vredna i svetski priznata kao što je zlato? Ljudi počinju da traže načine ne bi li je falsifikovali ili pronašli zamenu. Zato ćemo ovde predstaviti mineral iz grupe sulfida – pirit, tzv. „zlato za budale“ – jedinjenje koje se nalazi u prirodi i koje se najviše meša sa zlatom.

On se već dugo ne koristi kao imitacija, a zbog svojih drugačijih svojstava koja je lako otkriti, ali za jedno neiskusno oko ova dva metala liče. Otuda i usled činjenice da je više puta u istoriji mešan sa zlatom, dolazi i njegov njegov metaforični naziv. On postaje sinonim za nešto što imitira aktivu određene vrednosti, a u stvarnosti je ne poseduje.

Više o ovoj temi: Top 10 najvećih rafinerija zlata u svetu

Paradoksalno je što sam pirit nalazi svoju primenu vekovima, ako ne i hiljadama godina zbog svojih realnih svojstava. Ona ga čine važnim mineralom za čitave industrijske grane kao što su poljoprivreda, hemijska industrija i dr., a neki istraživači čak smatraju da je on prekretnica civilizacije koju danas poznajemo.

Pirit kroz istoriju

Po svemu sudeći, pirit je poznat iz jako drevnih vremena i još tada se jasno razlikovao od zlata. U sumerskom tekstu „Prokletstvo Akada: Bitka Naram-Sina sa bogovima“, pisanom oko 2000 g. p. n. e., među brojnim drugim interesantnim kletvama, koje svakako vredi pročitati, navodi se i sledeća kletva, koju razjareni bogovi upućuju gradu Akadu:

Neka se zlato tvoje kupuje po ceni srebra, nek se tvoje srebro kupuje po ceni pirita, neka se tvoj bakar kupuje po ceni olova!

Ovo lako prepoznavanje pirita ne znači da se on nikada nije koristio kao imitacija zlata niti da ova dva metala nisu bila mešana. Aristotelov učenik Teofrast (na slici), koji ga je nasledio na čelu peripatetičke škole, opisuje slučaj kada je atinski poznavalac metala Kalije pokušavao da dobija i nudi „zlato“ iz rude pirita u rudnicima srebra u Laurionu. Ovaj njegov pokušaj prevare bio je razotkriven.

U srednjem veku pirit postaje veoma popularan među alhemičarima iz objašnjivih razloga. Drugi element koji su pokušavali da nude umesto zlata je orpiment. Trik da se iz njega dobije „zlato“ izvodili su još u drevnom Rimu, po naređenju cara Kaligule.

Kako je zahvaljujući piritu ponikla Kanada i druge zablude u vezi s ovim metalom

Kako ćemo kasnije videti, vrlo se lako može prepoznati da li je jedan metal pirit ili zlato i bez savremene tehnike. Uprkos tome, u istoriji pirit dovodi do nekih značajnih događaja.

U prvoj polovini XVI v. moreplovac Žak Kartije dobija dozvolu od francuskog kralja Fransoa I da traži zlato u Severnoj Americi. Prilikom svojih putovanja, on je od vođe plemena Irokeza saznao za jedno „kraljevstvo“ severno od današnjeg grada Kvebeka, puno zlata i dijamanata. U svojoj poslednjoj ekspediciji on proučava tu teritoriju i vraća se u Francusku sa ogromnim količinama zlata i dijamanata. Međutim, kada su ih analizirali na Starom kontinentu, ispostavilo se da je to „zlato“ pirit, a „dijamanti“ – kvarc.

Uprkos ovom nesumnjivom razočarenju, tokom svojih ekspedicija Kartije prvi daje ovoj teritoriji ime Kanada koje se i dan danas koristi.

Priče slične ovoj u kojima će se ispostaviti da su nalazišta „zlata“ u stvari pirit, sreću se i u SAD, u zalivu Česapik, na primer. Prvi istraživač ovog regiona i tragač za zlatom je kapetan Džon Pik. On postaje glavni junak priče o Pokahontas, pri čemu mu je u realnom životu ova indijanka spasila život.

Više o ovoj temi: Kako je švajcarski Valcambi postao najveća rafinerija zlata na svetu

U jednom drugom slučaju britansku kraljicu Elizabetu I prevario je pirit i verovatno navodni poznavaoci „metala“. Oni „dokazuju“ da ruda koju je iz Severne Amerike doneo moreplovac i istraživač Martin Frobišer, sin upravnika engleske kovnice novca, sadrži „zlato“. Zato je kraljica obustavila svoje pokušaje da pronađe nov put do Kine i finansira njegove poduhvate.

Prevara je obelodanjena pošto Frobišer vraća u London hiljade tona ove rude, u kojima nema nikakvog zlata. Rezultat je bankrot njegove kompanije i brojne presude na ime Majkla Loka – koji je moreplovcu, četiri puta optuživanom za piratstvo bio glavni finansijski saradnik.

Šta je metal pirit

Pirit je mineral iz grupe sulfida koji se najčešće sreće u prirodi. Otud i njegova gotovo mizerna cena. Njegova hemijska formula je FeS₂, zbog čega se još zove i gvozdeni pirit. Kao što se pretpostavlja, pirit ima žut odsjaj poput zlata.

Iako ga ima u izobilju, ovo jedinjenje nije beskorisno. Ono lako proizvodi varnice prilikom udara gvožđem – to je svojstvo koje je bilo poznato još u drevnoj Heladi. Ime „pirit“ potiče iz starogrčkog i znači „ognjeni kamen“. Neki istraživači poput Dejvida Rikarda u „Pirit: Prirodna istorija zlata za budale“, tvrde da se njime vekovima palila vatra. Tako je ovaj mineral odigrao instrumentalnu ulogu u civilizaciji, jer čak ni u XX v. paljenje i održavanje vatre u kući nije bila bezazlena aktivnost. Zato često nisu ostavljali vatru da se ugasi.

Zbog te svoje sposobnosti da proizvodi varnice pirit je korišćen za prvo vatreno oružje.  Tokom XIX v. ovo jedinjenje postaje veoma važno za zemljoradnju i hemijsku industriju, budući da se od njega lako dobija sumporna kiselina – značajna komponenta u proizvodnji đubriva. Baš u to vreme ona su od životnog značaja za cele regione. Podsetimo se samo da između 1845. i 1849. g. nastupa Velika glad u Irskoj, kada zbog bolesti krompira umire približno milion ljudi, a još toliko beži iz zemlje. Između 1876. i 1878. g. Indija se takođe suočava sa svojom Velikom gladi, ovoga puta zbog prekida monsuna. U kontekstu ovih I ovakvih tragedija može se reći da je pirit pomogao da se svet prehrani.

Danas se on još uvek koristi u proizvodnji gvožđe dioksida i sumporne kiseline i kao katoda u nekim vrstama litijumskih baterija.

Povezivanje pirita sa „zlatom za budale“

Prvo spominjanje sintagme „zlato za budale“ je u engleskom jeziku. Odatle se izraz raširio i u druge evropske zemlje. Prvi put ga je sredinom XVI v. upotrebio Timoti Grejndžer, metaforično. Ima se u vidu nešto što izgleda kao da je vredno, a nije. I dan danas se može sresti u nekim jezicima.

Mineral pirit je nazvan „zlatom za budale“ mnogo kasnije – negde krajem XVIII ili početkom XIX v. Mesto gde je nastala asocijacija između ova dva pojma je Severna Karolina, SAD. Do 1830. g. to je jedina država u zemlji gde se proizvodilo zlato. Kalifornijska zlatna groznica označava početak proizvodnje i u toj državi, i to 1848. g.

Ovo datiranje između dva datuma je tačno, jer polazi od izvora u literaturi. U članku objavljenom 1829. g. navodi se da se mineral u ovom regionu „veoma često“ naziva tako.

Pirit i zlato: sličnosti i razlike

Osim žućkastog odsjaja koji nije isti kod oba ova metala, pirit i zlato nemaju nijedno zajedničko svojstvo. Zato ih je veoma lako razlikovati, čak i bez opreme. Kada govorimo o njihovom sjaju, pirit u poređenju sa zlatom ima nijansu koja više vuče na bakar. Ako se stave jedan pored drugog ta razlika među njima vidi se i golim okom, kao što se jasno vidi na slici ispod:

Pirit (levo) i komad zlata (desno)

Na prvom mestu, zlato je hemijski element, tj. ono se sastoji samo od jedne vrste atoma – atoma zlata (Au). Pirit je jedinjenje koje se sastoji od jednog atoma gvožđa i dva atoma sumpora.

Jednostavan način da se utvrdi da li je jedan komad metala pirit ili zlato je udar, iako to nije najpreporučljivija metoda. Zlato je meko, pa će se saviti ili spljoštiti – ono poseduje visoku kovnost. Čisto zlato može se ogrebati čak i džepnim nožićem, koji će ostaviti trag. Pirit se ne može ogrebati ili saviti. On je duplo tvrđi i veoma lomljiv, zato se prilikom udara mrvi i stvara varnice, koje su, što smo već razjasnili, dovele i do njegovog naziva.

Istovremeno, „zlato za budale“ je skoro četiri puta lakše od pravog plemenitog metala. Pravo zlato ima specifičnu gustinu od 19,3 grama po kubnom centimetru, dok je težina pirita 5 grama po kubnom centimetru. To je jedan od glavnih razloga zašto zlato ne može biti falsifikovano.

Više o ovoj temi: Zašto Centralna i Istočna Evropa računaju na kupovinu zlata, a protiv inflacije

Drugi način da se ova dva metala razlikuju je jako trenje. I sa trenjem i bez njega zlato nema miris. Međutim, prilikom zagrevanja koje nastaje usled trenja, pirit miriše. Razlog je što pirit sadrži sumpor koji počinje da se oslobađa u atmosferu. Hemijske reakcije koje iz toga proizilaze dovode do stvaranja vrlo malih količina sumpor dioksida i vodonik sulfida, pri čemu je ovaj drugi kriv za blagi miris pokvarenih jaja kod pirita.

Vratimo se na sliku pirita i zlata iznad. Na slici se vidi da pirit ima četvrtastu strukturu, čak i ako nije baš precizan oblik kocke ili paralelepipeda. U prirodi je to čest slučaj. Pravo zlato je, međutim, nepravilnog oblika, kakav se sreće kod skoro svih komada ovog plemenitog metala.

Druge vrste „zlata za budale“

Određenje „zlato za budale“ ne odnosi se samo na pirit, iako se najčešće povezuje s njim. Postoje još dva elementa koji nose ovaj epitet, iz istog razloga – na prvi pogled oni podsećaju na zlato.

Prvi među njima je halkopirit (CuFeS₂) – druga vrsta minerala iz grupe sulfida, koji ima nalazišta i na Balkanskom poluostrvu. Za razliku od pirita, halkopirit je veoma cenjen i danas, pošto je jedna od glavnih ruda iz kojih se dobija bakar. On izgleda na sledeći način, a njegova vizuelna sličnost sa zlatom je očigledna:

Za razliku od njih, biotit nije mineral iz grupe sulfida, već spada u grupu liskuna. Osim toga, on najmanje liči na pravo zlato. Razlog što se ponekad naziva na taj način jeste što njegovi mali delići sijaju na način sličan zlatu na odgovarajućoj svetlosti. Zato su se, prema United States Geological Survey, ljudi ponekad znali prevariti misleći da su pronašli komadiće zlata u rekama.

Danas su usavršeni mnogi oblici falsifikovanja zlata. Kad već znamo za ove klasične, veoma je važno prilikom kupovine ovog plemenitog metala, naročito kada je u pitanju investiciono zlato, kupovati proizvode jedino od renomiranih rafinerija i kovnica novca i preko pouzdanih dilera.