Koja je najjača valuta na svetu?  

U svetu postoji preko 180 valuta koje su priznate kao zakonsko sredstvo plaćanja. Mnogi od nas će tokom života koristiti samo nekoliko od njih. 

Kada neko čuje pitanje “Koja je najjača valuta na svetu?”, većina bi pomislila na dolar, britansku funtu, švajcarski franak ili evro. Međutim, odgovor je mnogo zanimljiviji – to je kuvajtski dinar.

Kako funkcionišu vrednosti valuta?  

Pre nego što možemo objasniti zašto mali Kuvajt ima najjaču valutu na svetu, prvo moramo da razumemo kako se valute generalno vrednuju.

Kao i sve u ekonomiji, cena nečega se određuje prema ponudi i tražnji. Situacija je ista i sa valutama. Povećana tražnja podiže vrednost valute, dok povećana ponuda smanjuje vrednost valute (poznato kao inflacija).

Više o ovoj temi: Šta je inflacija?

Mnogo faktora utiče na ponudu i tražnju za nekom valutom, kao što su:

• Kamatne stope – više kamatne stope obično dovode do veće vrednosti valute, jer mnogi investitori gravitiraju ka valutama sa višim kamatnim stopama, povećavajući njihovu tražnju.
• Stopa inflacije – Inflacija smanjuje kupovnu moć valute; kada valute prolaze kroz visoku inflaciju, investitori menjaju svoj novac za valute sa stabilnijom stopom inflacije.
• Monetarna masa – ovde počinje inflacija, što je veća količina novca u opticaju, to je niža vrednost valute.
• Kapitalni tokovi – Ovo pokazuje stranu tražnju za valutom. Velike količine kapitala koje ulaze u zemlju povećavaju vrednost njene valute. Kako investitori menjaju strane valute za lokalne, povećava se tražnja za valutom, a time i njena vrednost u odnosu na druge valute.

Ovo su neki osnovni faktori koji utiču na vrednost valute. Važno je imati na umu da su devizna tržišta izuzetno složena i da investitori uzimaju u obzir praktično sve što je povezano sa valutom neke države. Njenu fiskalnu politiku, monetarnu politiku, političku stabilnost, aktuelne događaje, itd.

Konverzija valute i kurs (foreign exchange market)

Kada poredimo “snagu” valuta, to činimo kroz kursne liste. Ovo nam pokazuje koliko možemo dobiti za jednu jedinicu neke valute kada je zamenimo za drugu valutu. To znači da uvek poredimo “cenu” valuta u odnosu na druge valute.

Kurs može biti “fiksan” ili “plutajući” tj. promenljiv:

• Fiksni kurs znači da je narodna banka neke zemlje vezala svoju valutu za neku drugu stranu valutu. Primer za to je bugarski lev, koji je vezan za evro. 
• Promenljiv kurs znači da je vrednost valute prepuštena deviznim tržištima i da se njena cena formira prema ponudi i tražnji za tom valutom. Što više stranih investitora i potrošača kupuje valutu, to je njena vrednost veća i obrnuto.

Ovo je ključ za razumevanje zašto Kuvajt ima najjaču valutu na svetu.

Kuvajtski dinar  

Sada kada razumemo osnove vrednovanja valuta i tipove kurseva, možemo razumeti zašto je kuvajtski dinar toliko vredan. Kuvajt je mala, naftom bogata nacija smeštena na Persijskom zalivu, sa populacijom od samo 4,2 miliona ljudi. 

Kao i njegovi susedi (Saudijska Arabija, Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati), Kuvajt je veliki proizvođač nafte, proizvodeći otprilike 3,15 miliona barela dnevno, što čini oko 7% globalne godišnje proizvodnje nafte. To Kuvajt stavlja u top 10 najvećih proizvođača nafte na svetu.

Kao rezultat, ekonomija se u velikoj meri oslanja na “crno zlato”, pri čemu izvoz nafte čini otprilike 90% prihoda vlade.

S obzirom na to da je nafta jedan od proizvoda sa najvećom tražnjom na svetu, to takođe čini kuvajtski dinar jednom od najtraženijih valuta na svetu, u odnosu na njegovu ponudu.

U trenutku pisanja ovog članka, jedan kuvajtski dinar (KWD) vredi 3,30 američkih dolara. To je zato što svako ko želi da kupi naftu iz Kuvajta mora tu transakciju odraditi u kuvajtskim dinarima. 

Dakle, klijenti širom sveta moraju da zamene svoju valutu (obično američki dolar) za kuvajtske dinare kako bi mogli da kupe kuvajtsku naftu. Ovaj mehanizam ponude i tražnje je ono što daje kuvajtskom dinaru njegovu naizgled nesrazmernu vrednost.

Ovako jaka valuta daje dosta benefita Kuvajtu, primarno, jača valuta im omogućava veću potrošnju. Time što je njihova valuta značajno jača, omogućava kuvajtskim potrošačima da kupuju više strane robe kroz uvoz iz zemalja sa slabijim valutama.

Ali kao i sve u ekonomiji, ovo je mač sa dve oštrice, jer izuzetno jaka valuta otežava Kuvajtu izvoz bilo kojeg drugog proizvoda koji nije nafta. Zbog toga što im je valuta toliko jaka, druga robe i usluge koje Kuvajt nudi će uglavnom biti skuplje nego u zemljama sa slabijim valutama. Ovo otežava diverzifikaciju ekonomije.

Ostale valute iz Persijskog Zaliva  

Zbog istog mehanizma ponude i tražnje, bahreinski dinar i omanski rial su 2. i 3. najjača valuta. 

Jedan bahreinski dinar (BHD) vredi otprilike 2,65$, dok jedan omanski rial (OMR) vredi 2,60$. 

Logičan zaključak bi bio da Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija i Katar takođe imaju visoko vrednovane valute, ali zbog mnogo veće ponude ovih valuta, njihova vrednost je mnogo niža.

Zaključak  

Vrednovanje valuta i devizna tržišta (foreign exchange market) su izuzetno složene teme. Iza “cene” ili “snage” bilo koje valute stoji veoma kompleksan sistem vrednovanja koji uzima u obzir sve što je relevantno za ekonomiju ili tržište neke zemlje. Najosnovniji sistem je onaj koji se zasniva na ponudi i tražnji.

Iako je kuvajtski dinar nominalno najmoćnija valuta, bilo bi teško koristiti ga bilo gde van Zaliva. Američki dolar i evro ostaju najrasprostranjenije i najkorišćenije valute. Dolar i dalje drži mesto svetske rezervne valute, jer se preko 60% svih rezervi drži u dolarima, dok evro zauzima drugo mesto, sa nešto više od 20%.