Dodaj upozorenje o ceni

Istina o zlatnim rezervama u Fort Noksu

Objavio Daniel Vasilev u kategoriji Analiza na dan 08.08.2022
Cena zlata (XAU-RSD)
199 840 RSD/oz
  
+ 1 230 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
2 258 RSD/oz
  
+ 36 RSD

Malo je poznata činjenica da se jedna od najvažnijih aktiva u bilansu Federalnih rezervi, dobijena pre dosta vremena od Ministarstva finansija SAD, i danas čuva u Fort Noksu. U ovom članku govorićemo o trezoru u Fort Noksu i o zlatu najveće ekonomije na svetu.

Konfiskacija zlata u SAD

U vreme Velike depresije 1933. g. predsednik Ruzvelt doneo je uredbu prema kojoj je svako ko poseduje zlato obavezan da ga preda sistemu Federalnih rezervi. Tako se čitavo zlato odjednom našlo u centralnoj banci SAD. Federalne rezerve pak obavezne su, u skladu sa Zakonom o zlatnim rezervama iz 1934. g., da predaju sve zlato Ministarstvu finansija. Ovim normativnim aktima ogroman deo zlata Amerikanaca postaje državna svojina.

Ali zašto centralna banka mora da preda žuti metal Ministarstvu finansija? Razlog je što  Federalne rezerve pripadaju privatnom sektoru, bar na papiru, dok je Ministarstvo finansija deo državnog aparata SAD.

Zlatni sertifikat Federalnih rezervi i njegova uloga u monetarnom sistemu

Međutim, ovde postoji još jedan važan detalj. Petim amandmanom američkog ustava sprečeno je otuđivane privatne svojine od strane vlade bez pravedne nadoknade. Da bi se izvuklo iz ove situacije, Ministarstvo finansija obezbeđuje Federalnim rezervama „zlatni sertifikat“ kao naknadu za konfiskovano zlato. Taj zlatni sertifikat figurira i danas u bilansu stanja Federalnih rezervi.

Zlatni sertifikat iz 1934. g. sa likom Vudroa Vilsona i nominalnom vrednošću od 100.000 dolara. Zlatni sertifikati poput ovog korišćeni su samo za plaćanja između različitih sektora državne uprave SAD i zabranjeno je njihovo posedovanje od strane fizičkih lica. Verovatno je na sličan način izgledao i sertifikat koji su izdavale Federalne rezerve.
Zlatni sertifikat iz 1934. g. sa likom Vudroa Vilsona i nominalnom vrednošću od 100.000 dolara. Zlatni sertifikati poput ovog korišćeni su samo za plaćanja između različitih sektora državne uprave SAD i zabranjeno je njihovo posedovanje od strane fizičkih lica. Verovatno je na sličan način izgledao i sertifikat koji su izdavale Federalne rezerve.

Ministarstvo finansija određuje cenu svog zlata po kursu od 42 dolara za finu uncu. Takva je zvanična cena zlata od 1973. g., dve godine pošto su SAD napustile Bretonvudski sporazum. Poređenja radi, tržišna cena zlata danas iznosi skoro 1800 dolara za uncu.

Ali ako uzmete nominalnu vrednost zlata u bilansu stanja Federalnih rezervi i podelite je sa 42 dolara za uncu, dobićemo zlato u iznosu većem od 8 hiljada tona. To je jako zanimljivo, jer pokazuje koliko zlata danas poseduje ovo ministarstvo finansija.

Njemu je neophodno najmanje 8 hiljada tona zlata kao pokriće za „pravednu nadoknadu“, tj. zlatni sertifikat, koji je ovo ministarstvo uručilo Federalnim rezervama pre skoro jednog veka. Time se garantuje poštovanje uslova utvrđenih Petim amandmanom. Ali ako bismo uzeli 8 hiljada tona od Federalnih rezervi u vidu ovog zlatnog sertifikata i počeli da prodajemo zlato po tržišnoj ceni, suma bi iznosila preko 500 milijardi dolara.

Niko ne govori o ovom sertifikatu i ne priznaje ga, ali čitav monetarni sistem se zasniva na zlatu. Tajna bilansa stanja Federalnih rezervi krije se u njihovoj „skrivenoj aktivi u zlatu“ – a to je upravo zlatni sertifikat.

A šta reći o zlatu u Fort Noksu? O ovom pitanju je mnogo diskusija. Pogledajmo zato ukratko šta predstavlja ovaj trezor za zlato.

Istorija Fort Noksa

Fort Noks je sagrađen 1937. g., delimično u svrhu čuvanja zlata koje je Ministarstvo finansija skladištilo nakon što je na snagu stupio Zakon o zlatnim rezervama. Pre toga ono je čuvano u trezorima u suterenu Ministarstva finansija. Kada je tamo ponestalo mesta, odlučili su da sagrade posebnu zgradu.

Njena gradnja završena je krajem 1936. g., a na samom početku sledeće godine primljena je prva količina zlata. Danas se u trezoru uglavnom čuvaju zlatne poluge težine od 12 kilograma, tj. one koje ispunjavaju standard „dobra isporuka“ London Bullion Market Association. Osim njih jedan mali procenat čine zlatnici.

Za gotovo ceo vek svog postojanja trezor je primao posetioce svega tri puta. Prvi je bio predsednik Frenklin Ruzvelt. 1974 g. primljena je delegacija novinara i kongresmena. Time vlasti pokušavaju da uklone sumnje o iznošenju zlata iz trezora. 2017. g. poslednji put je dozvoljen poseta, i to ministru finansija Stivu Mnučinu i kongresmenima.

Razglednica koja prikazuje trezor u Fort Noksuž.

Tokom istorije Fort Noksa zaštita je nadograđivana i Reader’s Digest ga naziva „najbolje čuvanim mestom na planeti“. U SAD i dan danas se koristi izraz:

Siguran kao Fort Noks.

Zgrada trezora podignuta je na terenu koju je ustupila vojska, a ova oblast se i danas aktivno koristi za vojne vežbe. Osim prisustva hiljada vojnika unaokolo, ovaj trezor za zlato, prema Business Indiser-u čuvaju i mitraljezi sa laserskim nišanom, radari, električne ograde i rovovi oko same zgrade. Tu su i konvencionalnije mere, poput vrata trezora od 20 tona, koja može otvoriti samo nekoliko ljudi zajedno. Za njegovo obezbeđenje odgovorna je policija američke Kovnice novca, jedna od najstarijih policijskih formacija u zemlji.

Samo je jedan čovek pokušao da uđe u Fort Noks – Orik Goldfinger u istoimenom filmu i knjizi iz serije o Džejmsu Bondu. On pokušava da aktivira atomsku napravu u trezoru kako bi kontaminirao zlato. Kao što se može pretpostaviti, njegov plan nije uspešan za razliku od filma koji je prvi blokbaster o ovom agentu.

Da li je zlato SAD u Fort Noksu?

Mnogi zagovornici teorija zavere kažu da u Fort Noksu nema pravog zlata. Prema njihovim rečima, vlada ne vrši popis zlata u ovom trezoru zato što tu ni nema žutog metala.

Međutim, istina je drugačija. Ako ste vi na mestu Federalnih rezervi ili Ministarstva finansija i želite da ljudi misle da zlato nije toliko važno, što i jeste cilj, zašto biste onda vršili popis? Vrši se popis onih važnih, a ne nevažnih stvari. Popis je, naravno, važan. Ali činjenica da vlada ne vrši popis zlata ne znači da ono nije tu. Oni prosto ne žele da skreću pažnju na njega.

A da li je zlato zaista u trezoru Fort Noksa? Da, zlato je tamo. Postoje dokazi iz vojnih izvora o tome. Većina ljudi misli da je sve zlato Ministarstva finansija u Fort Noksu, ali to nije tačno. Nešto više od polovine zlata je u Fort Noksu, a preostali deo se čuva u Vest Pointu na reci Hadson u Njujorku.

Infografika: Gde se čuva zlato SAD


S vremena na vreme ljudi pitaju i ko kontroliše to zlato. Federalne rezerve ili Ministarstvo finansija? Tačan odgovor je ni jedni, ni drugi. Kontroliše ga vojska SAD. I Fort Noks i Vest Point su vojne baze. Ali tehnički gledano, zlatne poluge u trezoru pripadaju Ministarstvu finansija. .

Za šta se može koristiti zlato iz Fort Noksa

Neki ljudi, poput Erika Sprota, milijardera i trgovca plemenitim metalima, tvrde da je zlato u principu smešteno u Fort Noksu, ali da je iznajmljeno komercijalnim bankama. Da, to je moguće. Ali te transakcije vrše se na papiru i ne znači da je zlato realno izašlo iz baze.

Ukoliko JPMorgan, na primer, zatraži pozajmicu u zlatu od ministarstva finansija, to ne znači da će poslati kamion u Fort Noks, da bi otuda preuzeli zlato. Transakcija se vrši preko ugovora. Samo zlato ostaje na nekoj polici u sefu, dok je istovremeno isto iznajmljeno i samim tim više nije na popisu.

Ulaganje u zlato u ovom trezoru?

Pošto JPMorgan poseduje zlato, oni ga prodaju, na primer, stotini investitora koji veruju da su kupili pravo zlato. Ali ono što su zaista kupili jeste tzv. nealocirano zlato, koje se još naziva nedistribuirano zlato. Nedistribuirano zlato je eufemizam za nepostojeće zlato.

Više o ovoj temi: Da li britanska kompanija zaista isplaćuje plate u zlatu?

Ako pozovete JPMorgan i kažete im da želite da kupite zlato u vrednosti od milion dolara, oni će pristati. Dobićete potvrdu da ste vlasnik zlata u iznosu od milion dolara. Ali ako pročitate ono napisano sitnim fontom, videćete da je vaše zlato nedistribuirano ili nealocirano. To znači da JPMorgan ne tvrde da imaju konkretnu zlatnu polugu sa serijskim brojem ili Vašim imenom na njoj. Realno, oni su uzeli jedno te isto zlato i prodali ga stotini različitih investitora.

U principu, to nije problem, sem ako svih tih stotinu investitora ne odluči da se pojavi u jednom istom trenutku i zatraži svoje zlato. Onaj koji dođe prvi, možda i dobije zlato uz nadoknadu za njegovu isporuku i ukoliko JPMorgan uopšte raspolaže fizičkim zlatom na lageru. Ali ostalih 99 ljudi dobiće raskid ugovora. Nadoknada za njih biće ček u vrednosti zlata, po njegovoj ceni na kraju prethodnog radnog dana. Nakon svega oni neće dobiti zlato koje su mislili da su kupili i shvatiće da JPMorgan nema zlato.

Nema dokaza da je zlato napustilo Fort Noks. Velike količine mogle bi da budu izdate, što dovodi do zabune po pitanju toga da li je to zlato zapravo tamo ili nije. Ali svi dokazi govore u prilog tome da je zlato u Fort Noksu i Vest Pointu. Da ste Vi na mestu SAD, da li biste imali racionalan razlog da ostavite svoje zlato daleko od očiju?

 

Članak se zasniva na komentaru Džima Rikardsa za dailyreckoning.com. Prevod: Martina Petrova.

Možda biste voleli da pročitate i