Inflacija u SAD i dalje visoka?

Tempo smanjenja inflacije u SAD nešto je sporiji. Između oktobra i novembra brzina rasta cena na godišnjem nivou (tj. u poređenju sa istim mesecom prethodne godine) manja je za 0,6 odsto. Takav tempo bio je primetan i između novembra i decembra – smanjenje sa 7,1 na 6,5%. Ističemo da to ne znači da su i cene pale; one rastu nešto sporije nego što su rasle prethodnog meseca.

Međutim, po poslednjim zvaničnim podacima koje je izneo Bureau of Labor Statistics prema indeksu potrošačkih cena one su u januaru porasle za 6,4% u odnosu na januar 2022, što je svega 0,1 odsto sporije nego u decembru. U januaru tempo promene gotovo stagnira. Osim toga podaci nadmašuju jednoglasna očekivanja prema kojima je rast trebalo da iznosi „svega“ 6,2%.

Više o ovoj temi: Šta je inflacija

Ovo kretanje je zanimljivo zbog tzv. „baznog efekta“. Objasnili smo šta stoji iza toga u poslednjem komentaru inflacije u Turskoj, s kojim se možete upoznati ovde. Kada je u istom mesecu prošle godine (koja je bazni period) već bio primetan visok rast cena, ukoliko se to ponovo istim tempom i sledeće godine, može se govoriti o eksponencijalnom tempu rasta.

Nakon što su u januaru 2022. cene porasle za 7,5% na godišnjem nivou, moglo se očekivati da će doći upravo do baznog efekta i „smirivanja“ tamošnje inflacije.

Inflacija na mesečnom nivou

Štaviše, na mesečnom nivou (tj. cene u decembru u odnosu na cene tokom januara) primetno je ubrzanje poskupljenja prvi put od oktobra prošle godine. Dok su u decembru cene porasle za 0,1% u poređenju sa njihovim nivoom u novembru, tokom januara njihov rast iznosi 0,5% u odnosu na njihov nivo u decembru.

Više o ovoj temi: Kolika je realna inflacija?

U poređenju sa prethodnim mesecom poskupele su skoro sve kategorije, sa izuzetkom lož ulja i polovnih automobila. Energenti poskupljuju iako je administracija Džoa Bajdena prodavala zalihe strateških rezervi američke nafte. Pod njegovim rukovodstvom rezerve zemlje su gotovo prepolovljene, a po svemu sudeći vlasti žele da nastave sa tom politikom.

Više o ovoj temi: Skup ili jeftin dizel nas čeka ove zime i šta utiče na njegovu cenu

Postavlja se sledeće pitanje – pritom nisu u pitanju samo američki, već i potrošači širom sveta: šta će se desiti sa cenom nafte, a samim tim i benzina i dizela kada ova najveća ekonomija na svetu od prodavca postane kupac? Mi očekujemo da bi to bio jak zamajac za rast cena. Naročito ukoliko svetska privreda još ne bude bila u krizi kada se to desi.

Šta je i kolika je osnovna inflacija?

Pokazatelj koji Federalnim rezervama služi kao smernica za promenu politike nije indeks potrošačkih cena, već tzv. osnovna inflacija. Ona isključuje cene hrane i energenata. Za tamošnju centralnu banku verovatno to nije dovoljno važno za ekonomiju da bi uh uzela u obzir u svojoj monetarnoj politici.

Tako se na godišnjem nivou u januaru beleži rast osnovne inflacije za 5,6%, opet za 0,1 odsto manje nego u decembru. Na mesečnom nivou, međutim, taj rast iznosi 0,4% u poređenju sa cenama u decembru, kada su cene porasle takođe za toliko u odnosu na rast od 0,3% u novembru i oktobru.

Golubovi, jastrebovi i referentna kamatna stopa

Predstavnici Federalnog komiteta za otvorena tržišta pri Federalnim rezervama – telo koje donosi odluke vezane za monetarnu politiku, koji zahtevaju povećanje kamata da bi se zaustavila inflacija, nazvani su jastrebovima, a oni koji su za štampanje novca i zadržavanje kamate poznati su kao golubovi.

Tabela: Poslednji zahtevi i stavovi predstavnika Federalnih rezervi

Izvor: Saxo Bank

U poslednjih mesec dana prevaga je na strani jastrebova. Raspoloženje Feda ide u smeru povećanja referentne kamatne stope. Tempo tog povećanja neće biti 75 baznih poena (0,75 odsto) na sledećim sastancima, ali verovatno će se popeti na 5% u poređenju sa trenutnim ciljem centralne banke koji se kreće između 4,5 i 4,75%.

Više o ovoj temi: Akcije, zlato i inflacija: Šta se događa kad kamata raste?

Kombinacija i dalje prisutne inflacije i, kako neki smatraju, „oštre“ retorike Federalnih rezervi, samo znači da će se nastaviti sa povećanjem referentne kamatne stope. Kao što smo i ranije komentarisali, ovakva politika ima potencijal da dovede tokom vremena do pada berzi, izazove negativna kretanja potrošačkog duga i pucanje balona nekretnina u SAD, koje se u poslednje vreme suočava sa sa najbržim smanjivanjem otkad se prikupljaju podaci.

Prolazna inflacija ili prolazni pad inflacije?

Vratimo se godinu dana unazad. Jedino o čemu su tada govorili predstavnici Federalnih rezervi bilo je da je inflacija „prolazna“. Ali ona je i dalje toliko visoka da je vrlo moguće da je smanjenje inflacije bilo prolazno. To će se pokazati kao tačno naročito ako ova centralna banka preusmeri svoju politiku na povećanje referentne kamatne stope i smanjenje svog računa.

Više o ovoj temi: Evro ponovo pao, a Nemačku čeka recesija plus inflacija

Ranije smo pisali da će po svemu sudeći sledeća kriza biti kombinacija ekonomskog pada i visoke inflacije. Upornost čak i zvaničnog indeksa potrošačkih cena u SAD takođe navodi na ovu misao.