Dodaj upozorenje o ceni

Glavni ekonomista Banke Engleske: Visoke kamatne stope ostaju

Objavio Drago Matovic u kategoriji Vesti na dan 04.09.2023
Cena zlata (XAU-RSD)
263060 RSD/oz
  
- 2031 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
3245 RSD/oz
  
- 111 RSD
Banka Engleske se bori sa inflacijom protekle dve godine

Hju Pil (Huw Pill), glavni ekonomista Banke Engleske, izjavio je ranije ove nedelje da bi Banka Engleske trebalo da zadrži svoju trenutnu osnovnu kamatnu stopu od 5,25% na istom nivou u naredne tri godine kako bi postigla ciljanu inflaciju od 2%. 

Većina tržišnih aktera očekivala je povećanje kamatnih stopa na 6%, praćeno sukcesivnim smanjenjem kamatnih stopa u naredne tri godine. 

Hju Pil je odbacio ovu polisu, tvrdeći da će održavanje viših kamatnih stopa na duže vreme imati isti efekat na inflaciju kao i podizanje pa smanjivanje kamatnih stopa. Pil veruje da će ovako finansijska tržišta imati predvidljivu i stabilnu kamatnu stopu, hipoteke koje ističu sa fiksnih stopa moći će lakše da se prilagode, i sveukupno, ekonomija će biti manje “stegnuta”. 

Pilov pristup i dalje se smatra “hawkish,” što znači da podržava restriktivnu monetarnu politiku – više kamatne stope i to na duže vreme. Rekao je da Banka Engleske naglašava:  

“I dalje uveravamo da smo dovoljno restriktivni dovoljno dugo da bi ispunili svoj cilj“

Glavni ekonomista Banke Engleske glasao je 14 puta za povećanje kamatnih stopa tokom protekle dve godine. 

Velika Britanija se posebno loše snašla u poređenju s drugim zapadnim ekonomijama kada je reč o inflaciji. Iz njihovog primera možemo saznati šta bi se moglo dogoditi i u drugim delovima sveta, uključujući Balkan gde je inflacija i dalje visoka, a kamatne stope rastu. 

Borba Velike Britanije protiv inflacije 

Visoke stope inflacije koje pogađaju Veliku Britaniju poslednje dve godine rezultat su monetarne politike centralne banke tokom proteklih godina. Od recesije 2008. godine kamatna stopa u Velikoj Britaniji kretala se oko 0,5%, dostigavši rekordno nizak nivo od 0,1% 2020. godine. Ove veštački niske kamatne stope, zajedno sa državnim troškovima i kvantitativnim popuštanjem (štampanjem novca), doveli su do ove visoke inflacije koju danas vidimo. 

S kamatnom stopom koja je veštački niska, kako pojedinci tako i preduzeća bili su podstaknuti na masovno zaduživanje, dodajući milijarde funti u ekonomiju i stvarajući balone. Istovremeno, vlada nije usporavala svoju ogromnu potrošnju, pa je samo u 2020. godini Banka Engleske odštampala 300 milijardi funti kako bi podstakla trošenje. 

Banka Engleske bila je prva velika centralna banka koja je počela povećavati kamatne stope krajem 2021. godine, kada je kamatna stopa iznosila 0,1%. Od tada su povećali kamatne stope 14 puta, dostigavši trenutnu stopu od 5,25%. 

Sučeljeni sa ovim problemom koji su sami stvorili, u Banci Engleske su priznali poraz, izjavivši da ne mogu zaustaviti visoku inflaciju. 

Više o ovoj temi: Banka Engleske: Ne možemo zaustaviti visoku inflaciju. 

Inflacija u Velikoj Britaniji u julu iznosila je procenjenih 6,8%, u poređenju sa 3,2% u SAD-u i čak 5,3% u evrozoni, Britanija je očigledno najgore prošla. 

Banka Engleske je grešila i pre 

Povećanje cena najviše je zahvatilo troškove hrane i energije, što je najteže pogodilo radničku klasu. Godišnje povećanje plata u Velikoj Britaniji je ove godine dostiglo najviši nivo u ovom veku, od 8,2%, međutim, ovaj rast plata i dalje ne prati inflaciju. To pokazuje da barem britanski radnici uspevaju da ublaže udar inflacije putem viših primanja. Iako nisu svi srećni zbog takvog rasta plata, posebno u Banci Engleske. 

Njihova briga je da bi mogla da se pojavi “spirala cena i plata”, za koju tvrde da se dogodila tokom perioda stagflacije sedamdesetih godina, kada su svetske ekonomije imale stagnaciju rasta i upornu inflaciju tokom više od decenije. Ova percepcija potpuno ignoriše sve druge faktore koji su doveli do stagflacije sedamdesetih, kao što su veštački niske kamatne stope, budžetski deficiti, energetska kriza i kraj Bretonvudskog sistema. 

Međutim, ovo ne bi bilo prvi put da se Banka Engleske nađe u situaciji da pravi netačne procene. Tokom poslednje dve godine Banka je više puta promašila prognoze inflacije, davala kontradiktorne odgovore o budućoj politici, a njen glavni ekonomista, Hju Pil, izjavio je da bi građani Velike Britanije trebalo da “prihvate da su siromašniji” i da “nema svrhe pokušavati očuvati njihovu kupovnu moć”. 

O ovom kiksu pisali smo u članku: Pomiriti se sa siromaštvom? 

Sve ovo dovelo je do uništenja kredibiliteta Banke Engleske. Ipsosova anketa sprovedena ranije ove godine pokazala je da je poverenje javnosti u Banku najniže od kako se meri. Samo 21% građana izjavljuje da su zadovoljni njihovim radom. 

Ali kako se kotira britanska ekonomija? 

Visoke kamatne stope opterećuju sve sektore britanske ekonomije

Preduzeća, nosioci hipoteka i pojedinci osećaju pritisak visokih kamatnih stopa. Proučićemo ih sektor po sektor. 

Tržište nekretnina 

Institut za fiskalne studije procenjuje da bi nosioci hipoteka u Velikoj Britaniji mogli izgubiti 20% svojih raspoloživih prihoda zbog rastućih troškova. Istovremeno, vrednost njihove imovine rapidno opada, jer su cene kuća u Velikoj Britaniji pale najbrže od 2009. godine. 

Više na ovu temu: Banka Engleske digla kamatne stope na najviši nivo u proteklih 15 godina 

U avgustu su cene kuća u Velikoj Britaniji pale za 5,3% u poređenju sa prethodnom godinom. Ovo je direktna posledica visokih kamatnih stopa koje su učinile hipotekarne kredite izuzetno skupim. 

Preduzeća 

S druge strane, Banka Engleske procenjuje da će 50% britanskih kompanija do kraja godine iskusiti “stres zbog dugova” što znači da će im troškovi otplate kredita gotovo nadmašiti prihode. Kada ovu procenu suzimo samo na srednje-velike kompanije u Velikoj Britaniji, ovaj broj se povećava na 70%, a u ovom scenariju stres zbog korporativnih dugova bio bi čak gori nego tokom finansijske krize 2008-2009. 

Ovi pritisci na mala i srednja preduzeća u Velikoj Britaniji mogli bi dovesti do visokih stopa nesolventnosti i bankrota. Što bi bio veoma loš ishod, jer 16,4 miliona ljudi radi u malim i srednjim preduzećima u Velikoj Britaniji (61% svih poslova). 

Inflacija 

Da zaključimo, inflacija ostaje vrlo visoka u Velikoj Britaniji i u julu iznosi 6,8%, što pogađa i preduzeća i pojedince. Sve se to dešava dok kamatna stopa ostaje ispod trenutne stope inflacije. Da bi Banka Engleske efikasno suzbila inflaciju, potrebna je pozitivna kamatna stopa, ona koja je viša od trenutne stope inflacije. Zato su tržišta očekivala dalji rast kamatnih stopa. 

Zaključak 

S obzirom na ove pokazatelje, nije čudo što se Banka Engleske plaši daljeg povećanja kamatnih stopa, jer bi to dovelo do recesije. Međutim, bez daljeg povećanja kamatnih stopa, upitno je da li će uspeti da suzbiju inflaciju u narednim godinama. S obzirom na to da se zima bliži i da bi se energetska kriza iz prošle godine mogla vratiti, suočavanje s inflacijom moglo bi postati mnogo teže. 

Ako vas zanimaju teme poput ovih, pridružite se našoj Facebook grupi “Gold Talks Srbija” kako biste ostali informisani o najnovijim vestima iz oblasti ekonomije, zlata, investicija i ličnih finansija. 

Cena zlata (XAU-RSD)
263060 RSD/oz
  
- 2031 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
3245 RSD/oz
  
- 111 RSD

Možda biste voleli da pročitate i