Finansijske sankcije protiv Rusije – efekti u sadašnjosti i budućnosti

Evropska unija, SAD, Kanada i Velika Britanija tokom vikenda uvele su nov paket finansijskih sankcija protiv Rusije. Pre ruske invazije na Ukrajinu komentarisali smo neke posledice potencijalnog rata. Možete ih videti u povezanom članku i čuti kao epizodu na našem podkastu.

Više o ovoj temi: Kako bi na naše lične finansije uticao rat između Rusije i Ukrajine

U ovoj analizi razmotrićemo koje će efekte imati nove sankcije na rusku ekonomiju i odgovor Rusije. Tema je dinamična, jer su se samo u nekoliko dana i druge zemlje pridružile sankcijama, koje već obuhvataju mnoga područja.

Tabela: Finansijske sankcije protiv Rusije i reakcije njenih regulatornih tela (redosled u tabeli nije od značaja)

Šta se desilo nakon uvođenja sankcija Rusiji

Rusija, čija je ekonomija jedanaesta po veličini u svetu, najveća je zemlja protiv koje se primenjuju ovako teške sankcije. Udar koji su one nanele već je osetio čitav ekonomski i finansijski sektor. Ovo su samo neki od primera onoga što se dešava u zemlji:

• Stanovništvo masovno povlači svoje depozite, a bankarski sistem našao se u „strukturnom deficitu likvidnosti“, po rečima guvernera Centralne banke Rusije;
• Njen izvoz počeo je da opada. Obavljanje međunarodne trgovine veoma je otežano;
• Rublja je pala na svoju najnižu vrednost u istoriji;
• Visa i MasterCard obustavili su pružanje usluga sankcionisanim bankama i pojedincima;
• Švajcarska je zamrzla sredstva ruskih građana i kompanija;
• Moskovska berza pala je za 35% – zapadni investitori panično odustaju od svojih investicija u ovoj zemlji, kao i od zajedničkih poduh Trgovina sa njima van granica Rusije na pojedinim mestima je obustavljena zbog „regulatornih smetnji“. Akcije ETF fonda MSCI Russia pale su za 50% u utorak;
• Sberbank Europe sa sedištem u Austriji „bankrotirala je ili će bankrotirati“ prema ECB, budući da ne može da izmiri potraživanja svojih ulagača;
• Rusija je odsečena od uvoza visokih, vazduhoplovnih i vojnih tehnologija iz razvijenih ekonomija, što će otežati održavanje čitavih industrijskih grana. Aeroflot raspolaže sa 190 aviona prosečne starosti 6,2 godine, koji bez originalnih rezervnih delova teško da mogu biti u stanju da polete;

Posledice sankcija protiv Rusije, sagledane kroz prizmu brojeva, izgledaju ovako:

Infografika: Efekti sankcija

Pogledajmo kakav je tačno učinak sankcija i mera obe strane i šta se njima nastoji postići.

Blokiran pristup SWIFT-u nekim ruskim bankama

Šta je SWIFT i kako funkcioniše?

Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunications je sistem za razmenu informacija i slanje poruka, putem kojeg banke u preko 200 zemalja vrše sigurne transakcije među sobom gotovo u istom trenutku. SWIFT, iako sam po sebi nije banka, predstavlja žilu kucavicu finansijskog sistema.

Ukoliko neko želi da pošalje novac iz svoje banke u Londonu drugom čoveku, čija se banka nalazi u Kairu, on će ući u poslovnicu te institucije i izvršiće uplatu. Njegova banka proslediće poruku preko SWIFT-a poslovnici primaoca u Kairu. Kada ona stigne i bude verifikovana, oni će obaviti kliring i prebaciti tu sumu svom klijentu.

Ponekad dve banke nemaju direktne kontakte među sobom. U tom slučaju plaćanje ide preko banke posrednika. Ona dobija poruku preko SWIFT-a o transakciji i prebacuje sumu sa računa uplatioca na račun primaoca. Tokom 2021. g. iznos obavljenih transakcija je skoro 150 triliona dolara (152% svetskog bruto domaćeg proizvoda), od čega 90% – preko SWIFT-a.

Direktni efekti od ukidanja pristupa SWIFT-u

Nedavno je Bela kuća objavila da će se po ukidanju pristupa SWIFT-u ruske banke vratiti „telefonima i faksu“. To ne mora biti tako, bar što se tiče domaćeg tržišta. Poslednjih osam godina u Rusiji je razvijen pandan SWIFT-u – SPFS (Sistem za prenošenje finansijskih poruka).

Njega koriste uglavnom tamošnje banke. Uprkos nešto većim provizijama u odnosu na SWIFT, prošle godine je preko njega obavljeno oko 20% transakcija u zemlji. Kina takođe ima sopstveni sistem – CIPS (Prekogranični međubankarski platni sistem).

Za sankcionisane institucije pristup međunarodnim finansijskim tržištima praktično je nemoguć. To znači da pojedinci koji imaju račune u takvim bankama takođe neće moći da ih koriste van zemlje. Otežavanje pristupa globalnoj trgovini je samo po sebi veoma težak udarac za svaku banku. Ali tu nije kraj efektima – oni zahvataju čitav finansijski sistem.

Sekundarni efekti po ruski finansijski sistem i ekonomiju

Ukidanje pristupa SWIFT-u dovodi i do indirektnih posledica, kao što su:

• Prekidi u plaćanju velikih iznosa i blokada finansijskog sistema

Kada jedna banka ne može da učestvuje u plaćanju dospeća ili drugim operacijama, počinju da se nagomilavaju problemi sa plaćanjem, izgubljena dobit i zaduženja. U takvoj situaciji na udaru nisu samo ruske banke (koje već potražuju rekordnu količinu kredita od centralne banke). Pogođeni su takođe i njihovi partneri širom sveta i vlasnici njihovih akcija, bili oni Rusi ili ne.

Zato je veoma važno za jednu strukturu da se u njoj odvijaju plaćanja. Lehman Brothers je bankrotirao i u SAD je nastao sistemski problem baš kada su plaćanja ove banke obustavljena. Izabranim ruskim bankama preti isto, samo nešto drugačijim redom.

• Poteškoće u međunarodnoj trgovini i povećanje cena širom sveta

Pošto banke ne mogu da učestvuju na međunarodnom tržištu, promet robe koji je išao preko njih biće veoma otežan ili nemoguć. Ruski izvoznici robe koja je još uvek dozvoljena za izvoz moraće da pronađu alternativne institucije preko kojih će obavljati promet. Ali na tamošnje finansijske kompanije već se gleda kao na izuzetno rizične partnere. Zato je teško obezbediti kako bankarske garancije za ruski izvoz, tako i izvršenje plaćanja.

Efekti su dvostruki. Prvo, ruski sektor proizvodnje pretrpeo je nesumnjiv udar, sa svim posledicama koje su usledile: rizik od bankrotiranja kompanija, rast nezaposlenosti, pad životnog standarda. Drugo, poskupljenje dozvoljenog ruskog izvoza i dodatno povećanje cena u svetu. To se događa i događaće se u uslovima već drastičnog povećanja koje je počelo prošle godine.

Ne treba zaboraviti da je Rusija važan izvoznik metala (ne samo zlata). Njihovo poskupljenje, koje je već primetno, da i ne spominjemo već dramatično visoke vrednosti bakra, aluminijuma i retkih metala, uticaće kako na ovu zemlju, koja je pod sankcijama, tako i na ostatak sveta, i to u mnogim sektorima. Još na samo spominjanje sankcija protiv ove zemlje ruski izvoz metala počeo je da se suočava sa poteškoćama. Može se očekivati da će se s vremenom one povećati.

• Pad rublje i udar na životni standard Rusa

Uvođenje sankcija dovelo je do rasprodaje rublje na međunarodnim tržištima i najniže cene te valute u odnosu na dolar.

Rezultat je direktan udar na kupovnu moć Rusa i ruskih kompanija. Kao posledica toga može se očekivati i dodatni udar na ekonomsku aktivnost u zemlji. Razlog je što je za tamošnje kompanije sve skuplje da uvoze sirovine i robu koja im je uopšte dostupna na stranim tržištima.

Tako će se životni standard stanovništva ove zemlje značajno smanjiti. Uz to, tu su i ekonomski gubici usled troškova za vođenje rata. To se sve događa u vreme najveće inflacije od 2016. do sada, koja je tokom januara 2022. dostigla gotovo 9%.

U pokušaju da zaštiti rublju, Centralna banka Rusije počela je da rasprodaje svoje rezerve. Centralna banka Turske je u poslednje dve godine pokušala sa istom taktikom, ali bez nekog uspeha. Rusija zbog sankcija više ne može da vodi ovakvu politiku.

Zato je centralna banka ove zemlje obavezala kompanije izvoznike da prodaju 80% svojih prihoda u devizama da bi kupovale ruske rublje. Ovaj potez ima dva cilja. Najpre, da poveća raspoložive devizne rezerve Centralne banke Rusije. Drugo, da izazove potražnju rublje i time održi, koliko je to moguće, njenu cenu. Ali to nije mera kojom se dugoročno može održavati valuta, naročito uzimajući u obzir sankcije uvedene samoj centralnoj banci i smanjenje izvoza, a time i priliva deviza.

Centralna banka takođe je povećala referentnu kamatnu stopu sa 9,5 na 20%. To bi, međutim, Rusiji moglo naneti više štete. Prvo, ta visoka kamatna stopa ograničava pristup kapitalu kompanijama koje se ionako nalaze u velikim poteškoćama. Drugo, domaćinstva će takođe ograničiti podizanje kredita, a cena onih postojećih će, po svemu sudeći, rasti.

Do povećanja servisiranja kredita doći će upravo u kontekstu pada kupovne moći – dupli udar na tamošnje dužnike.

• Podrivanje štednje i buduće mogućnosti za rast

Štednja u ekonomiji predstavlja kapital koji joj omogućava rast u budućnosti. Da bismo nešto kupili, najpre to treba proizvesti, a da bismo mogli da proizvedemo, potrebno je da neko uštedi sredstva koja će se u tu proizvodnju uložiti. Visoka inflacija ih uništava, kao što to znamo na osnovu bolnog iskustva na Balkanskom poluostrvu. Zato će ruska ekonomija imati osetno smanjen potencijal za rast i oporavak u budućnosti.

Rusija je u još nepovoljnijem položaju – teško da će se zapadni investitori uskoro tamo vratiti. Tako da ona ostaje bez dva najznačajnija izvora investicija.

• Opasnost od bankarske panike, pada rurskog finansijskog sistema i teške recesije

Nepoverenje je izazvalo bankarsku paniku, tj. masovno povlačenje depozita u Rusiji. Paralelno s tim primetan je i „beg ka sigurnoj vrednosti“, kako ekonomista Ludvig fon Mises naziva kupovinu sigurne aktive kakva je investiciono zlato. To je pak takođe dovelo do pritiska na cenu rublje. Istovremeno, Rusima je zabranjeno da iznose devize iz zemlje, bilo to i za izmirivanje dugovanja.

Usled povlačenja depozita, bankarski sektor zemlje se već „suočava sa strukturnim deficitom likvidnosti“, prema rečima predsednice Centralne banke Rusije Elvire Nabiuline. Njen komentar o ruskoj ekonomiji i merama ove institucije od ponedeljka 28. februara dostupan je ovde (na engleskom jeziku):

Nabiulina je navela da ruske banke raspolažu sa dovoljno sredstava kojima mogu obezbediti likvidnost centralne banke. Ona je obezbedila repo kredite od 3 triliona rublji u petak, a u ponedeljak je održana repo aukcija bez limita. Zahvaljujući njima institucije u zemlji došle su do neophodnih rublji kako bi pružale usluge svojim klijentima. Povećan je opseg sredstava koje komercijalne banke u zemlji mogu koristiti kao obezbeđenje za kredite, čime je umanjen njihov kvalitet, a regulatorno telo dozvolilo je finansijskim institucijama da ne kalkulišu svoje gubitke nastale usled pada na berzi.

To može dovesti do problema za samu centralnu banku. U slučaju bankrota tamošnjih finansijskih institucija, regulatorno telo može postati vlasnik aktiva lošeg kvaliteta, što definitivno nije situacija u kojoj bi ona želela da se nađe. Naročito je to tako u slučaju smanjenja kreditnog rejtinga ruskih obeznica na „junk“ (smeće).

Ukoliko se nastavi sa povlačenjem sredstava, čitavom bankarskom sistemu preti kolaps, odnosno pogoršanje krize koja rusku ekonomiju svakako čeka.

Pre nego što do toga dođe, verovatno će finansijski sektor otići na „bankarski odmor“, tj. prestaće sa radom. Ako se to dogodi, pojedincima će u potpunosti biti blokiran pristup vlastitim sredstvima, a plaćanja u privredi biće obustavljena. Ovaj „lek“ tako opet može dovesti do značajnog pogoršanja.

Zamrzavanje međunarodnih sredstava Centralne banke Rusije

Prvi put u istoriji sredstva jedne centralne banke iz G-20 su zamrznuta. Tako ova centralna banka više ne može da održava vrednost ruske rublje prodajom aktiva, jer dobrom delu njih ne može pristupiti.

Ona pokušava da održi kurs rublje visokom kamatnom stopom, zabranom iznošenja deviza i prinudnim otkupom velikog dela sredstava od prihoda izvoznika u dolarima i evrima. Ovakve mere ne mogu obezbediti realnu stabilizaciju kursa. Taj ograničeni manevarski prostor Centralne banke Rusije može je pretvoriti u pukog posmatrača pada valute.

Istovremeno, institucija obezbeđuje raspoloživa sredstva (likvidnost) za komercijalne banke u zemlji preko repo transakcija – ona je u poslednja dva dana ubrizgala trilione rublji. Ali centralna banka to ne može raditi beskonačno. Masovno povlačenje sredstava pre ili posle dovešće do opasnosti od bankrota banaka, a potom i do samog bankrota. To će rezultirati teškom krizom i čak pokušajem centralne banke da ih spase (što će dodatno urušiti rublju).

Dugoročni efekti

Uzimajući u obzir veoma ozbiljan udar koji su sankcije nanele čitavoj ruskoj privredi, zemlja će vrlo verovatno upasti u tešku krizu. Njen poslednji bankrot bio je u sasvim bliskoj prošlosti – 1998. g. On je srušio jedan od najvećih hedž fondova u svetu – LTCM, sa velikim udelom ruskih aktiva. Investitori će imati na umu, a u vezi sa ovakvim razvojem situacije sada i u budućnosti, da što su duže na snazi sankcije protiv jedne zemlje, to je ona bliža kolapsu i on će biti utoliko veći.

Rusija će u dugoročnom periodu pokušati da preusmeri izvoz sa Evrope, koja je već rizična za nju, na Aziju. Krajem februara Gasprom je potpisao ugovor o projektovanju gasovoda „Sojuz vostok“ do Kine preko Mongolije. Tako će povećati svoj izvoz ka ovom Podnebeskom carstvu za 50 milijardi kubnih metara godišnje. Poređenja radi, ukupan izvoz kompanije u Evropu za 2020. g. iznosi 175 milijardi kubnih metara.

Neke evropske kompanije će u kratkoročnom periodu pretrpeti udar usled pada ruskih akcija. Indeksi ruskih akcija koje beleže pad iznose oko 80 milijardi evra. Upravo zato Rusija zabranjuje svojim brokerima prodaju hartija od vrednosti – kako firme iz Evrope i sveta ne bi mogle da smanje svoje gubitke, koji će verovatno postajati sve veći.

Dugoročno gledano, zemlje Starog kontinenta moraće da nađu zamenu za svog glavnog dobavljača sirovina. Tako će se održavati visoke cene i u kratkoročnom i u dugoročnom periodu. Može se pretpostaviti da će tek doći do njihovog rasta uprkos već visokim vrednostima. Povećanje cena znači smanjenje životnog standarda.

Ukidanje pristupa SWIFT-u će vrlo verovatno podstaći ruske i druge banke da povećaju korišćenje alternativnih platformi za komunikaciju. To nije dobra vest za sam SWIFT, jer što više institucija učestvuje u ovom sistemu, to je on jači i stabilniji. Štaviše, kako navodi ekonomista Daniel Lacalle:

Ako druge zemlje pronađu stabilnu alternativu za SWIFT, to će ih možda podstaknuti da ojačaju svoje veze sa Kinom.

Ne treba zaboraviti da čak i postupci iza kojih stoje dobre namere mogu imati ozbiljne nepredviđene posledice. To još u većoj meri važi za situaciju kada vodeći trgovinski partneri kao što su Evropska unija i Rusija ulaze u finansijski rat kao suprotstavljene strane. Naš stav je da je najbolji razvoj situacije za sve ljude momentalni prekid svih ratova.