Čitaoci naših analiza znaju da često razmatramo šta se dešava u Velikoj Britaniji, pa tako i dinamiku tamošnje inflacije. To je druga zemlja po veličini ekonomije u Evropi i iako je van Evropske unije često najavljuje burne tendencije koje dolaze i do nas. Poslednji ekonomski događaji nisu izuzetak.

Više o ovoj temi: Banka Engleske: Ne možemo zaustaviti visoku inflaciju

Krenimo redom. Nova premijerka Velike Britanije Liz Tras najavila je smanjenje poreza i odložila planirano povećanje poreza na dobit preduzeća kao deo mera za povećanje visoke inflacije. „Povećanje“ nije greška u kucanju, jer sve mere usmerene na rast potražnje neminovno dovode do viših cena, tj. ne predstavljaju borbu protiv inflacije. Niži porezi su mera koja je dobrodošla za ekonomiju. Ona ostavlja više sredstava u rukama pojedinaca i omogućava im da ih usmere na one aktivnosti koje smatraju svrsishodnima ili pak ulože u štednju.

Više o ovoj temi: Banka Engleske: Sledeća ekonomska kriza počinje krajem godine

Iz perspektive državnog budžeta niži porezi znače manji prihod, dok se istovremeno državni rashodi povećavaju, pa se tako za novi program za energetsku efikasnost očekuje da će  je koštati preko 60 milijardi funti samo u prvih šest meseci. Do ovog nesklada između državnih prihoda i rashoda dolazi u sledećoj ekonomskoj situaciji:

• Banka Engleske je po sedmi put zaredom povećala referentnu kamatnu stopu i upozorila na predstojeću ekonomsku krizu;
• Odnos duga prema BDP-u nadmašio je 100%, u šta pritom nisu uključeni rashodi bez pokrića;
• Budžetski deficit je prošle godine dostigao najviše vrednosti od Drugog svetskog rata naovamo i još uvek je visok;
• Britanska funta pala je na svoju najnižu vrednost u istoriji, što je takođe posledica slabljenja zemlje.

Inflacija ili dužnička kriza – bira Banka Engleske

Zanimljiva činjenica – državne hartije od vrednosti Velike Britanije nazivaju se gilts, što u prevodu znači „pozlaćene“ ili „novac“ u žargonu. Reč je sinonim za stabilne obveznice. Ime potiče od toga što su u prošlosti same hartije od vrednosti imale pozlatu na svojim krajevima. Zašto? Zato što je dug ove zemlje bio garantovan i isplaćivan i u kovanicama kao što je zlatni britanski suveren, koji je obrazac zlatnog standarda iz vremena kada je funta bila rezervna valuta za ceo svet.

Ako se osvrnemo na dug danas, on se već isplaćuje neobezbeđenim dekretnim (fiat) novcem, a kombinacija navedenih faktora i mera nove vade podstakla je investitore da prodaju britanske državne obveznice. One su već rizičnije, budući da se Britanija suočava sa problemima – smanjivanje prihoda je samo jedan od njih. Rasprodaja obveznica dovela je do najbržeg skoka kamate na njih u proteklih 80 godina. Za Veliku Britaniju je sada već skuplje da finansira svoje rashode negoli za Grčku ili Italiju.

Infografika 1: Promene kamatne stope na državne obveznice i dug

Naročito u kontekstu rastućih državnih rashoda, to znači dve stvari:

1. Za državu je skuplje da emituje novi dug kojim će plaćati svoje mere;
2. Sume za otplatu duga će još više porasti.

Kažemo „još više“, jer je u junu, tj. još pre značajnog rasta kamata na obveznice, ministarstvo finansija platilo skoro 20 milijardi funti za kamate na svoja dugovanja. To je najviši mesečni iznos u istoriji. Da bi se bolje sagledale stvari, prethodni „rekord“ oboren u junu prošle godine iznosio je 9,1 milijardu funti, tj. bio je duplo manji. Takođe, da slika bude jasnija, od početka godine zemlja je platila kamate u iznosu od 51,1 milijardu funti na svoj postojeći jeftini dug. To je skoro 2% njenog bruto domaćeg proizvoda i 5% ukupnog budžeta za ovu godinu.

Više o ovoj temi: Šta je inflacija

Da bi spasila situaciju, Banka Engleske otkupila je državne obveznice svežim funtama. Cilj je da ta nova potražnja suzbije kamate, tj. da padnu rashodi za finansiranje. Ali ovaj potez nije uspeo – kamate i dalje rastu. Problem je što je cena ovakvih mera ogromna i nju plaćaju obični građani.

Štampanje novca je inflacija. Rečeno razumljivim jezikom, centralna banka bira da povećava već ionako rekordnu inflaciju kako zemlja ne bi ušla u dužničku krizu i bankrotirala. Štaviše, ona neće ograničavati količinu sredstava koja će štampati. Naravno, ova mera je privremena, jer će dug i dalje rasti. Kada bude došla dužnička kriza, ona će biti još teža.

U izjavi Banke Engleske se navodi:

Da bi obnovila funkcionisanje tržišta i sprečila širenje problema na tržišta potrošačkih i korporativnih kredita, Banka će obaviti privremenu kupovinu državnih obveznica, počev od 28. septembra. Kupovina će se obaviti u neophodnom obimu kako bi se postigao željeni efekat.

Paralele sa druge strane Lamanša

Prema nama koraci koje je preduzela Banka Engleske nedvosmisleno pokazuju da će centralne banke, suočene sa visokom inflacijom ili neposrednom dužničkom krizom, izabrati ono prvo. One će žrtvovati kupovnu moć svih nas zarad „spasenja“ ekonomija. Tako će roba i usluge koje su već rekordno skupe nastaviti da poskupljuju.

Veoma brzo će ovakav izbor morati da napravi i Evropska centralna banka. Situacija u Evropi je apsolutno ista kao ona u Velikoj Britaniji. Na kontinentu su primetni:

• istorijski visok dug;
• brzo rastući rashodi vezani za njegovu otplatu;
• dalji rast državnih rashoda koji će tek skočiti iduće godine;
• visoki deficiti.

Kao i na Ostrvu, kamate na državne obveznice rastu brzinski. Nemačke desetogodišnje državne hartije od vrednosti, koje se smatraju najsigurnijima u EU, skočile su sa -0,305%, koliko su bile početkom godine, na 2,22% u trenutku pisanja članka. U istorijski problematičnom južnom delu – Grčkoj, Italiji, Španiji, Portugaliji, one su znatno više. Države koje tradicionalno imaju najveća zaduženja i najgoru finansijsku politiku suočavaju se i sa najozbiljnijim problemima.

Infografika 2: Rast kamata na državne obveznice u Evropi

Da bismo stekli sliku o veličini dužničkog problema u Evropi, treba shvatiti da 2021. g. državni rashodi za izmirivanje kratkoročnog duga sa rokom dospeća od godinu dana u evrozoni iznose 15% BDP-a (kamata + glavnica). U tom periodu države su se finansirale zahvaljujući najnižim kamatama u istoriji. Od tada do danas kamata na jednogodišnje obveznice Italije, na primer, višestruko je porasla – sa -0,5 na 2,35%.

Tabela: Iznos duga u evrozoni prema roku dospeća

Izvor: Evropska centralna banka

Treba takođe napomenuti da će bruto domaći proizvod pasti kada ekonomija uđe u recesiju. Kada se to desi, udeo duga u odnosu na bruto domaći proizvod će još više porasti. Ako uzmemo to u obzir, kao i višestruki rast kamate, pitanje je mogu li države u Evropi da plaćaju kamatu koja iznosi 10% BDP-a, umesto 1,4%, u okviru jedne godine, a da Evropska centralna banka ne štampa novac i monetizuje ga? Odgovor glasi ne.

Prve reakcije ECB

Problemi sa visokim dugom u južnom delu Evrope bili su očigledni još pre leta. Kamate na italijanske obveznice počele su da rastu mnogo brže nego na nemačke. To stvara strukturnu pretnju za samu evrozonu. Kada tržišta počnu da rasprodaju italijanski dug, kamata na njega raste, upravo onako kao što se trenutno događa sa britanskim. Tamošnja vlada finansira svoje nove rashode mnogo skuplje. Kada je reč o Italiji, sa državnim dugom koji iznosi preko 150% bruto domaćeg proizvoda, usled poskupljenja sredstava sve je više izgleda za bankrot, a ako se to desi, čitava evrozona može da propadne.

Da bi to sprečila, Evropska centralna banka stvorila je Instrument za zaštitu transmisionog mehanizma (TPI). On treba da funkcioniše na sledeći način – kada dođe do razlike između kamata Italije i Nemačke, Centralna banka prodaje nemačke obveznice i kupuje italijanske. Na taj način, u teoriji, neće biti zemalja, gde bi kamatna stopa rasla veoma brzo i ne bi bilo štampanja novog evra. Onda smo komentarisali da to ne može da funkcioniše i da će se pre ili posle ECB vratiti presi za štampanje novca. Imajući u vidu ono što se dešava u Velikoj Britaniji, ta nova inflacija može biti grandiozna. Jer centralna banka će morati da štampa da ne bi li spasila celu evrozonu, a ne samo Italiju.

Više o ovoj temi: Tri razloga da ulažemo umesto da trošimo u vreme visoke inflacije

U duhu onoga što se dešava i onoga što možemo očekivati, podsećam na savet da u vreme visoke inflacije ima smisla štedeti u sigurnim aktivama kakva je investiciono zlato, a ne trošiti svoja sredstva. Uprkos maksimalnim vrednostima danas, cene tek mogu rasti. Dobro je zaštititi svoja sredstva od rastućih rizika okruženja.