5 finansijskih tehnologija koje mogu promeniti globalna tržišta 

Živimo u vreme naglih tehničkih inovacija. Pre samo 20 godina ideje kao što su kriptovalute, veštačka inteligencija, visokofrekventno trgovanje ili digitalne valute centralnih banaka bile su ništa više od fikcije ili vizije budućnosti. Međutim, danas je sve ovo postalo svakodnevnica. 

Fintech – tj. finansijske tehnologije, su sve dominantnije u modernom poslovanju.

Kako se finansijski svet brzo menja, hajde da pogledamo, bez određenog redosleda, 5 finansijskih tehnologija koje mogu promeniti finansijsku industriju. 

Veštačka inteligencija u bankarstvu 

Aktuelna tema na globalnim tržištima je budućnost veštačke inteligencije (AI). Svakako će ova decenija biti obeležena raspravama o potencijalu ove tehnologije. Još uvek nije jasno da li će ona biti revolucionarna ili smo još uvek daleko od bilo kakve značajne primene. 

Preduzeća su željna da implementiraju veštačku inteligenciju kako bi smanjila troškove i povećala efikasnost. Jedan od načina na koji ćemo to videti jeste personalizovano bankarstvo koje pokreće veštačka inteligencija. Banke mogu koristiti mašinsko učenje i “big data” (ogromnu količinu informacija) kako bi analizirale obrasce potrošnje, predvidele novčane tokove i davale personalizovane finansijske savete. 

Ovi robotski savetnici mogu kreirati investicione portfolije na osnovu vaših odgovora i davati savete o ličnim finansijama. Singapurska banka DBS već je pionir u ovoj tehnologiji, a verovatno će je pratiti i mnoge druge. 

Najverovatnije ovi botovi neće zameniti profesionalne finansijske savetnike u skorije vreme, ali mogu biti jeftina opcija za svakodnevne potrošače da se informišu. 

Jednostavnija primena kojoj već svedočimo jesu AI chat botovi za podršku, koji obrađuju zahteve brže i smanjuju potrebu za ljudskim radom. Jedna pozitivna inovacija je upotreba virtuelnih AI botova za pozive. Oni omogućavaju starijim građanima, koji možda nisu dovoljno upućeni u tehnologiju da bi koristili aplikaciju, da pozovu banku i verbalno odgovaraju na ponuđene opcije pre nego što budu prebačeni kod ljudskog operatera. 

Veštačka inteligencija takođe može biti korišćena za procenu rizika, kamatnih stopa i podršku celokupnom procesu odobravanja kredita. Ovakva primena bi značajno smanjila troškove rada bankama.

Postoji mnoštvo drugih potencijalnih primena AI, svaka velika kompanija prati ovaj trend, a vreme će pokazati koliko će ih uspeti, a koliko će biti samo neuspeli trend. 

Digitalne valute centralnih banaka (CBDC) 

Najzabrinjavajući razvoj, koji laicima može izgledati pozitivno ili inovativno, jeste porast digitalnih valuta centralnih banaka (Central Bank Digital Currency). CBDC bi bile novi oblik digitalne valute pod kontrolom centralnih banaka, kao što su Federalne rezerve ili Evropska centralna banka ili Narodne Banke individualnih zemalja.

Možda mislite da su sve valute već digitalne, na kraju krajeva, koristimo debitne i kreditne kartice, a bankovni računi su nam integrisani kroz aplikacije. Međutim, ovaj novac je i dalje povezan sa našim papirnim valutnim sistemom i ne može se pratiti ili kontrolisati tako lako kao digitalna valuta centralne banke. 

Najjednostavniji način da se digitalne valute objasne jeste da su to kriptovalute centralnih banaka (bez kripto dela) kojim bi se upravljalo kroz blockchain sistem. Pristalice ove ideje sugerišu da bi to omogućilo bankarskom sistemu da funkcioniše brže, smanjilo prevaru i povećalo bezbednost. 

Međutim, implementacija digitalnih valuta centralnih banaka bila bi veliki udarac za ono malo privatnosti koje nam je preostalo u digitalnom dobu. Trenutno niko ne zna ko koristi novčanicu od 100 evra ili dolara, transakcije između preduzeća i između ljudi ostaju privatne i pod kontrolom stranaka koje pristaju na njih. Sa digitalnim valutama, svaka transakcija bi bila praćena i nadgledana, što bi narušilo finansijsku privatnost. 

Osim toga, ovaj nivo kontrole nad monetarnom ponudom omogućio bi vlastima da ograniče ili zabrane pristup sredstvima građana. Već smo videli da se ovo događa u našem trenutnom bankarskom sistemu. 

U Kanadi je 2022.  vlada zamrznula bankovne račune protestujućih kamiondžija kako bi ih prisilila da zaustave proteste. Na sreću, uz pristup papirnom novcu, ovo se može izbeći, ali uz potpunu implementaciju CBDC, kontrola bi bila ogromna. 

Konačno, ovaj oblik valute olakšao bi centralnim bankama izazivanje inflacije. Proces kvantitativnog popuštanja (lepa reč za štampanje novca) i povećanja novčane mase kroz frakciono bankarstvo postalo bi mnogo lakše za ove institucije. 

Imamo članak koji pokriva potencijalne rizike ovih valuta: Digitalni Evro, novčana revolucija ili korak ka provaliji 

Kvantne finansije 

Pojam kvantnog računarstva možda zvuči kao da graniči sa naučnom fantastikom, ali potencijalna primena je već tu. Kvantne finansije su neortodoksno polje istraživanja u novoj grani ekonomske fizike, koje se nada da će koristiti metode i teorije iz kvantne fizike i primeniti ih za rešavanje ekonomskih problema. 

Ovo može zvučati kao da je izašlo iz naučno-fantastičnog filma, ali kvantno računarstvo se sada koristi i istražuje za brojne finansijske primene, uključujući otkrivanje prevara, predviđanje cena akcija, optimizaciju portfolija i preporuke za investicije. 

Kako razvijamo jače čipove, veće centre podataka i bolje kompjutere, možda ćemo videti da se ova tehnologija sve više primenjuje u budućnosti. Trenutno je plutajuća procena da bismo do 2035. godine mogli videti prvi široko upotrebljiv kvantni kompjuter.

Ako bi se primenio na finansije, potencijalno bi započeo revoluciju u industriji. Kompjuter bi mogao da se bavi procenom rizika, trgovanjem na berzi nezamislivom brzinom i generisanjem bezbroj predviđanja koje bi analizirao kako bi pronašao najbolji mogući ishod. 

Iako smo još uvek daleko od bilo kakve opipljive primene, ova tehnologija je nešto što treba pratiti. 

Visokofrekventno trgovanje (HFT) 

Visokofrekventno trgovanje (High frequency trading) je upotreba moćnih računara i algoritama za izvršavanje brojnih transakcija na berzi u samo nekoliko sekundi. Trenutno se ovi programi koriste za trgovinu sa kratkim investicionim horizontom i koriste se kada trgovci analiziraju važne podatke na koje mogu odmah da reaguju. 

HFT je često kritikovan zbog toga što iskrivljuje tržište i daje prednost velikim korporacijama koje mogu priuštiti takvu tehnologiju. 

Ova tehnologija se već godinama koristi, ali trenutno je u obliku složenih algoritama koji su programirani da izvršavaju određene zadatke. Kako vidimo inovacije koje dolaze iz kvantnog računarstva i veštačke inteligencije, možda ćemo videti integraciju ovih tehnologija sa visokofrekventnim trgovanjem. Ako bi ovo bilo uspešno izvedeno, zauvek bi promenilo svet finansijskih tržišta. 

Finansijske super-aplikacije 

Milioni ljudi već koriste bankovne aplikacije i finansijske aplikacije kao što su Revolut, PayPal, Robinhood, Binance, Venmo ili druge. Primetan trend je da potrošači, posebno mlađi, preferiraju korišćenje digitalnih rešenja umesto tradicionalnih pristupa. 

Iako smo videli ogroman porast ovih aplikacija širom sveta, kinesko tržište je bilo pionir u usponu “super-aplikacija”. Aplikacije kao što je WeChat integrišu plaćanja, finansijske usluge, komunikaciju, aspekte društvenih mreža, usluge prevoza, usluge dostave i e-trgovinu, sve u jednom ekosistemu kroz jednu aplikaciju. To je Amazon, Instagram, Uber, PayPal, WhatsApp i još mnogo toga, sve u jednoj aplikaciji. 

Velike zapadne tehnološke kompanije polako skaču na ovaj trend, Ilon Mask je pohvalio WeChat i izjavio da je to inovativan koncept. Mark Zuckerberg je već izjavio da planira da pretvori celokupnu ponudu Mete u jednu super-aplikaciju. Već testiraju program koji korisnicima u Indiji omogućava da kupuju namirnice i druge proizvode direktno kroz WhatsApp putem sistema četovanja. 

Sličan pristup koristi i kompanija Careem sa sedištem u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, nadajući se da će ponoviti uspeh WeChat-a na Bliskom istoku. 

Međutim, još uvek nije jasno da li je ovo lokalna pojava u Kini. Upitno je da li bi zapadni korisnici bili zainteresovani za takvu integraciju. 

Možemo očekivati da će više kompanija iz silicijumske doline pokušati ovaj pristup, na kraju krajeva, to bi zadržalo njihove korisnike u jednom ekosistemu, što bi povećalo vreme korišćenja aplikacija i omogućilo bi im obradu različitih plaćanja od kojih dobijaju proviziju. To je san svake velike tehnološke kompanije. 

Da li će korisnici preferirati ovaj sistem i da li bi zapadni regulatori to dozvolili, još uvek je predmet rasprave.