Zlato i srebro se vraćaju kao novac u SAD?

SAD napuštaju zlatni standard 1971. godine. Do kakvih je to posledica dovelo, komentarisali smo u nizu članaka koje ćete pronaći niže u tekstu. Jedna od najvažnijih je gubitak realne kupovne moći dekretnog (fiat) novca, pa samim tim i američkog dolara. Ovaj efekat primetile su čak i same vlasti na lokalnom nivou u SAD i to je jedan od razloga što sve više njih vraća zlato i srebro kao zakonsko sredstvo plaćanja.

2023 g. u trinaest država se razmatraju zakonodavne promene zahvaljujući kojima će zlato i srebro dobiti takav status. Drugih deset država već je prihvatilo zlato i srebro kao zakonskosredstvo plaćanja, jedna je ukinula porez na dobit od razmene investicionog zlata i srebra, a u drugoj će zakonske promene vezane za ove metale stupiti na snagu do kraja ove godine.

Pogledajmo u kojim državama su zlato i srebro već prihvaćeni kao zakonsko sredstvo plaćanja. Komentarisaćemo i da li su na federalnom nivou primetni ikakvi znaci oporavka monetarnog sistema, koji bi se dugovao ovim plemenitim metalima.

Ali krenimo najpre od toga koja je razlika između novca i zakonskog sredstva plaćanja:

Novac je opšteprihvaćeno sredstvo razmene. U prošlosti je to bila roba (robni novac – zlato, srebro, bronza i dr.), koja je bila najtraženija i imala konkretne karakteristike: trajnost, prenosivost, deljivost, svojstvenu vrednost i retkost. Danas imamo dekretni novac ili valutu, koji su takvi samo zato što je to utvrđeno zakonom, ali nisu obezbeđeni stabilnom aktivom.

Više o ovoj temi: Šta je novac?

Zakonsko sredstvo plaćanja može biti bilo koja aktiva prihvaćena zakonom jedne zemlje kao instrument plaćanja javnih ili privatnih dobara, usluga ili dugova. U tom smislu sam novac je takođe zakonsko sredstvo plaćanja.

Gde su zlato i srebro zakonsko sredstvo plaćanja?

Deset američkih saveznih država usvojilo je zakon kojim priznaju zlatne i srebrne kovanice kovnice United States Mint, kao zakonsko sredstvo plaćanja. To znači da se zlato i srebro mogu koristiti za sve vrste plaćanja (među pojedincima, preduzećima ili državama) za robu, usluge ili dugovanja, ukoliko ne postoji ugovor kojim se takvo plaćanje isključuje.

Evo koje su savezne države donele odluke u vezi sa korišćenjem zlata i srebra kao zakonskog sredstva plaćanja. Razmotrićemo ih posebno. Osim onih koje ćemo navesti, trenutno još jedanaest drugih država u Americi razmatra slične zakonske mere. Među njima su: Montana, Oregon, Kentaki, Viskonsin, Ajova, Misisipi, Minesota, Aljaska, Ajdaho, Arkanzas i Mejn.

Juta

Juta je prva država u Americi koja je ozakonila zlato i srebro kao sredstvo plaćanja nakon više od 80 godina korišćenja papirnih novčanica. Evo kako je uređen platni sistem tamo kada su metali u pitanju:

1. Svako fizičko ili pravno lice može da deponuje zlato i srebro u Utah Gold & Silver Depository.
2. Vlasnik takvog depozita dobija karticu (poput debitne), na kojoj je iznos ekvivalentan zlatu i srebru koje je deponovao.
3. Ta suma može se koristiti za plaćanje u Juti u svakoj prodavnici, banci, restoranu i slično.

Na taj način oni koji poseduju plemenite metale ne moraju da nose zlatne i srebrne kovanice da bi obavili kupovinu. Nema državne agencije koja bi „garantovala“ zlatne rezerve kojima se obezbeđuje papirni novac, kao što je to kod zlatnog standarda.

Zapadna Virdžinija

Početkom godine Zapadna Virdžinija usvojila je zakon kojim se investiciono zlato i srebro oslobađa dva poreza: poreza na dodatu vrednost i korporativnog poreza. Pored toga usvojen je i „Zakon o zakonskim sredstvima plaćanja“, po kome:

Zlatne i srebrne kovanice koje emituje federalna vlada predstavljaju zakonsko sredstvo plaćanja u državi.

Sa ove dve promene zakonodavci u Zapadnoj Virdžiniji već tretiraju investiciono zlato i srebro kao zakonsko sredstvo plaćanja od početka 2023. godine.

Arizona

U Arizoni su takođe usvojena dva zakona u vezi sa korišćenjem zlata i srebra kao zakonskog sredstva plaćanja. Jedan je iz 2013. g., po kome su zlatne i srebrne kovanice koje emituje federalna vlada zakonsko sredstvo plaćanja. U njemu se navodi da:

Zakonsko sredstvo plaćanja predstavlja novac i ne podleže oporezivanju i ne tretira se kao svojina, već kao novac.

To znači da zlato i srebro takođe ne podležu oporezivanju.

Drugi zakon bio je usvojen 2015. g. da bi potvrdio ukidanje poreza na zlato i srebro. Po mišljenju Marka Finčema, bivšeg člana Predstavničkog doma Arizone, tokom vremena ne povećava se vrednost zlata i srebra, već dolazi do pada kupovne moći novčanica, što nije razlog oporezivati nekoga ko bi da zameni jedan oblik zakonskog sredstva plaćanja drugim.

Kanzas

2021 g. Poreska uprava pri Predstavničkom domu Kanzasa uvela je zakon kojim se zlatne i srebrne kovanice kovnice United States Mint priznaju kao zakonsko sredstvo plaćanja. Svaki oblik zlatnih ili srebrnih kovanica koje su izrađene u skladu sa dr. zakonima, takođe se prihvataju kao zakonsko sredstvo plaćanja.

Ipak oblik, čistoća i nominalna vrednost kovanica moraju biti odobreni od strane vlasti ove države. Ovim zakonom ukida se oporezivanje prihoda ostvarenih u trgovanju investicionim zlatom i srebrom.

Oklahoma

Od 2014. g. u Oklahomi ni fizička ni pravna lica ne mogu odbiti plaćanje dugovanja u zlatnim ili srebrnim kovanicama, emitovanim od strane vlade SAD, izuzev ako između strana postoji ugovor kojim je precizirano plaćanje samo u američkim dolarima.

Teksas

U zakonu pod br. 2097 iz 2017. g. vlasti u Teksasu konkretizuju razlog za uvođenje zlata i srebra kao zakonskog sredstva plaćanja. On glasi:

Zlato i srebro su deo nacionalne valute. [Cilj zakona je] očuvanje, zaštita i podsticanje ekonomske sigurnosti, bezbednosti, zdravlja i blagostanja stanovništva; zaštita države i stanovništva kada je u pitanju sticanje i posedovanje zlata i srebra i njihovog korišćenja kao zakonskog sredstva za izmirivanje dugovanja.

Vlasti u Teksasu jasno priznaju zlato i srebro kao sredstvo ekonomske sigurnosti i bezbednosti.

Indijana

2013 g. Indijana usvaja zakon i time zlatne i srebrne kovanice kovnice United States Mint postaju zakonsko sredstvo plaćanja u zemlji. Tako niko ne može odbiti da primi uplatu u zlatnim i srebrnim kovanicama, osim ako ugovorom nije predviđeno drugo. Zlato i srebro oslobođeno je oporezivanja.

Južna Karolina

2013 g. u Južnoj Karolini usvojen je zakon kojim su zlato i srebro i sve njihove legure oslobođeni poreza na prodaju i korporativnog poreza na prihod kao vid zakonskog sredstva plaćanja u ovoj zemlji.

Tenesi

Početkom ove godine savezna država Tenesi legalizuje plaćanje zlatnim i srebrnim kovanicama. Kovanice mogu izrađivati gotovo svi, ali na njima treba da budu navedeni težina i sadržaj plemenitog metala. Kovanice se moraju primati i po spot ceni zlata ili srebra koje u sebi sadrže.

Luizijana

2013 godine Luizijana postaje druga država u Americi koja ukida poreze na dobit od investicionog zlata i srebra i na prodaju proizvoda od plemenitih metala. Oslobođene su zlatne i srebrne kovanice ili poluge, kao i one od platine čija vrednost prelazi hiljadu dolara.

Misuri

U Misuriju postoji nacrt zakona o usvajanju zlata i srebra kao zakonskog sredstva plaćanja, ali još uvek nije ušao u proceduru. Ako se uzme u obzir da deset drugih saveznih država prihvata ove metale kao zakonsko sredstvo plaćanja više od decenije, u tekstu nacrta iz Misurija ima nekih nedostataka.

Najpre, u njemu se navodi da zlato i srebro treba prihvatiti kao zakonsko sredstvo plaćanja, iz čega nisu izuzeti ugovori u kojima nije dozvoljeno plaćanje u drugom obliku novca, a da to nije američki dolar. Drugo, ova dva metala treba prihvatati po njihovoj spot ceni plus tržišna premija, za koju nije jasno kako se utvrđuje.

Međutim, u nacrtu zakona navodi se provera koju plemeniti metali treba da prođu da bi se izvršilo plaćanje.

Zašto se savezne države okreću zlatu i srebru?

Razlozi su različiti, ali imaju zajedničko obrazloženje: da se novac ne oporezuje. Svi guverneri koji su potpisali navedene nacrte zakona smatraju da su zlato i srebro novac.

Kao što kaže bivši kongresmen Ron Pol:

Ne treba oporezivati novac – i to je dobra ideja. Nema smisla oporezivati novac.

Kao što smo videli, guverneri nekih saveznih država dele isto ili slično mišljenje.

Ima li podrške za zlato i srebro?

Indeksom Sound Money Index meri se koliko je svaka savezna država otvorena za prihvatanje zlata i srebra kao zakonskog sredstva plaćanja. Kriterijumi su sledeći:

– Ukidanje poreza na proizvode od zlata i srebra ili na transakcije s njima;

– Postojanje državnog trezora za zlato;

– Da najmanje 10% američkih rezervi bude u zlatu i srebru;

– Da bar 10% sredstava američkih penzionih fondova bude uloženo u zlato i srebro;

– Ulaganje u ili emitovanje zlatnih obveznica – to su obveznice koje omogućavaju ulaganje u zlato, a pritom obezbeđuju i godišnji povraćaj uložene sume;

– Koje informacije treba da dobiju dileri koji prodaju zlato o svojim klijentima prilikom prodaje.

Kao što se vidi, nemaju sve savezne države, u kojima su zlato i srebro zakonsko sredstvo plaćanja, visok indeks zdravog novca. Isto tako nisu ni sve države koje imaju visok indeks ozakonile zlato i srebro kao takvo. To se duguje velikom broju kriterijuma koji su neophodni za postizanje visokog indeksa, i to ne zavisi samo od toga da li su zlato i srebro zakonsko platno sredstvo ili su oslobođeni poreza.

Zlatni standard u SAD

Oktobra 2022. g. kongresmen Aleks Muni podneo je predlog „Zakona o vraćanju zlatnog standarda“. Očekuje se da nacrt zakona uđe u proceduru i dođe na glasanje do oktobra 2024. g. U ovom dokumentu ima nekih ključnih elemenata koji ističu negativne efekte dekretne valute, a među najvažnijima je to da:

Zlatni standard prepušta tržištu, a ne Federalnim rezervama kontrolu novčane mase, sprečava velike deficite i doprinosi nivelisanju federalnog budžeta.

Ovom frazom naglašava se činjenica da neki vladini zvaničnici uviđaju problem sa dekretnim novcem i negativnim posledicama koje on ima po društvo.

Zaključci

Ukratko, neke savezne države u SAD na svoju inicijativu su se zauzele da bi vratile zlato i srebro kao zakonsko sredstvo plaćanja. Oni se hiljadama godina koriste kao novac. Kao što smo i ranije navodili, u modernoj monetarnoj istoriji vlade nisu uspele dugo da zadrže zlatni standard, jer su obično želele da finansiraju svoje političke programe, a u te svrhe im je bilo potrebno štampanje sve više i više novca. Danas nijedna valuta nije obezbeđena aktivom i centralne banke mogu da štampaju što je moguće više.

Zato je zasad malo verovatno da će se u bliskoj budućnosti jedna država poput SAD vratiti monetarnom sistemu zasnovanom na zlatu i srebru (u kome ljudi direktno koriste zlatne i srebrne kovanice kao sredstvo plaćanja) ili zlatnom standardu (gde centralne banke štampaju određenu količinu papirnog novca čija je vrednost obezbeđena zlatnim ili srebrnim rezervama). Međutim, ironično je da je upravo bivši predsednik Federalnih rezervi Alan Grinspan poznat po svojoj izjavi:

Bez zlatnog standarda ušteđevina ne može biti zaštićena od konfiskacije usled inflacije. Ne postoji sigurno sredstvo kojim bi se sačuvala vrednost.

On sigurno to zna, jer je jedan od glavnih krivaca za inflaciju. Uprkos tome usled novih kretanja sve više građana se lakše okreće jedinom stabilnom novcu – zlatu i srebru, što oni ionako čine ne bi li sačuvali svoju ušteđevinu.