Zašto proizvodnja nafte opada, a cena raste?

Saudijska Arabija smanjila je proizvodnju nafte na najniži nivo od oktobra 2021. g. naovamo. Ona je najavila i da će dodatno smanjiti svoju proizvodnju za 2 miliona barela dnevno do kraja godine. Očekuje se da će u novembru i decembru proizvodnja iznositi oko 8,92 miliona barela dnevno.

Saudijska Arabija, kao najveći izvoznik nafte u svetu i drugi najveći proizvođač, direktno utiče na cenu crnog zlata. Ona svojom proizvodnjom pokriva skoro 9% globalne dnevne potrošnje, koja iznosi oko 101 milion barela.

Više o ovoj temi: Skup ili jeftin dizel nas čeka ove zime i šta utiče na njegovu cenu

I Rusija smanjuje svoj izvoz za Evropu nakon što su EU i SAD ograničile cenu ruske nafte. Takođe, više od godinu dana ona prodaje svoju naftu u kineskim juanima. Ovakvi koraci su znak da se možda bliži kraj dominacije dolara u međunarodnoj trgovini sirovinama nakon pet decenija.

Ali pogledajmo koji interesi Saudijske Arabije i Rusije stoje iza smanjenja isporuke nafte. I šta se može očekivati kada je cena nafte u pitanju u slučaju ekonomske krize.

Zašto Saudijska Arabija smanjuje ponudu nafte?

Nakon što je u martu ove godine Saudijska Arabija počela da smanjuje proizvodnju nafte, njena cena porasla je za 28,6% od sredine leta, kada je zabeležena njena najniža vrednost, do danas. Ovo smanjenje opravdano je „stabilizacijom na tržištu nafte“. Ali postoji bar još jedan jak motiv za povećanje prihoda.

Fokus ove kraljevine je na finansiranju unutrašnjih infrastrukturnih projekta, a rashodi za to se pokrivaju upravo preko dobiti od trgovine naftom. Da bi mogla da ih pokrije, cena ove sirovine u svetu treba da bude iznad tzv. fiskalne cene nafte. Ona uključuje sve rashode u vezi sa proizvodnjom i isporukom, ali i rashode za mega infrastrukturne projekte Saudijske Arabije.

Oni se finansiraju preko Javnog investicionog fonda osnovanog 2015. g. Trenutno fond upravlja aktivama u vrednosti od preko 700 milijardi dolara, što ga čini šestim investicionim fondom po veličini u svetu. Neki od većih projekata koji se trenutno realizuju su NEOM, projekat „Crveno more“, ROSHN i dr. Ukupni rashodi za njih iznose stotine milijardi dolara.

Zanimljivo je da između državnih rashoda Saudijske Arabije i cene nafte postoji jaka obrnuta zavisnost. Kada cene nafte padaju, država troši više. Kada nafta skoči, država smanjuje rashode.

Razlog je u tome što država izrađuje budžet za sledeću finansijsku godinu na osnovu trenutne cene nafte. I ukoliko ona padne, država nastavlja sa već predviđenim rashodima. Kada cena ponovo poraste, ona izmiruje nagomilana dugovanja.

Tokom 2022. g. očekivalo se da će cena nafte biti iznad fiskalne cene nafte od 87 dolara po barelu. To se i desilo – prosečna cena nafte 2022. g. iznosila je 100,93 dolara za barel. Zato je saudijska vlada zabeležila svoj prvi budžetski suficit od 2013. g. naovamo uprkos ogromnim rashodima, čak i kad se ovim crnim zlatom trgovalo po četvrtini fiskalne cene nafte neophodne Saudijskoj Arabiji.

Pad cene nafte u vreme recesije?

Ranije smo komentarisali da je vrlo izvestan scenario za Evropu nastupanje ekonomske krize. Kada su ekonomije u padu, može li se očekivati da će smanjena potražnja za naftom dovesti do niže cene? Pogledajmo šta kaže istorija.

Više o ovoj temi: Anatomija svake ekonomske krize

Između 1986. i 1999. g. vrstom Brent trgovalo se po srednjoj ceni od 18 dolara za barel. Od početka 2000. g. do juna 2008. ona je poskupela i sa 28 dolara skočila na istorijski maksimum od na 139 dolara za barel.

Poslednji brzi veliki pad. Januara 2009. g. nafta je pojeftinila na 42 dolara za barel. Razlog je bio prvi pad u svetskoj potražnji za naftom u modernoj istoriji – 0,7% 2008. g. i 1,54% tokom 2009. g. na godišnjem nivou. Uprkos tome, dok su ekonomije tek počinjale da se oporavljaju od recesije u periodu između 2010. i 2014. g., srednja cena nafte porasla je na 95 dolara za barel, te je bila pet puta veća u odnosu na period 1986–1999. g.

U poslednje četiri godine primetno je ovakvo kretanje cena nafte. U vreme pandemije one su pale na svoju najnižu vrednost od početka ovog veka – 20,48 dolara za barel (nakratko se naftom trgovalo po negativnoj vrednosti!). Nakon toga brzo su se vratile rastu i dostigle maksimum od 112 dolara za barel u maju 2022. g. Iza ovog rasta stoji u najvećoj meri veća potražnja, naročito u Aziji. Kina i Indija su drugi, odn. treći najveći potrošač nafte u svetu i čine 21% svetske potrošnje na dnevnom nivou.

Imajući u vidu kretanje cena između 2008. i 2014. g. postoji velika verovatnoća da će cene nafte zabeležiti značajan pad tokom sledeće recesije. Ali čak ni Velika recesija nije ograničila njihov rast, bar ne zadugo. Ova sirovina ostala je znatno skuplja nego što je bila u prethodnim decenijama.

Zaključak

Nafta je još uvek osnovno gorivo u svetu. Ukoliko dizel, benzin i kerozin nastave da rastu, druga roba će takođe poskupeti. Najvažnija grupa je svakako hrana. Danas cene prehrambenih proizvoda poskupljuju brzo (iako to više nije najbrži tempo u ovom inflacionom ciklusu). U nekim evropskim zemljama, među kojima su i Rumunija, Bugarska i Srbija, tempo njihovog rasta još uvek je dvocifren.

Nije potrebno posebno isticati da će i druge energente verovatno takođe pogurati ovo povećanje cene nafte.

Više o ovoj temi: Pravo lice inflacije

Usled skoka cena goriva i hrane potrošači će sigurno i dalje biti na udaru. Njihove lične finansije u poslednje dve godine suočavaju se sa gubitkom kupovne moći.