Zašto je za Džeja P. Morgana samo zlato novac i ništa drugo

Dž. Morgan i Endru Karnegi su najistaknutiji biznismeni u SAD krajem 19. veka kada je reč o bankarstvu i industriji čelika.

Zna se da je Karnegi bio klijent Morganove banke sa depozitom od 50 000 dolara. Takođe, tokom krize u SAD 1873. g., Karnegi prodaje Dž. P. Morganu udeo od 10 000 dolara svog posla sa železnicom.

Više o ovoj temi: Anatomija svake ekonomske krize

Priča se da je Karnegi otišao kod Morgana da bi dobio ček od 60 000 dolara – 50 000 za depozit u banci i 10 000 dolara od prodaje udela. Na njegovo iznenađenje, Morgan mu daje ček u iznosu od 70 000 dolara uz objašnjenje da je banka potcenila sumu koju je Karnegi položio na račun u banci. Karnegi je najpre pomislio da je došlo do nesporazuma i da mu je očito isplaćeno više i odbija da uzme taj iznos preko. Uprkos njegovom protivljenju, Dž. P. Morgan kategorično odbija da uzme nazad tih 10 000 dolara.

Principi komercijalnog kredita prema Dž. P. Morganu

Zašto je bankar dao veći iznos Karnegiju? Deo odgovora, možda, možemo pronaći u poznatom obraćanju Dž. P. Morgana pred Kongresom 1912. g. Dijalog se odvijao na sledeći način:

– Nisu li u osnovi komercijalnog kredita prihodi i obezbeđenje koje dostavlja zajmoprimac, – pitaju u Kongresu.

– Ne, gospodine – odgovara Dž. P. Morgan. – Prva stvar koja je od značaja jeste namera čoveka da vrati kredit.

– To je važnije čak i od prihoda i obezbeđenja?

– Od prihoda, obezbeđenja i čega god hoćete. Novcem se ne može kupiti karakter čoveka.

U kontekstu ovog razgovora jasno je zašto je Dž. P. Morgan onako postupio prema Karnegiju. Želeo je da pokaže karakter čoveka za koga je vraćanje pozajmljenog novca nešto najvažnije. Kao što se može videti, prema njegovim uverenjima upravo je namera jednog čoveka da izmiri svoje dugovanje od ključnog značaja prilikom procene kreditne sposobnosti.

Zašto je toliko važan karakter čoveka? Jer je kredit pre svega povezan sa poverenjem. Kada banka odobrava kredit, ona veruje u to da će dužnik ispuniti obećanje koje joj je dao i izmiriti svoje dugovanje na vreme. Nije važno da li je dužnik bogat. Ukoliko nije pošten, biće teško da dobije kredit. Ova tvrdnja ima smisla. Kako će kasnije u tom svom obraćanju reći Morgan:

Čovek kome ne verujem ne može dobiti novac od mene, sve i da poseduje sve što je moguće od dobara u hrišćanskom svetu.

Novac, kredit i zlato

Međutim, ove Morganove reči o kreditima u obraćanju 1912. g. nisu toliko popularne koliko njegova izjava o vezi između novca, kredita i zlata. U istoj obraćanju Kongresu Dž. P. Morgan je na pitanje predstavnika ove institucije:

– Želim da vam postavim nekoliko pitanja u vezi sa temom o novčanoj masi koje smo se jutros dotakli. Upravljanje kreditom uključuje upravljanje novcem (novčanu masu), je l’ tako?

– Ne baš, – odgovorio.

– Ali u osnovi bankarstva je kredit, zar ne?

– Ne uvek. Kredit je dokaz za obavljen promet. Ali krediti nisu novac. Samo zlato je novac i ništa drugo.

Zanimljivo je da Morgan pravi jasnu razliku između novca i kredita. Zlato za razliku od kredita ne zavisi od intervencije treće strane. Zlato je fizička roba, dok je kredit obećanje. Zlato ne može da propadne, dok je kredit onoliko dobar koliko i karakter onoga koji ga je podigao.

Zato Morgan dodaje „… i ništa drugo“. Sve ostale aktive u bankarskom sistemu tog vremena, uključujući i račune u dolarima, predstavljaju oblik kredita, čija vrednost zavisi od toga hoće li dužnik otplatiti svoj kredit. Zlato je jedina finansijska aktiva kod koje ne postoji rizik hoće li ili ne druga strana izmiriti svoje dugovanje.

Iako je Morgan ovo izjavio pre više od jednog veka, suštinska razlika između kredita i novca (tj. zlata) važi i danas.

I