Vrste plemenitih metala i kako ulagati u njih

Za svakog ko počinje da ulaže u plemenite metale, ili čak za one koji već poseduju takve imovine, može biti teško proceniti koliko da se raspodeli na svaki od četiri metala. Zlato, srebro, platina i paladijum su plemeniti metali u koje svako može da ulaže, čak i sa malim budžetom.

Bilo da se odlučite za kupovinu fizičkih investicionih proizvoda – u obliku kovanica i poluga – ili onih na „papiru“ – u obliku ETF-ova – važno je konstruisati portfolio na način koji najbolje odgovara investicionom cilju investitora.

Za one koji biraju sigurniju opciju fizičkih investicionih proizvoda, postoje specifičnosti svakog metala. U slučaju zlata, govorimo o zlatnim kovanicama – proizvedenim nakon 1800. godine i sa sadržajem čistog zlata od najmanje 90% – i zlatnim polugama – sa najmanje 99,5% čistog zlata.

Više o temi, ovde: Šta je investicijsko zlato?

Investicioni srebrni proizvodi su kovanice i poluge koje su ili napravljene od čistog srebra – u slučaju savremenih proizvoda, proizvedenih nakon 2013. godine – ili od metala sa nižim sadržajem čistog srebra. U slučaju potonjeg, možemo razmatrati investicione proizvode kao što su istorijske kovanice, ali sa čistim sadržajem srebra od najmanje 80%.

Proizvodi od platine i paladijuma su standardizovani prema jednom pravilu. I kovanice i poluge moraju imati sadržaj čistog metala od najmanje 99,95% da bi bili smatrani investicijama.

Pored ovih specifičnih karakteristika, moramo napomenuti da su fizički investicijski proizvodi od srebra, platine i paladijuma podložni porezu na dodatu vrednost (PDV). To znači da je cena po kojoj investitor kupuje proizvode dalja od spot cene, nego u slučaju investicionog zlata.

Istorijski performanse cena plemenitih metala

Prvi pokazatelj na koji investitor može da obrati pažnju prilikom odlučivanja u šta da investira jeste cena imovine. Ono što je važno uzeti u obzir prilikom kupovine plemenitih metala – ali ovo pravilo važi i za imovinu generalno –  da je Vaša cena kupovine nečija cena prodaje. Ovo će biti obrnuto tačno kada prodajete; Vaša cena prodaje će biti nečija cena kupovine.

Neko će kupiti imovinu samo zato što veruje da je može prodati u budućnosti po još višoj ceni.

Procenićemo, na osnovu ovih činjenica, dugoročnu cenu zlata, srebra, platine i paladijuma.

Dakle, kao što možete videti, od sva četiri plemenita metala, najstabilniji i najbezbedniji ostaje zlato. Čak i ako reaguje na kratkoročne promene monetarne politike Federalnih rezervi, treba ga smatrati dugoročnom investicijom.

Tri druga metala imaju značajan deo svoje potražnje usmeren ka industriji. To ih čini podložnim promenama u politici, ali i dinamičnijim tržištima, kao što su automobilska i energetska industrija.

Kako izgraditi portfolio plemenitih metala?

Kao što je zaključeno gore, zlato je najisplativiji od četiri plemenita metala. Ovo je takođe tačno s obzirom na PDV sistem za srebro, platinu i paladijum. 

Njegova manje volatilna dugoročna cena i njegova duga istorija kao zaštite od inflacije i rizika čine ga prvim metalom u koji bi trebalo investirati prilikom izgradnje portfolija plemenitih metala. Počnite sa malim, ali doslednim ulaganjima, dok ne shvatite kako se plemeniti metali ponašaju u odnosu na različite ekonomske događaje.

Možete početi sa zlatnim polugama od jednog grama mesečno, kao što je Tavex promotivna poluga.

Više o temi, ovde: Štedi i dobijaš poklon – Tavex zlatni paket

Za one koji žele da shvate koliko da raspodele na svaki plemeni metal, analizirao sam performanse 18 portfolija, sa različitim udelima svakog plemenitog metala, tokom poslednjih 20 godina. 

Iako ih ima mnogo, predstaviću samo tri: najkonzervativniji i manje rizičan, onaj sa najvećim prinosom i jedan između njih. Ova tri portfolija će dati opštu sliku o tome šta bi trebalo biti uloga svakog plemenitog metala u portfoliju.

Preporučujem da pažljivo proučite svaki portfolio, čak i sa rezimeom sledeća tri. Ovo može pomoći u pronalaženju onog koji najbolje odgovara riziku i profilu prinosa svakog investitora.

Portfolio br. 2

Prvi portfolio, najkonzervativniji, je onaj sa najnižom standardnom devijacijom. Standardna devijacija pokazuje koliko cena imovine fluktuira u odnosu na njen dugoročni prosek. Što je niži procenat, imovina je manje volatilna i ulaganje je manje rizično.

Stoga, portfolio sa najnižom volatilnošću je onaj koji sadrži:

• Zlato – 50%
• Srebro – 50%
• Platina – 0%
• Paladijum – 0%

Standardna devijacija ovog portfolija, na osnovu performansi cena ova dva metala tokom poslednjih 20 godina, iznosi 4,41%. Za poređenje, S&P500 indeks ima standardnu devijaciju od 4,33% tokom istog vremenskog perioda.

Godšnji rast je 6,78%. To znači da portfolio prosečno raste za 6,78% svake godine. Za poređenje, vrednost S&P500 indeksa je 8,42%. Na osnovu ova dva indikatora, imalo bi više smisla investirati direktno u akcijski indeks. Međutim, diverzifikacija portfolija je ono što nas štiti od nepredviđenih šokova, kao što su krize i recesije.

Više o temi, ovde: Da li je zlato dobra investicija u vreme krize?

Ukupno uvećanje vrednosti portfolija tokom 20 godina iznosi 271,15%. To znači da bi investicija od 1.000 dolara u 20 godina donela profit od 2.711,5 dolara. Za isti period, cena S&P500 indeksa je porasla za 403,8%. Ponovo, imajte na umu da je ovaj portfolio najkonzervativniji. 

Portfolio br. 17

Drugi portfolio, onaj sa najvećim prinosom, a da nije najvolatilniji, ima sledeću strukturu:

•  Zlato – 80%
• Srebro – 10%
• Platina – 0%
• Paladijum – 10%

Ovaj portfolio, koji je najteže usmeren na zlato, je onaj koji je tokom poslednjih dvadeset godina pružio najveći godišnji prinos, od 9,4%. Tokom celog perioda, investicija od 1.000 dolara donela bi bruto profit od 5.030,6 dolara. 

Ipak, čak i sa tako visokim prinosima, standardna devijacija portfolija iznosi 4,94%, što je samo malo viši nego kod najkonzervativnijeg portfolija, ali sa gotovo dvostrukim profitom.

Razlog za tako visoke cene je što je paladijum pre dvadeset godina bio na niskim nivoima cena – što je vidljivo u grafiku iznad. Ovo je omogućilo povećanje od 436,3% u poslednjih 20 godina. Ova vrednost ga stavlja na drugo mesto među četiri plemenita metala, odmah ispod povećanja cene zlata od 531%. 

Portfolio br. 18

Treći i poslednji portfolio koji detaljno predstavljam je onaj koji uključuje sva četiri plemenita metala. Iako je vrlo sličan prethodnom, ima prednost nešto niže volatilnosti.

Portfolio uključuje:

• Zlato: 80%
•  Srebro: 10%
• Platina: 5%
• Paladijum: 5%

Godišnji prinos takvog portfolija je i dalje impresivan, sa 9,2%, uz profit od 4.819 dolara na investiciju od 1.000 dolara u poslednjih dvadeset godina. Standardna devijacija je 4,88%, što je samo ispod standardne devijacije portfolija br. 17.

Zaključak

Izgradnja investicionog portfolija – bilo da se radi o akcijama, obveznicama, nekretninama ili 

plemenitim metalima – može biti izazovna. Znanje koliko da se raspodeli na svaku imovinu zahteva određene proračune, kako bi portfolio što bolje radio za naše ciljeve.

Investiranje u plemenite metale pomaže u smanjenju gubitaka uzrokovanih ekonomskim i geo-političkim šokovima, kao što su finansijske krize, recesije i oružani konflikti. Howard Marks, osnivač Oaktree Capital-a i dugoročni investitor, najbolje je to opisao:

Važno je da se setite da nije dovoljno napraviti portfolio koji će preživeti u proseku. Ključ je preživeti na niskim tačkama.

Prema Marks-u, najvažniji aspekt koji treba razmotriti je postizanje boljih rezultata od tržišta tokom turbulentnih vremena. Ovo je upravo ono za šta su plemeniti metali tu. Počnite sa zlatom, a zatim postepeno uključujte srebro, platinu i/ili paladijum, što je najsigurniji način izgradnje portfolija plemenitih metala.