Šta je naučio naš džep 2021. godine

Prošla godina bila je veoma dinamična za svet finansija i ekonomije. Države se generalno i dalje oporavljaju, ali tempo rasta počeo je da usporava. Inflacija i berze su skočile; a takođe i cene nekretnina na globalnom nivou. Plemeniti metali su bili stabilni, iako su 2021. završili blagim padom.

Sve to odrazilo se i na naše lične finansije. Da pročešljamo zato lekcije od prošle godine koje nas se na ovaj ili onaj način tiču, kao i logiku koja se krije iza stanja pojedinih aktiva u proteklih dvanaest meseci i u istorijskom kontekstu. Jer čak i ako nismo investitori, a u današnje vreme dobro bi bilo da jesmo, zavisimo od promena kupovne moći novca i cena mnogih proizvoda i usluga. A tokom 2021. g. one nisu išle u korist nas kao potrošača. Naprotiv.

Lekcija br. 1: Visoka inflacija je tu…

Cele prošle godine slušali smo od centralnih banaka da je visoka inflacija „prolazna“. Međutim, čak su i nominalni podaci, koji znatno umanjuju realno poskupljenje cena, svakog meseca pokazivali rekordne vrednosti. Tako smo 2021. g. naučili (ili se podsetili) koliko je štetno stimulisanje privrede i štampanje novca, jer to umanjuje našu kupovnu moć.

Više o ovoj temi: Osam razloga da kažemo „da“ zlatu

Samo tokom novembra indeks potrošačkih cena kojim se standardno meri inflacija u Bugarskoj dostigao je 7,3%, u Srbiji – 7,5% i 7,9% u decembru, a u Rumuniji – 7,8% na godišnjoj osnovi. Turska lira pala je na samo dno – u decembru je inflacija iznosila preko  36%.

Infografika 1: Inflacija u Evropskoj uniji i cene hrane

Ni van Balkanskog poluostrva situacija nije bolja. Inflacija u evrozoni dostigla je najvišu vrednost u istoriji, a konkretno u Nemačkoj je oboren tridesetogodišnji rekord. U decembru je u SAD zabeležen najviši nivo inflacije od juna 1982. g. – 7,12% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Generalno, svaki mesec prošle godine premašio je prognoze.

Ne treba zaboraviti reči Miltona Fridmana:

Inflacija je uvek i svuda novčani fenomen.

… i to će i ostati

Sa novcem koji se i dalje štampa, ona će se zadržati „iznad očekivanja“, uprkos smanjenju kvantitativnih olakšica Federalnih rezervi. Malo je verovatno da će rast osnovne kamatne stope u SAD biti dovoljno visok da bi je zaustavio.

U Evropi ECB naprosto je prebacila štampanje novca sa jednog mehanizma na drugi. Član upravnog odbora ove banke Filip Lejn naveo je u intervjuu da neće biti povećanja osnovne kamatne stope na Starom kontinentu u 2022. g. Tako da će osnovni faktori koji dovode do rasta cena i dalje biti primetni u ovom regionu.

To je kombinacija različitih „otežavajućih okolnosti“. Na prvom mestu, niska ulaganja u fosilna goriva, delimično potiskivanje ponude i rekordne cene kvota ugljen dioksida u Evropi podigle su cene energije za domaćinstva i industriju i troškove proizvodnje kompanija.

Infografika 2: Indeks proizvodnih cena u SAD i evrozoni

Tako su indeksi cena proizvođača dvostruko porasli preko Atlantika. U evrozoni primetne su njihove najviše vrednosti u istoriji. Za celu Evropsku uniju indeks proizvodnih cena je za skoro 30% viši od proseka za proteklu deceniju. To znači da će biznis tek preneti njihov rast na krajnje potrošače.

Lekcija br. 2: Ne može se računati na štednju novca u kešu

Rastuća inflacija učinila je da sa standardnim oblicima štednje budemo na gubitku. Ukoliko je neko čuvao fiat novac u kešu, tokom 2021. g. njegova vrednost počela je brzinski da isparava. Novac nije jedini instrument koji je usled devalvacije pretrpeo ozbiljan udarac.

To važi i za obveznice. Prinos S&P Eurozone Investment Grade Corporate Bond Index za prošlu godinu nominalno iznosi -1,5%. Realni gubici investitora znatno su veći, jer njihovom nominalnom padu treba dodati i indeks potrošačkih cena.

Ovaj indeks ne uzima u obzir samo obveznice evropskih kompanija već sve dužničke instrumente, denominovane u evrima. Važno je, međutim, to što ako aktive u ovoj „investicionoj zoni“ vode u gubitak, možemo zamisliti šta se događa s tzv. „smeće“ (junk) obveznicama. One nose mnogo veći rizik za svakog investitora, a prinos od njih takođe je u negativnoj zoni od jeseni prošle godine.

Infografka 3: Prosečan dnevni prinos 10-godišnjih državnih hartija od vrednosti zemalja u evrozoni sa kreditnim rejtingom AAA

Ni sa vladinim oveznicama sa investicionim rejtingom u evrozoni nije drugačija situacija. One nose negativan nominalni prinos još od proleća 2019. Njihov prosečan nominalni prinos od tada je izuzetno nizak. Standardno se ove vrste obveznica smatraju „sigurnim“ instrumentom. Sigurno je da nose značajne gubitke investitorima – to je lekcija koju smo prošle godine utvrdili.

Lekcija br. 3: Treba investirati u aktivu ako želimo da imamo dugoročne uštede

Finansijska situacija generalno se pogoršala od Velike recesije 2008. g. naovamo, a relativno nizak rast u Evropi i SAD duguje se veštačkom zadržavanju kamatnih stopa od strane centralnih banaka i štampanju novca. To je dovelo do skoka svih vrsta dugova i pumpanja cena aktive. Poslednje dve godine već pomenuto štampanje novca postalo je još intenzivnije.

Ova priča nikad nema srećan kraj i za to je mnogo primera u istoriji. Dovoljno je da se podsetimo šta se desilo prilikom najteže hiperinflacije na svetu, hiperifnlacije mađarske forinte. Imamo i primer pucanja balona 2008. g. Posledice finansijskog kraha uvek plaćaju potrošači.

A ako je inflacija tako visoka danas, šta će se desiti za nekoliko decenija? Poslednji zvanični podaci pokazuju da svuda prinosi od penzionih fondova pokrivaju inflaciju. Kako ćemo živeti kao penzioneri ako naši sadašnji doprinosi ne samo da trenutno gube na vrednosti, već će nakon određenog broja godina njihova apsolutna vrednost biti toliko niska, a cene će se povećati toliko da oni neće moći da obezbede pristojan život?

Infografika 4: Neto prinos penzionih fondova u pojedinim zemljama

Zato nas je 2021. podsetila koliko je važno razmišljati u dugoročnoj perspektivi, pritom na način koji nas čuva od problema u sistemu generalno. To znači da ne samo da smo gotovo prinuđeni da ulažemo ako želimo da imamo finansijsku budućnost, već moramo da ulažemo u aktive koje smanjuju našu izloženost fiat novcu.

Dolazimo i do sledeće lekcije koju nam je donela prošla godina.

Lekcija br. 4: Centralne banke stvaraju iracionalni optimizam na tržištima kapitala

Ocu kenzijanizma Džonu Majnardu Kenzu pripisuje se misao:

Tržišta mogu ostati iracionalna duže nego što bilo koji investitor može ostati solventan.

Danas vidimo nešto suprotno – zbog lakog novca centralnih banaka, pre svega Federalnih rezervi SAD, akcije na berzama stvaraju taj „iracionalni optimizam“, po rečima bivšeg predsednika Federalnih rezervi Alana Grinspana. Tako on opisuje internet balon krajem devedesetih godina, ali ta njegova izjava važi i za prošlu godinu, kada su berze iracionalno rasle, bez značajnije korekcije, ukprkos recesiji iz 2020. g.

Infografika 5: Veza između performansi berzi i kamatne stope

Rezultat ne iznenađuje – došlo je do usijanja. To se jasno vidi na osnovu pokazatelja stopa cene akcija u odnosu na zaradu kompanija (P/E raito). Generalno, što su vrednosti P/E više, to znači da su cene akcija precenjene. Krajem prošle godine za S&P 500 ovaj pokazatelj je iznosio 28,7 (od očekivanog 21,2), a za Dow Jones Industrial Average – 22,1 (u odnosu na očekivanih 18,7). Istorijski, prosečna vrednost za S&P 500 iznosi oko 12.

Ne govore samo vrednosti P/E o dramatičnoj precenjenosti berzi, već i to što njegovo ponašanje nema nikakve veze sa rastom berzi kroz istoriju jeste još jedan dokaz veštačkog pumpanja, što je rezultat neviđeno niskih kamata i štampanja novca. Valja primetiti da su prethodni maksimumi bili uglavnom nakon kriza i padova, a ne nakon neke jake godine.

Tabela: Godine najjačeg rasta S&P 500

Izvor: sopstveni proračuni

Zato je tokom 2021. g. zajedno sa rizicima porasla i iracionalnost berzi i pokazala da se zabava verovatno bliži kraju.

Lekcija br. 5: Štampanje novca i potiskivanje kamate iskrivilo je i performanse mnogih aktiva

Tokom 2021. g. videli smo sa jedne strane rast inflacije i inflacionih očekivanja i, sa druge strane, blagi pad cene zlata i srebra. Bio je prisutan i jedan paradoks koji možemo nazvati Šredingerovim dolarom. U trenutku rekordnog rasta inflacije u SAD (odnosno devalvacije dolara), rekordnih trgovinskih deficita zemlje i skoka vladinog duga na najviše vrednosti u istoriji, njegova cena na međunarodnim tržištima porasla je za 6,1% za godinu dana. Naravno, devalvacija dolara mogla bi proticati sporije u odnosu na druge valute, ali to se nije desilo – investitori su kupovali dolar verujući u njegovu stabilnost, čak i nakon vesti o visokoj inflaciji.

To pokazuje koliko očekivani postupci centralnih banaka dovode do iskrivljenosti tržišta i kako su tokom prošle godine negativne vesti o dolaru i ekonomiji tumačene od strane investitora kao pozitivne. Razlog – za investitore je pad cene dolara značio da će Federalne rezerve povećati kamatne stope i zaustaviti kvantitativne olakšice, što će povećati njegovu cenu. Tokom 2021. g. svet investicija bio je okrenut naglavačke.

Istovremeno, u kontekstu pojeftinjenja žutog metala, očekuje se da će potražnja za investicionim zlatom globalno zabeležiti višegodišnji rekord. Neki proizvođači, kao što je na primer australijska kovnica novca Perth Mint, imali su najveću prodaju na decenijskom nivou. Konkretno, u Bugarskoj potražnja za investicionim zlatom porasla je duplo u odnosu na prethodnu godinu. Indija, koja je drugo najveće tržište na svetu, beleži najveći uvoz u istoriji.

Više o ovoj temi: Zašto Centralna i Istočna Evropa računaju na kupovinu zlata, a protiv inflacije

Jesmo li svedoci „početka kraja“ zlata kao sredstva koje štiti od devalvacije valuta? Ne. Uprkos fluktuacijama u 2021. g., na istorijskom planu ono je najbolje sredstvo za dugoročno očuvanje kupovne moći. Da bi zaustavile cenu zlata, centralne banke treba da se suoče sa visokom inflacijom do koje su one same dovele.

Infografika 6: Cena zlata

Ovaj trik u SAD je uspeo osamdesetih godina u vreme Pola Volkera. Danas nema šanse. Razlog – ako Federalne rezerve podignu kamate na 20%, čitava globalna ekonomija, koju diktiraju državni budžet SAD i berze, će se samourušiti. Tokom 2019. g. rast osnovne kamatne stope na 2,4% doveo je do najvećeg pada na berzama nakon Velike recesije. Uzimajući u obzir mnogo veću zaduženost danas, teško da će ova institucija uspeti da poveća kamate čak i na 2%.

Kada i investitori shvate da centralne banke obećavaju nešto što je teško ispuniti, vrlo je verovatno da će se cena zlata opet okrenuti rastu. Kao i nakon 2013. g., možda će biti potrebno neko vreme da se to desi. Ali ako inflacija nastavi da raste, može se ispostaviti da je 2021. g. bila idealna prilika za povećanje udela zlata u investicionom portfoliju.

Lekcija br. 6: Dok su kamate niske, balon nekretnina će se povećavati

Cene nekretnina u Evropi idu brže od tempa rasta bruto dohotka. Ali one idu ispred još jednog pokazatelja, a to je bruto raspoloživi dohodak domaćinstava po glavi stanovnika. On „odražava kupovnu moć domaćinstava i njihovu mogućnost da ulažu u robu i usluge ili da štede za budućnost, uzimajući u obzir efekte poreza i socijalnih transfera.“ On se približava realnim prihodima i omogućava nam da poredimo različite zemlje.

Tu razliku u brzini kojom rastu prihodi u odnosu na brzinu kojom poskupljuju nekretnine primetila je čak i Evropska centralna banka. Zato je u svom poslednjem izveštaju o finansijskoj stabilnosti za 2021. g. ona takođe upozorila da:

Dok su se dugoročni rizici smanjili nakon pika u vreme pandemije, a nakon poboljšanja finansijskih uslova, rizici za korekciju cena, srednjoročno gledano, značajno rastu zbog precenjenih cena nekretnina. Budući da dinamika cena i kreditiranje nadmašuju tempo rasta prihoda domaćinstava, njihova zaduženost raste, kao i precenjenost nekretnina. Tako, srednjoročno gledano, raste ranjivost i zabrinutost zbog duga usled kojeg nastaje balon nekretnina.

To pokazuju i podaci Evrostata.

Infografika 7: Indeks cena nekretnina u EU i evrozoni i raspoloživi dohodak po glavi stanovnika

Cene stanova su pod uticajem izuzetno niskih kamatnih stopa porasle do nečuvenih razmera u mnogim zemljama Evropske unije. Još krajem drugog tromesečja2021. g. njihov rast je na pojedinim mestima bio dvocifren, prema Evrostatu.

Ovakav rast ne može trajati večno i 2021. je pokazala da je i ovo tržište počelo da pregreva. Kao i pre četrnaest godina, povećanje kamata, kad god do njega došlo, ozbiljno će ugroziti sektor.

Lekcija br. 7: Regulative stvaraju dosta dobre investicione mogućnosti

Vlasti nastoje da ograniče određeni sektor, ali na tržištu postoji stvarna potražnja za njegovim proizvodima? To je idealna opcija za investicije. Prošla godina to potvrđuje. Tokom nje akcije energetskih kompanija, iako sa malim udelom od S&P 500, postigle su najveći rast od svih kategorija aktiva prema ovom pokazatelju. Tako su nakon pada od 32,8% 2020. g., one skočile za 53,4% u 2021. g., ostavljajući daleko iza sebe akcije građevinskih kompanija (46,2%).

Poslednjih godina investicije napuštaju sektor fosilnih goriva. Razlog je što banke i političari pokušavaju da usmere tranziciju ka „zelenoj ekonomiji“. Potražnja za fosilnim gorivima, međutim, ne opada. Zato se ispostavilo da Evropa nije bila spremna za ovu zimu, a cena prirodnog gasa na berzi u Amsterdamu – reper za Stari kontinent, – skočila je na najviši nivo ikad.

Tek će se videti kako se stanje na tržištu reflektuje na portošače u budućnosti. Od sada se može reći da će cene fosilnih goriva verovatno ostati povišene, srednjoročno gledano, ukoliko drugi uslovi ostanu isti. Zato potrošači treba da se unapred pripreme.

Lekcija br. 8: Uprkos masovno dostupnoj trgovini akcijama, moramo „da naučimo lekciju“

Prošla godina počela je dramatičnim rastom akcija prodavca kompjuterskih igara i periferije  GameStop. Od kraja decembra 2020. g. do 29. januara 2021. g. one su u kratkom roku skočile za skoro 1700%. Do toga je došlo usled organizovane kupovine njenih deonica, uglavnom od strane amatera investitora, što je dovelo do short squeeze /kratkog stiska/ („zauzimanja kratkih pozicija“), pri čemu su fondovi koji su imali kratke pozicije deonica kompanije izgubili milijarde dolara.

Tako je nastala nova „kategorija“ aktive – meme akcije. Ono što im je zajedničko jeste naglo interesovanje investitora, što brzo može povećati njihovu cenu, a do čega dolazi po pravilu na društvenim mrežama i/ili platformama kao što je Reddit. Osim GameStopa takve meme akcije između ostalog ima lanac bioskopa AMC i, kada je o tehnici reč, BlackBerry.

Nekoliko lekcija smo naučili prošle godine. Prvo, na tim tržištima više nema rezervisanih mesta za velike kompanije. To sada važi i za primarne javne ponude, koje su do nedavno bile dostupne samo institucionalnim investitorima. Drugo, velika organizovana grupa trgovaca amatera može srušiti fondove sa kratkikm pozicijama relativno lako (bar dok platforme na kojima se trguje ne zabrane pristup konkretnim akcijama). Treće, kao i kod svake aktive sa naglim i značajnim promenama cene, neki investitori mogu se i obogatiti, ali velika je verovatnoća da će doći do ogromnih gubitaka.

Ovo poslednje naročito važi za trgovanje finansijskom polugom. tj. na kredit – čemu su trgovci početnici naročito skloni. Tako da nove mogućnosti ne znače da ne treba pristupati veoma pažljivo, tj. da prosto treba ići za masom.

Lekcija br. 9: Sa rastom popularnosti kriptovaluta rastu i prevare

Pogled na cenu bitkoina pokazuje da 2021. g. nije ponudila ništa novo pod suncem – i dalje je prisutna ogromna nestabilnost, uprkos rastućem institucionalnom interesovanju, novoj rekordnoj ceni (i padu izazvanom njome) i novim korisnicima kriptovalute.

U sajber svetu porasle su i prevare u vezi sa digitalnim aktivama. Prema North American Securities Administrators Association upravo to je predstavljalo najveću opasnost za investitore tokom prošle godine a biće i ove. Nakon toga dolaze falsifikovani nalozi i novčane prevare na društvenim mrežama.

Izveštaj Chainalysis-a je pokazao da je 2021. g. bio apsolutni vrhunac kripto prevara. Krađom kriptovaluta i drugim kriminalnim aktivnostima bilo je oduzeto ukupno 14 milijardi dolara digitalnih aktiva, što je gotovo 80% više u odnosu na 2020. g. Samo su krađe na platformama za decentralizovane finansije iznosile 2,3 milijarde dolara (rast od 1330% na godišnjem nivou). Udvostručio se i udeo nelegalnih transakcija u kriptovalutama u odnosu na ukupnu količinu transakcija.

Osim rizika izazvanog ogromnom volatilnošću kriptovaluta, i činjenice da na mnogim mestima prihodi od njih podležu oporezivanju, prisutna je i opasnost od kripto prevara i krađa. Verovatno će se one samo pojačavati u budućnosti, usled sve većeg uključivanja nepažljivih korisnika u kripto svet – ne zaboravimo da je ljudska greška glavni razlog najrazličitijih vrsta hakovanja.

Nakon intenzivne 2021, videćemo šta nas čeka ove godine i da li će se nastaviti sa tendencijama koje je prošla godina donela.