Pre nego što nas posetite - zakažite termin 062 888 6666
Dodaj upozorenje o ceni

Šta je fiat novac?

Objavio Drago Matovic u kategoriji Analize na dan 20.12.2024
Cena zlata (XAU-RSD)
294237 RSD/oz
  
- 1275 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
3308 RSD/oz
  
- 8 RSD
Fiat valute

Fiat novac je valuta koja nema intrinzičnu vrednost i koju država proglašava zakonskim sredstvom plaćanja putem regulative

Ovaj novac nije podržan nijednom fizičkom robom poput zlata ili srebra. Umesto toga, vrednost fiat novca zasniva se na kredibilitetu i finansijskoj pouzdanosti vlade koja ga izdaje.

U suštini, fiat novac ima vrednost jer smo se kao društvo složili da ga prihvatamo po državnom dekretu. Većina modernih papirnih valuta su fiat valute, uključujući američki dolar, evro i druge svetske valute.

Vrednost fiat novca, kao i većina stvari u ekonomiji, zavisi od ponude i tražnje. Fiat novac je uveden kao alternativa robnom novcu i reprezentativnom novcu. Robni novac se pravi od plemenitih metala poput zlata i srebra, dok reprezentativni novac predstavlja pravo na robu za koju se novac može zameniti.

Fiat valuta, kao što ćemo objasniti, je sklona inflaciji.

Istorija fiat novca

Većinu istorije zlato, srebro i bronza su se koristili kao novac. Ovi metali su ispunjavali sve logične standarde da budu valuta. Imali su intrinzičnu vrednost, bili su retki i ograničeni u ponudi, otporni na propadanje i imali univerzalnu vrednost gde god se koristili, jer je zlato bilo zlato bez obzira na lokaciju.

To su samo neki od razloga zašto su plemeniti metali bili preferirani oblik novca hiljadama godina. Međutim, kako je vreme prolazilo, vlade i druge institucije počele su da eksperimentišu sa fiat valutama, uglavnom u kriznim vremenima, kako bi nastavile finansiranje vladinih programa i obezbedile protok novca bez povećanja zaliha metala. 

Reč “fiat” na latinskom se može prevesti kao “neka bude”. Ovo je ukratko objašnjenje kako je fiat valuta nastala, po državnom nalogu.

Kina

Fiat novac je nastao u Kini u 10. veku, kada je tražnja za metalnim novcem premašila ponudu plemenitih metala. Ljudi su već bili upoznati s upotrebom kreditnih nota i lako su prihvatali papirne novčanice ili nacrte.

Nestašica kovanica primorala je ljude da pređu sa novčića na novčanice. Tokom dinastije Song (960–1276), procvat trgovine u regiji Sičuan doveo je do nestašice bakarnog novca. Trgovci su počeli da izdaju privatne novčanice pokrivene monetarnim rezervama, što se smatra prvim zakonskim papirnim sredstvom plaćanja. 

Tokom dinastije Yuan (1276–1367), papirni novac postao je jedino zakonsko sredstvo plaćanja, dok je tokom dinastije Ming (1368–1644) izdavanje novčanica povereno Ministarstvu finansija.

Evropa i Zapad

Oko 1150. godine, vitezovi templari su izdavali beleške hodočasnicima. Hodočasnici su ostavljali dragocenosti u lokalnim templarskim preceptorijama pre nego što bi krenuli ka Svetoj zemlji i dobijali dokument koji je pokazivao vrednost njihovog depozita. 

Po dolasku u Svetu zemlju, koristili bi taj dokument za podizanje sredstava iste vrednosti iz riznice. Ovo je bila ograničena praksa i nije predstavljala širu ekonomiju, koja je i dalje u potpunosti bila zasnovana na zlatu i srebru.

Na Zapadu papirni novac počinje da se koristi u 18. veku. Američke kolonije, Francuska i Kontinentalni kongres počeli su da izdaju kreditne novčanice koje su korišćene za plaćanja. Lokalne vlasti su izdavale novčanice koje su vlasnici koristili za plaćanje poreza državi. Međutim, preterano izdavanje ovih novčanica izazvalo je kontroverze zbog rizika inflacije.

U nekim regijama, kao što su Nova Engleska i Karoline, vrednost ovih novčanica je značajno opala, a cena robe je porasla dok su novčanice gubile vrednost. 

Tokom ratova, zemlje su se okretale fiat valutama kako bi očuvale zahile i vrednost plemenitih metala poput zlata i srebra i kako bi mogle da nastave da finansiraju rat. Na primer, Federalna vlada Sjedinjenih Američkih Država koristila je oblik fiat novca nazvan „Greenbacks“ tokom Američkog građanskog rata. Tokom ovog rata, vlada je obustavila konvertibilnost papirnog novca u zlato ili srebro.

Prelazak sa zlata na fiat novac

Dvadeseti vek bio je presudni period kada su većine velikih ekonomija prešle sa valuta podržanih zlatnim standardom na fiat valute. Vlade su u vremenima kriza suspendovale zlatni standard i počele da izdaju fiat novac, uz obećanje da će se, kada kriza prođe, vratiti na zlatni standard.

Ali, kako je rekao dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Milton Fridman:

Ništa nije trajnije od privremenog vladinog programa.

Krize u 20. veku, poput svetskih ratova i hladnog rata, značile su da većina zemalja pogođenih ovim sukobima nisu mogle da nastave finansiranje ratnih napora ili posledica rata svojim iscrpljenim trezorima. Iz tog razloga, prešle su na fiat valute i počele da štampaju novac kako bi finansirale rat i obnovu.

To je dovelo do nekoliko različitih epizoda hiperinflacije. Neki primeri uključuju: Vajmarska Nemačka (1922), Austrija (1922), Sovjetski Savez (1917), Mađarska (1946), Jugoslavija (1992–1994).

Više o ovoj temi: Šta je hiperinflacija?

Spisak se nastavlja. Većina fiat valuta iskusila je visoku inflaciju, a mnoge su imale epizode hiperinflacije. Fiat valuta je povezana sa inflacijom.

Godine 1971, Ričard Nikson je napravio najradikalniji potez u monetarnoj istoriji i ukinuo zlatni standard za američki dolar

Pre toga, a od sporazuma iz Breton Vudsa 1944. godine, američki dolar je bio podržan zlatom i korišćen kao globalna rezervna valuta. Posle ove odluke usledila je decenija stagflacije (stagnacija ekonomskog rasta kombinovana sa visokom inflacijom) širom Zapada tokom 1970-ih.

Fiat valuta i inflacija

Fiat valuta, koja nije podržana ničim osim kredibilitetom vlade, u kombinaciji sa činjenicom da je ponuda novca pod kontrolom vlade preko centralnog bankarstva, čini inflaciju skoro pa neizbežnom. Ovo je tema o kojoj smo već opširno govorili.

Više o ovoj temi: Šta je inflacija?

Vlade proširuju ponudu novca putem niskih kamatnih stopa i štampanjem novca. Ovo povećanje ponude novca trebalo bi da podstakne ekonomsku aktivnost, ali umesto toga dovodi do dugoročne inflacije.

Svetska finansijska kriza iz 2007. godine i kasniji finansijski kolaps narušili su verovanje da centralne banke mogu nužno sprečiti depresije ili ozbiljne recesije regulisanjem ponude novca.

Valuta vezana za zlato je generalno stabilnija od fiat novca zbog ograničene ponude zlata.

Takođe, postoji veća mogućnost stvaranja ekonomskih balona sa fiat novcem zbog njegove teoretski neograničene ponude.

Cena zlata (XAU-RSD)
294237 RSD/oz
  
- 1275 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
3308 RSD/oz
  
- 8 RSD

Možda biste voleli da pročitate i