Dodaj upozorenje o ceni

Pravi Crni petak ima veze sa zlatom, a ne s kupovinom – evo i zašto

Objavio Daniel Vasilev u kategoriji Analiza na dan 24.11.2023
Cena zlata (XAU-RSD)
219 536 RSD/oz
  
- 542 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
2 435 RSD/oz
  
- 35 RSD

Period intenzivne kupovine i velikih popusta mesec dana pre Božića poznat je kao Crni petak. Nekada su te akcije bile u petak odmah nakon Dana zahvalnosti u SAD, ali poslednjih godina obuhvataju veći deo novembra.

Pravi Crni petak nije povezan sa kupovinom i popustima. Ovaj izraz prvi put se pojavljuje u drugoj polovini XIX v. Njime se označava teška finansijska kriza tokom 1869. g., koja je povezana sa tržištem zlata. U ovom članku sledi priča o tome. Saznaćete takođe u kom se još kontekstu koristio naziv „Crni petak“ u prošlosti.

Priča o Crnom petku

U drugoj polovini XIX v. dvojica investitora – Džej Guld i Džejms Fisk pokušali su da monopolizuju tržište zlata u SAD. Cilj je jasan – želeli su da se obogate podizanjem cene žutog metala. Pretpostavlja se da bi im svaki dolar rasta doneo profit od desetine hiljada dolara.

Da li je ovaj pokušaj manipulacije uspeo? I kako su pokušali da izvedu ovaj trik? Pogledajmo.

Guldov i Fiskov pokušaj manipulacije na tržištu zlata

Početkom septembra 1869. g. Fisk i Guld počinju da kupuju što su mogli više zlata na Njujorškoj berzi. Samo za nedelju dana njih dvojica uložili su 1,5 miliona dolara, što je bila značajna suma za to vreme. Usled toga cena zlata ubrzano raste. Početkom godine ona iznosi 27 dolara, da bi za nekoliko dana dostigla najpre 132, a nakon toga 137 dolara.

Ovaj strmoglavi rast umalo da im već u tom trenutku pokvari plan. Drugi investitori počinju da prodaju da bi iskoristili rast cene zlata. Usled toga Guld i Fisk su primorani da obustave kupovinu, a 20. septembra cena zlata već iznosi 141 dolar za uncu.

Džej Guld i Džejms Fisk na ilustraciji „Poznata lica sa Vol strita“, Izvor: Kongresna biblioteka
Džej Guld i Džejms Fisk na ilustraciji „Poznata lica sa Vol strita“, Izvor: Kongresna biblioteka

I samo za nekoliko dana, iako su njih dvojica obustavili prodaju, cena nastavlja da raste i dostiže maksimum od 160 dolara. U tom trenutku cena zlata je desetostruko porasla samo mesec dana od početka Guldove i Fiskove akcije. Ovaj reli zlata je ozbiljniji čak i od skoka njegove cene 1980. g.

Ovaj dvojac podmitio je i Abela Korbina, devera tadašnjeg predsednika Julisiza Granta. Nadali su se da će preko njega blokirati prodaju zlata Ministarstva finansija SAD (taj deo plana bio je veoma kratkog veka). Korbin im je prenosio interne informacije o količini zlata i kupovini i prodaji koju je planirala državna uprava.

Kraj šeme: Crni petak

Nijedan kartel nije dugog veka. Osećajući da uprava ne gleda dobro na njihove planove, sam Guld počinje tajno da prodaje deo svog zlata.

Najveća pretnja za Gulda i Fiska je veliki prodavac, koji je u stanju da izbaci veliku količinu zlata na tržište. Stoga nije slučajno što oni pokušavaju da blokiraju trezor da izvrši prodaju. Ali pošto cena prelazi 155 dolara za uncu, u petak 24. septembra 1869. g., predsednik Grant izdaje naredbu da se zlato u vrednosti od 4 miliona dolara oglasi za prodaju.

Karikatura „Zlato za 160 dolara za uncu i zlato – 130 dolara za uncu“. Izvor: Kongresna biblioteka
Karikatura „Zlato za 160 dolara za uncu i zlato – 130 dolara za uncu“. Izvor: Kongresna biblioteka

Rast cene zlata time ne biva odmah zaustavljen. Sledećih nekoliko minuta ona i dalje raste. Na vrhuncu cena žutog metala će nadmašiti 160 dolara, tj. gotovo će se udesetostručiti samo za mesec dana od početka ovog Guldovog i Fiskovog plana. Ovaj reli zlata je značajniji čak i od skoka njegove cene 1980. g.

Međutim, petnaestak minuta nakon ove vesti usledio je značajan pad cene zlata na 138 dolara. Par dana ranije Guldov i Fiskov profit bio bi preko 10 miliona dolara. Nakon što je plan propao, oni, kao i još nekoliko banaka ostaju nesolventni dužnici. Sama cena zlata na Njujorškoj berzi pada na nešto iznad 120 dolara do 18. decembra 1869. g.

Posledice originalnog Crnog petka

Još na sam Crni petak bankrotiraju banke koje nisu u stanju da izmire svoja tekuća zaduženja. Druge se suočavaju sa bankarskom panikom, pri čemu ulagači nastoje da dobiju sredstva sa svojih štednih uloga. Policija mora da obuzda masu ljudi da bi sprečila fizički upad u banke.

Ilustracija „Scene iz Zlatne dvorane u Njujorku“. Trgovci nisu oduševljeni padom. Izvor: Kongresna biblioteka
Ilustracija „Scene iz Zlatne dvorane u Njujorku“. Trgovci nisu oduševljeni padom. Izvor: Kongresna biblioteka

Tržišta akcija beleže pad, pri čemu berze gube preko 20% svoje vrednosti samo za nedelju dana. To dovodi do naknadnih bankrota finansijskih institucija.

Više o ovoj temi: Anatomija svake ekonomske krize

Pad akcija brzo će se odraziti i na realnu ekonomiju. Obezvređuju se poljoprivredni proizvodi i brojna druga roba. Pojedini sektori su na ozbiljnom udaru, uključujući same poljoprivrednike i različite proizvođače. Izvoz iz zemlje takođe beleži značajan pad.

Drugi „crni“ datumi na tržištima

Panika iz 1869. je ostavila toliki trag da od nje počinje „tradicija“ da se ovakvi dani padova na tržištima određuju kao „crni“. Među njima su:

  • Crni utorak – 29. oktobar 1929. g., kada Dow Jones Industrial Average pada za 12% u toku jednog dana. To je jedan od najvećih padova na berzi. Njime počinje Velika depresija.
  • Crni ponedeljak – 19. oktobar 1987. g., kada opet Dow Jones pada za skoro 22% tokom jednog radnog dana, što je najznačajniji pad na berzama u SAD. On takođe označava početak finansijske krize, a ovakva situacija sa indeksom povlači i drugo.

Kako nastaje savremeni Crni petak?

Kupovina nakon Dana zahvalnosti oduvek je bila popularna u Americi, jer u to vreme potrošači počinju da se spremaju za Božić. Početkom šezdesetih policija u Filadelfiji naziva ovaj dan „crni petak“ zbog haosa usled mase ljudi u trgovinskim objektima.

Dvadeset godina kasnije „Crni petak“ već koriste i sami trgovci kao početak šoping sezone sa popustima. Da bi se nakon toga proširio i van granica SAD. Danas je, osim Crnog petka, popularan dan sa onlajn sniženjima Sajber ponedeljak. Od 2005. g. naovamo on se obično organizuje prvog ponedeljka nakon Dana zahvalnosti.

Obično se „crnim“ označavaju negativni događaji. Postoji teorija da ga prodavci koriste za popuste, jer je u prošlosti u računovodstvenim knjigama crnim mastilom upisivana dobit, crvenim gubici. Tako Crni petak označava kraj perioda u kome su oni poslovali „u crvenom“ i početak meseci koji donose dobit.

Već smo upoznati sa „zlatnim“ tragom i pravim Crnim petkom. Uprkos tome što ne postoji direktna veza između njega i moderne kupoholičarske fešte, možda ni ova šoping sezona ne bi bila poznata pod tim nazivom da nije bilo zlata.

Cena zlata (XAU-RSD)
219 536 RSD/oz
  
- 542 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
2 435 RSD/oz
  
- 35 RSD

Možda biste voleli da pročitate i