Kina kupuje masivne količine zlata

U Kini se beleži ogromna tražnja za zlatom, kako od Kineske centralne banke, tako i od građana i privatnih investitora. Izgleda da kineski bum na tržištu zlata nije samo kratkoročni trend, nego nova norma na tržištu. U jeku ekonomskih neizvesnosti u Kini, centralna banka i pojedinci se okreću sigurnosti koje zlato pruža. 

Narodna banka Kine nastavlja da kupuje zlato 

Narodna banka Kine (The People’s Bank of China) kupuje zlato neverovatnim tempom. Prema najnovijim podacima o kineskim rezervama, Narodna banka je kupila 29 tona zlata u avgustu, a ukupno u proteklih godinu dana je kupila 155 tona. Trenutna zvanična procena je da Kina u svojim rezervama ima oko 2.165 tona zlata, što ih stavlja na 6. mesto u svetu – ispred njih su: 

• 5. Rusija – 2330 tona 
• 4. Francuska – 2437 tona 
• 3. Italija – 2452 tona 
• 2. Nemačka – 3353 tona 
• 1. Amerika – 8133 tona 

Izvor: TradingEconomics

Kineskoj vladi zlato predstavlja najsigurniji način da podržavaju vrednost juana, u jeku više kriza koje srozavaju vrednost njihove valute u proteklih godinu dana. Opadanje industrijske proizvodnje, pad izvoza i tražnje za kineskim proizvodima, posledice pandemije, svetski visoke kamatne stope – sve ove okolnosti vrše presiju na juan.  

Više o ovoj temi: Kina – balon koji nikada neće pući? 

Zlato je oduvek predstavljalo sigurnu luku koja čuva vrednost uprkos ekonomskim nepogodama, kako za centralne banke, tako i za pojedince.

Centralne banke su 2022. kupile rekordne količine zlata, a sveukupna potražnja zlata dostigla je vrhunac koji nije viđen duže od decenije. 96% centralnih banaka gleda na zlato kao “investiciju sigurnog utočišta”, jer im pomaže da se ograde od globalnih tenzija i inflacije.

Očito, kineska vlada se slaže sa ovom percepcijom, jer u protekle dve decenije njihove rezerve zlata su skočile sa oko 500 tona do današnjih 2165 tona. 

De-dolarizacija kineskih rezervi 

Zlato je takođe ključni deo kineskog cilja da umanje svoju zavisnost od dolara.  Kina u proteklih 20 godina postepeno smanjuje svoje devizne rezerve u američkim dolarima; 2005. godine dolar je činio 79% ukupnih deviznih rezervi Kine, da bi 2014. pao na 58%, i danas, 2023. dolar je samo 25% ukupnih deviznih rezervi Kine. 

Žuti metal je koristan alat za ovog azijskog giganta, jer predstavlja stablinu i sigurnu alternativu dolaru. Takođe, postojale su razne spekulacije i glasine o tome da bi potencijalna BRIKS valuta, koja bi “zapretila” dolarskoj dominaciji svetskih finansija, bila podržana zlatom.

Više o ovoj temi: Šta je zapravo BRIKS?

Ovo su zasad samo suve spekulacije, ali ako BRIKS želi da ostvari i svoj osnovni cilj međusobne trgovine u svojim nacionalnim valutama, moraju te valute potkrepiti i dati im neku stabilnost – tu zlato ponovo igra jako bitnu ulogu. Kini je svakako cilj da sve BRIKS članice trguju u juanu, i iz tog razloga je jako bitno da svoju valutu predstave kao stabilnu i potkrepljenu kvalitetnim rezervama.

Pojedinci u Kini masovno kupuju zlato

Pored Narodne Banke, kineski pojedinci i privatni investitori takođe kupuju velike količine zlata.

Od pandemije do danas, Kina se nalazi u nepovoljnoj ekonomskoj situaciji. Tržište nekretnina je u ogromnoj krizi proteklih par godina, i konstantno je na granici kolapsa, dok berze u Kini se smatraju rizičnom investicijom. U ovakvom okruženju zlato predstavlja sigurnu investiciju za kineske građane.

Kineski građani su tolikim tempom kupovali ovaj dragoceni metal da je početkom septembra Narodna Banka intervenisala i privremeno zabranila komercijalnim bankama da uvoze zlato. Naravno ta odluka, kao i sve državne intervencije, je samo pogoršala situaciju. Cena zlata u Kini je sredinom septembra bila 5,3% veća nego svetski prosek. 

U 2022. Kina je činila 10% ukupne svetske proizvodnje zlata i 27% ukupne svetske tražnje za zlatnim nakitom.  

Zaključak 

Kina nije jedini primer zemlje koja gomila zlato u svojim rezervama, 2022. godina je pokazala da skoro sve države zlato tretiraju kao visoko-kvalitetnu investiciju. 

I to nije samo među narodnim bankama, već i pojedinci sve više novca investiraju u žuti metal. Možda je najbolji primer Turska koja prolazi kroz period visoke inflacije, tokom kog je potražnja za investicionim zlatom skočila petostruko prvog kvartala 2023., u poređenju sa prošlom godinom.  

Takođe, u Americi je zlato postalo druga najomiljenija investicija među Američkim investitorima.
 

U rečima američkog biznismena i milijardera, Rej Dalija: 

Ko ne poseduje zlato ne zna ni istoriju, ni ekonomiju.