Kako pravilno štedeti: Deo prvi

Danas je finansijska pismenost većeg dela društva slaba. Mnogi i ne postavljaju sebi ono najvažnije pitanje za postizanje finansijske stabilnosti, a ono glasi: „Kako pravilno štedeti?“. Tako većina ljudi uopšte ne štedi, a čak i kad bi hteli, nedostaje im znanje kako to da učine na najrazumniji mogući način.

Zato ćemo u ovom i sledećem članku razmotriti četiri najfundamentalnija principa racionalne štednje. To su zlatna pravila koja nas mogu orijentisati kako da pravilno štedimo. Ukoliko bismo ih se pridržavali, to bi moglo značajno doprineti dobrom životnom standardu i u poodmaklim godinama takođe.

Prvo zlatno pravilo štednje

Glavni cilj štednje je postizanje finansijske sigurnosti i dobrog životnog standarda po odlasku u penziju. Danas većina ljudi u ostvarivanju ovog cilja računa na druge institucije – uglavnom na državne i privatne penzione fondove. Zato su njihova jedina ušteđevina doprinosi koje na njihove privatne račune u privatnim penzionim fondovima uplaćuje njihov poslodavac (ukoliko uopšte imaju osiguranje u takvim fondovima).

Mnogi ljudi čak i ne računaju na privatne fondove, već samo i jedino na državni penzioni model, što je velika greška. Nema ulaganja sredstava u ove fondove i ona ne leže na privatnim računima. Ona se koriste za izmirivanje penzija danas. Tako računamo da će u budućnosti država uspeti da sakupi dovoljno novca od zaposlenih da bi i nama isplaćivala penziju.

Kada prepustimo drugima da nam obezbede finansijsku budućnost, mi praktično zanemarujemo jednu od najvećih odgovornosti u životu. Istina je da se niko drugi neće pobrinuti za naš novac bolje od nas samih, pa ni finansijski i investicioni savetnici i gurui. Čak i da ne greše, njihove strategije nisu u skladu sa našim ciljevima. Uloga takvih savetnika treba da bude da savetuju, a ne da donose odluke o našoj štednji umesto nas.

Principi pravilne štednje ne zahtevaju komplikovane strategije i investicije da ne bismo imali drugog izbora nego da se prepustimo profesionalnim stručnjacima. Potrebno je samo osnovno poznavanje ekonomije i finansija, koje svaki čovek može relativno brzo steći u svoje slobodno vreme. Principi ekonomije i finansija razjašnjeni su na razumljivom jeziku, korak po korak u našoj Zlatnoj školi.

Prvo zlatno pravilo štednje glasi:

Uzmite štednju u svoje ruke i ne očekujte da će neko drugi obezbediti vašu finansijsku budućnost umesto vas.

Drugo zlatno pravilo štednje

Razmotrimo pitanje: „Šta znači postizanje finansijske sigurnosti?“ Ostavljanje 30 000 dinara u slamarici uopšte nije dobar način za obezbeđivanje finansijske sigurnosti. To važi čak i za pare „za crne dane“.

Naravno, bolje je štedeti i tako, nego uopšte ne štedeti. Ali postizanje finansijske stabilnosti i sigurna starost zahtevaju sveobuhvatniji pristup. Potrebne su investicije.

Štednja je uvek ulaganje. Čak i čuvanje novca u slamarici je ulaganje u odgovarajuću valutu, u kojoj je taj novac denominovan. Upravo tako treba razmišljati kada izdvajamo gotovinu. Kada naučimo da gledamo na bilo koji oblik štednje na taj način, pitanje koje treba postaviti je sledeće: „Da li mislimo da će prinos od naše investicije biti dovoljno velik da pokrije naše potrebe?“

Držanje valute u kući je loš metod štednje zbog visoke inflacije. Štampanje novca od strane centralnih banaka dovodi do skoka cena potrošačkih proizvoda i uništava kupovnu moć neobezbeđenog fiat novca. Sa godinama se naš novac obezvređuje i za jedan dinar možemo da kupimo sve manje robe. Zato je štednja u kešu loša ideja i preporučljivo je tražiti aktive na čiju vrednost inflacija ne utiče negativno ili barem ta vrednost ostaje stabilna u dugoročnom periodu. U najboljem slučaju takve aktive će porasti i zbog inflacije.

Tako dolazimo do drugog zlatnog pravila štednje:

Štedite samo ulažući u aktive čiji je prinos veći od nivoa inflacije.

Postizanje pozitivnog učinka štednje

Štednja u aktivi čiji prinos ne može pokriti nivo inflacije potpuno je besmislena. To se odnosi i na štednju novca ulaganjem u penzione fondove ili otvaranjem štednog uloga.

Najvažniji cilj je da realni prinos od štednje bude pozitivan.

Može biti iznenađujuće, ali ima slučajeva kada prinos od ovakvih investicija nije dovoljno visok da bi pokrio devalvaciju uzrokovanu inflacijom u dugoročnom periodu. Zato uvek kada ulažete uporedite očekivani prinos od određene investicije sa nivoom inflacije. Razlika među njima pokazaće koji je realni prinos koji je moguće akumulirati.

Zapravo, to je jedan od osnovnih razloga zašto su zlato i srebro veoma dobar izbor kao investiciona aktiva. Visok nivo inflacije ne umanjuje vrednost ovih plemenitih metala, kao što je to slučaj sa najrazličitijim finansijskim investicionim sredstvima sa sličnim profilom rizika, poput korporativnih i državnih obveznica, na primer. Naročito ako imamo želju ili prosto mogućnost da više diverzifikujemo, ulaganje u zlato i srebro je gotovo toliko jednostavno kao da novac krijemo u slamarici, a istovremeno je to investicija sa mnogo većim prinosom.

Više o ovoj temi: Osam razloga da kažemo „da“ zlatu

To su prva dva zlatna pravila štednje. Čak i da zapamtite samo njih, biće dovoljno da biste obezbedili svoju ušteđevinu bolje od većine ljudi ne samo u Srbiji, nego i u celom svetu.

U narednom članku iz ove rubrike razmotrićemo i druga dva pravila koja, uzeta zajedno, čine fundamentalnu četvorku štednje.