Investiciono srebro kao čuvar kupovne moći

Od početka ove decenije čuvanje kupovne moći, sasvim razumljivo, postaje cilj sve većeg broja ljudi. Rast kupovine stabilnih aktiva kao što je investiciono zlato to svakako potvrđuje, a ni Srbija nije izuzetak. Ali tokom većeg dela istorije čovečanstva kovanice i poluge od investicionog srebra takođe imaju važnu – ponekad i vodeću ulogu u monetarnom sistemu. Razlog je njihova stabilnost tokom vremena. One je nisu izgubile ni u naše vreme.

Danas, kao i investiciono zlato, i investiciono srebro spada u kategoriju sigurnih aktiva, poznatih i kao safe haven assets na engleskom jeziku. Po definiciji, one se pokazuju dobro u dugoročnom planu. To važi i tokom i nakon perioda ekonomske i geopolitičke nesigurnosti.

Na predstavnike ove kategorije slabo utiču promene cena drugih popularnih instrumenata kao što su akcije, derivati, nekretnine i, donekle i obveznice.

Više o ovoj temi: Akcije, zlato i inflacija: Šta se događa kad kamata raste?

Pošto od početka veka ekonomije redovno prolaze kroz interesantna vremena inflacije i recesije, a investiciono srebro je sigurna i dostupna aktiva, interesovanje za njega ide uzlaznom putanjom. Svetska potražnja za srebrnim kovanicama i polugama porasla je za 20% samo za osam godina do kraja 2022. g.

Srebro kao novac – kičma civilizacije

Ovaj beli metal merilo je vrednosti još u Drevnom Egiptu. U periodu Novog kraljevstva cene su izražavane u debenima (težine od oko 3 unce ili između 90 i 95 g) od bakra ili srebra. Od prirodne legure elektrum, koja sadrži zlato i srebro, u Lidiji su kovane prve poznate kovanice nakon čega počinju da se izrađuju i prve kovanice korišćene kao platno sredstvo, uglavnom od belog metala.

Lidijski stater od elektruma – jedna od prvih kovanica u istoriji čovečanstva

Posle VI v. p. n. e. upotreba srebrnih kovanica se širi u mnogim regionima u svetu. One ostaju u opticaju do nešto nakon sredine XX v. U nekim zemljama vekovima je korišćeno samo srebro ili uglavnom ono, na primer, u Kini do XIX v.

Više o ovoj temi: Kako se formiraju cene i vrednost

„Zlatni standard“ je sinonim kvaliteta, vrednosti i održivosti. Ali prvi široko rasprostranjeni monetarni standard u istoriji jeste srebrni. Tokom XV i XVI v. španski dolar, koji sadrži 0,82 unce (25,56 g) srebra, toliko je pouzdan i popularan da se praktično koristi u celom svetu.

Nakon sticanja nezavisnosti, SAD temelje svoju sopstvenu valutu na španskom dolaru i čak uzimaju to ime. Prve američke srebrne kovanice su nešto lakše – one sadrže 0,773 unce (24,06 g) srebra. Ovaj standard će potrajati do XIX v.

Novac od srebra – da li bi nam danas poslužio?

Srebro nije „relikt iz prošlosti“. Da se još uvek koristi kao novac, kupovna moć Amerikanaca bila bi dobro zaštićena. Tokom 1964. g. minimalna plata u SAD iznosi 1,25 dolara na sat. Ona se isplaćivala u pet srebrnih kovanica od četvrtine dolara (quarter), odnosno 25 centa. Sadržaj plemenitog metala u svakoj kovanici iznosio je 0,1808 unci (5,62 g). Svaki zaposleni dobijao je najmanje 28,1 gram srebra na sat.

Više o ovoj temi: Srebro: skriveni stub finansijske stabilnosti

Poslednjih godina primetan je pritisak da se u SAD poveća minimalna plata na 15 dolara na sat. Radnicima nisu potrebne ovakve mere već stabilan novac. Da im se isplaćuje plata u istih pet srebrnih kovanica od 25 centi, danas bi iznos koji dobijaju bio veći od 27 dolara na sat, imajući u vidu cenu srebra koje se u njima sadrži.

Srebro u evrima

U evropskom kontekstu, srebro nije dostiglo svoju poslednju maksimalnu vrednost od 32 evra za uncu od kraja aprila 2011. g. Ali poslednjih godina ono je ipak adekvatno sredstvo za čuvanje ušteđevine. Njegova prosečna cena od 2014. do početka pandemije je 14 evra za uncu. Od tada ona je porasla za 70%.

Posmatrano u dužem vremenskom periodu, od uvođenja zajedničke valute 1999. g., beli metal raste prosečno za 9% na godišnjem nivou. To je rezultat ako izuzmemo već navedenu korekciju između 2011. i 2015. g.

Osim procenata, evo nekih zanimljivih trendova koji se primećuju na tržištu. Ima smisla uzeti ih u obzir.

Ciklusi zlata, srebra i robe

Cena srebra kreće se u sličnom smeru kao i cena zlata (odnos između njih u dolarima je 0,77 u proteklih 25 godina). Međutim, njegova tržišna kapitalizacija je deset puta manja: 1,3 triliona dolara u odnosu na 13 triliona dolara. Zato je srebro volatilnije – potrebno je manje sredstava da bi se uticalo na njegovu cenu. To mu često ide u prilog. Kada plemeniti metali rastu, obično poskupljenje zlata služi kao luk koji izbacuje srebrnu strelu.

Od početka veka zlato i srebro rastu nakon ekonomskih recesija, nezavisno od toga da li je došlo do korekcije njihovog kretanja. U prvih šest meseci nakon svake krize od 1970. g. do danas cena srebra raste prosečno za impresivnih 17,4%. Njeno kretanje može biti uslovljeno dvema tendencijama – povećanom industrijskom potražnjom i monetarnim fenomenima u ekonomskom sistemu.

To je primetno i u periodima nakon DotCom balona iz 2000. g. i recesije iz 2001, Velike recesije iz 2008. g. i kovid krize, nakon čega oba metala pokazuju dobar rast. S obzirom na skok referentnih kamatnih stopa u poslednjih godinu i po dana u Evropi i tokom nešto dužeg perioda u SAD, može se okečivati nova recesija u ne tako dalekoj budućnosti.

Više o ovoj temi: Da li zbog povećanja kamate u Evropu dolazi ekonomska kriza?

Vrlo je verovatno da smo svedoci i novog ciklusa plemenitih metala i sirovina, koji je počeo tokom 2015. g. Ako se nastave tendencije kod zlata i srebra kao u poslednjih 25 godina, cena žutog metala i u budućnosti može biti odskočna daska za beli metal.

Šta se dešava sa proizvodnjom i potražnjom srebra na globalnom nivou

Uprkos ovoj vezi između cene zlata i srebra, među njima postoji značajna razlika – polovina potražnje za belim metalom je od strane industrije. Ne samo zato što je srebro metal sa najvećom električnom provodljivošću. Zbog njegovih različitih svojstava lakše je navesti one sektore gde se srebro ne koristi nego one gde se primenjuje.

Povećanje ponude (tj. proizvodnje) zahteva značajne investicije. Ali nakon što su između 2000. i 2013. g. ulaganja u nova nalazišta značajno porasla, tokom poslednje decenije ona su opala za 40%. U tom periodu nije bilo nikakvog pomaka u proizvodnji – 845 miliona unci tokom 2013. g.; 842,1 milion unci prošle. A reciklaža? Tokom 2022. g. recikliran je 181,1 milion unci srebra, kao i pre deset godina. Nema rešenja tipa „srebrni metak“, koje bi dovelo do brzog rasta ponude belog metala.

Zašto nam je srebro sve potrebnije

Istovremeno, potražnja za njim ne prestaje da raste. Očekuje se da će na proizvodnju solarnih sistema odlaziti 16% ukupne fizičke ponude srebra ili preko 160 miliona unci tokom 2023. g. Skoro kao u proizvodnji nakita (190 miliona unci). U odnosu na 2012. g. to je rast od preko 220%.

Ulaganja u obnovljive izvore energije se subvencionišu u velikom delu sveta. Zato u slučaju ekonomske krize ona neće biti na tolikom udaru kao drugi industrijski sektori koji će se suočiti sa padom. Da bi se ostvarili ambiciozni zeleni ciljevi potrebno je još više kapaciteta, što će reći još više srebra. To važi i za elektromobile, pri čemu u svakome od njih ima između 18 i 50 g srebra.

Tokom prošle godine potražnja za investicionim srebrom (poluge i kovanice) dostigla je rekordnih 332,9 miliona unci ili 10,4 hiljade tona. To je peta godina zaredom da ova kategorija beleži rast. Prognoze Silver Instituta su da će i tokom 2023. g. potražnja biti preko 300 miliona unci.

Rekordni deficit srebra

Ova rastuća potražnja i nepromenjena ponuda dovele su do najvećeg deficita srebra otkad se prikupljaju podaci. On je iznosio 237,7 miliona unci tokom prošle godine. Poređenja radi, to je veća količina od zbira viškova ponude tokom cele prethodne decenije. Ova situacija neće se promeniti. U poslednjem izveštaju World Silver Survey čitamo:

Očekuje se da će se stanje deficita, koje se beleži poslednjih godina, nastaviti i tokom sledećih, verovatno i u doglednoj budućnosti. Prognoza u izveštaju Metal Focus 5 glasi da će se nedostatak u ponudi srebra zadržati na tržištu u narednih pet godina.

U nešto dužem vremenskom periodu malo je verovatno da se ovaj nedostatak srebra neće odraziti na njegovu cenu, naročito ako se ove prognoze ostvare.

Rezerve fizičkog srebra se tope

Ovaj fizički metal nestaje i na vodećim berzama. LBMA u Londonu beleži rezerve od 840 miliona unci u januaru, pre nego što će se blago popraviti na 887 miliona unci. To je najniža vrednost bar od 2016. naovamo.

Na berzi COMEX trguje se fjučersima. Proizvodi na koje se odnose obično se ne isporučuju. Od 2021. g. primetan je drastičan pad rezervi srebra – sa 140 na 27 miliona unci. Za svaku fizičku uncu ima bar 30 papirnih. Ako dođe do zahteva za isporukom čak 10% ugovora, berza neće to moći da realizuje. Šta mislite – šta će se dogoditi sa cenom fizičkog investicionog srebra ako dođe do ovakvog scenarija?

Zaključak

Srebro se oduvek koristilo kao stabilan novac, pa i u Srbiji tokom XIX v. Istorijske tendencije nisu garancija budućih performansi ili pouzdan investicioni savet. Čak i kada govorimo o viševekovnoj istoriji ovog metala koji se koristio u vidu kovanica i čuvao kupovnu moć.

Ipak, to je orijentir šta se može očekivati od njega. Srebro je u više navrata prolazilo kroz ekonomsku situaciju sličnu današnjoj – rastuće kamate, visoku inflaciju i recesiju na pomolu.

Tome treba dodati i kretanja na svetskim tržištima. Ona se čine kao stabilna osnova za cenu srebra. Istovremeno, ona ima prag – vrednost, ispod koje ne može pasti. To su tzv. održivi troškovi proizvodnje (all-in sustaining costs).

Kada su troškovi proizvodnje za jednu uncu veći od cene u svetu, bar neki rudnici će prestati da proizvode metal. Teško je izračunati njihovu vrednost, jer varira od rudnika do rudnika. Kreću se orijentaciono između 9 i 15 dolara za uncu.

Bliska veza sa zlatom i rastuća uloga ovog metala u industriji, čine srebro veoma dostupnim instrumentom. Istorijski posmatrano, ono je oduvek i svuda imalo mesto u portfoliju štednje, usmerenom na čuvanje kupovne moći. Po svemu sudeći, srebro nije izgubilo to svoje mesto ni u današnje vreme.

Članak ne predstavlja investicioni savet.