Finansijski derivati – definicije, vrste i značaj

Kad god razmišljamo o investiranju, gledamo na akcije, obveznice, nekretnine, robe i slično. Naša strategija se oslanja na držanje ovih sredstava određeni period kako bismo ostvarili dobit od rasta cene ovih sredstava ili pasivni prihod u obliku dividendi, rente, kupona ili kamate.

Više o ovoj temi: Zlato – druga najomiljenija aktiva Amerikanaca

Ali šta ako bilo koje od ovih sredstava izgubi svoju vrednost, a Vi to ne znate? Sigurno biste izgubili i svoju investiciju. Ali zašto postoje ogromne finansijske institucije koje su uspele da stignu tamo gde jesu?

Odgovor leži u hedžovanju njihovih rizika. Čak i ako su ovo ogromne finansijske institucije, ni one ne znaju šta će se desiti za godinu dana. I tako, one koriste finansijske derivate.

U ovom članku ću predstaviti šta su to finansijski derivati, koje vrste derivata postoje, te koje koristi i rizici dolaze s njima.

Šta su finansijski derivati?

Jednostavna definicija finansijskih derivata je data od strane CFA Instituta, najvažnije i najcenjenije institucije za finansijska znanja u svetu:

Derivat je finansijski instrument čija se vrednost izvodi iz performansi osnovnog sredstva.

U osnovi, derivat je instrument koji vam omogućava da profitirate od fluktuacija cene određenog sredstva, ali bez potrebe da kupite to sredstvo. Na taj način niste izloženi trenutnim fluktuacijama cene, ali postoje značajni nedostaci derivata, koje ću objasniti nešto kasnije.

Na globalnom nivou, procena Aleksandre Stankove, administratora Londonske škole ekonomije za jugoistočnu Evropu, pokazuje da se derivati procenjuju na više od jedne bilijarde dolara. U ciframa, to znači više od 1.000.000.000.000.000 dolara.

Najčešće vrste finansijskih derivata

Iako je tržište vrednovano na bilijardu dolara, postoji ograničen broj finansijskih derivata u upotrebi. Najčešći takvi derivati su forvardi, fjučersi, opcije i svopovi.

Pogledajmo šta svaki od ovih pojmova znači i koje druge vrste finansijskih derivata se koriste širom sveta.

Forvard ugovori

Forvard ugovori – ili jednostavno forvardi – su dogovor koji se pravi odmah, prema kojem se kupac ugovora slaže da kupi osnovno sredstvo na budući datum po unapred dogovorenoj ceni.

Na taj način, ako verujete da će cena nekog sredstva porasti u budućnosti, možete jednostavno ući u forvard sa drugom stranom koja misli suprotno. Ako se dogovorena cena ispostavi nižom od one po kojoj ćete kupiti, ostvarujete profit.

Forvard ugovori su nestandardizovani ugovori, što znači da se uslovi ugovora direktno dogovaraju između kupca i prodavca. To uključuje cenu, datum poravnanja i količinu sredstva koje treba isporučiti. Dakle, za razliku od drugih finansijskih derivata, forvardi se trguju isključivo na OTC (over-the-counter) tržištima, između dve strane koje se poznaju.

Fjučers ugovori

Fjučersi su slični forvardima u smislu da oba imaju osnovno sredstvo koje treba da se kupi u budućnosti. Ali to je gotovo cela sličnost između ove dve vrste finansijskih derivata.

Ako se forvardi dogovaraju između dve strane koje se poznaju, to nije slučaj sa fjučers ugovorima. Ovo je zato što se fjučersi trguju na regulisanim berzama, gde Central Counterparty – takođe nazvan clearing house – predstavlja drugu stranu svake trgovine.

Praktično, postoji posrednik koji je prodavac za sve kupce i kupac za sve prodavce. Na taj način, trgovina fjučersima može se obavljati u bilo koje vreme do isteka ugovora. Da bi ovo bilo moguće, fjučers ugovori su standardizovani, tako da investitori uvek znaju karakteristike ugovora.

Još jedna velika razlika leži u mogućnosti trgovanja maržom kod fjučersa. To znači da investitoru nije potrebna cela vrednost osnovnog sredstva da bi kupio fjučers ugovor; potreban je samo deo te vrednosti, koji se naziva marža.

Marža kod fjučersa

Sada postoje dve vrste marži kod fjučers ugovora koje moraju biti finansirane od strane oba kupca i prodavca ugovora. Prva marža se zove “inicijalna marža”. To je iznos novca koji je potreban za ulazak u fjučers ugovor. 

Druga vrsta marže se zove “održavajuća marža”. To je minimalni iznos koji mora uvek biti na računu vlasnika fjučersa. Kada stvarna marža trgovca padne ispod “održavajuće marže”, dolazi do poziva za maržu.

Poziv za maržu je postupak kojim clearing house obaveštava trgovca da dopuni svoj račun dodatnim sredstvima.

Ako trgovac dopuni svoj račun, fjučers ostaje u njegovom vlasništvu. Ako trgovac ne odgovori na poziv za maržu, clearing house ima pravo da zatvori sve pozicije trgovca dok stvarna marža ne premaši održavajuću maržu.

Opcije

Ugovor o opciji je sporazum između dve strane, prema kojem kupac ugovora ima pravo, ali ne i obavezu, da kupi ili proda osnovno sredstvo. Ugovori o opcijama su finansijski derivati koji se mogu trgovati i na regulisanim berzama i na OTC tržištima.

Da bi neko ušao u ugovor o opciji, mora da plati “premiju”, koja takođe predstavlja maksimalni gubitak koji investitor može pretrpeti. Ova premija je mali iznos novca, smatran naknadom, koja omogućava kupcu da uđe u ugovor o opciji.

U zavisnosti od tipa opcije, kupac može prodati opciju na regulisanom tržištu pre isteka ugovora ili može iskoristiti svoje pravo da kupi ili proda osnovno sredstvo na dan isteka ugovora. Ali ako trgovac odluči da zadrži ugovor do isteka, a cena osnovnog sredstva nije dovoljno visoka da pokrije trošak premije plaćene u početku, kupac ne gubi ništa više. Ugovor se jednostavno zatvara, bez daljih troškova.

Postoje dve glavne kategorije opcija u globalnom finansijskom svetu:

•     Američke opcije;
•     Evropske opcije.

Razlika leži u trenutku kada kupac ugovora može iskoristiti svoje pravo da kupi ili proda osnovno sredstvo. Kod američkih opcija to se može učiniti u bilo kojem trenutku do isteka ugovora. Evropske opcije to omogućavaju samo na dan isteka ugovora.

Svopovi

Za razliku od gore navedenih ugovora, svi imaju samo jedan datum poravnanja, svop je drugačiji jer ima nekoliko datuma poravnanja. Svop je finansijski derivatni ugovor, na osnovu kojeg se dve strane slažu da međusobno plaćaju određene tokove novca na određene datume u budućnosti.

Obično su ovi tokovi novca zasnovani na dva merila, jedno se naziva fiksno merilo, a drugo promenljivo ili varijabilno merilo. Samo za primer, najčešće korišćeni svopovi su tzv. kamatni svopovi (IRS).

Zamislite dve strane koje se dogovaraju o uslovima svop ugovora za period od godinu dana. Jedna od strana pristaje da plati drugoj fiksnu kamatu od 3% na nominalni iznos od milion evra. Nominalni iznos je vrednost ugovora dogovorena između dve strane. Druga strana transakcije pristaje da plati svojoj suprotnoj strani promenljivu kamatu, zasnovanu na, na primer, EURIBOR3M.

EURIBOR3M je tržišna kamatna stopa koja pokazuje prosečnu stopu po kojoj 26 evropskih komercijalnih banaka pozajmljuje sredstva jedne od drugih na period od tri meseca. Ovo je promenljiva kamatna stopa.

Tokom te jedne godine trajanja svop ugovora, dve strane su se dogovorile da razmenjuju tokove novca svakog meseca. Pošto je jedna kamatna stopa fiksna, a druga promenljiva, vrlo je teško predvideti tačan neto iznos koji će svaka od dve strane dobiti od druge. Iznos tokova novca biće jednak stopi koju svaka strana mora da plati i nominalnom iznosu dogovorenom na početku.

Ovo je upravo ono u čemu svopovi pomažu. Ako očekujete da kamatne stope porastu u srednjem do dugoročnom periodu, možete ući u svop ugovor, u kojem možete plaćati fiksnu kamatu od, recimo, 1%. Druga strana plaća promenljivu kamatu koja je direktno povezana sa kamatnom stopom koju postavlja centralna banka. Kada kamatne stope počnu da rastu, Vaši prihodi od druge strane će početi da rastu, i na kraju perioda završavate s profitom.

U većini slučajeva, samo neto iznos između dve kamatne stope plaća strana koja ima višu kamatnu stopu, bez potrebe za dve transakcije.

Ostali finansijski derivati

Četiri finansijska derivata predstavljena su najčešća u globalnom finansijskom sistemu. Ali oni nisu jedini.

Finansijska kriza iz 2008. godine delimično je uzrokovana finansijskim derivatima. Instrumenti kao što su hartije od vrednosti osigurane hipotekama, obveznice osigurane kolateralom i zamene za kreditni rizik pomogli su u pogoršanju katastrofe.

Hartije od vrednosti osigurane hipotekama

Hartije od vrednosti osigurane hipotekama, ili MBS, su finansijski derivatni instrumenti u kojima je osnovno sredstvo hipoteka. Ovi derivati su dizajnirani na takav način da se rizik od neizvršenja hipoteka prenese sa banaka koje daju kredite na investitore.

Zamislite da ste vi komercijalna banka. Dajete sto hipoteka. Imate rizik da neki od dužnika neće moći da otplate svoje kredite. Dakle, da biste se osigurali od tog rizika, prodajete svoje kredite velikoj investicionoj banci.

Kada se nađu u portfoliu investicione banke, sve hipoteke se pakuju zajedno i dobijaju naziv hartije od vrednosti osigurane hipotekama. Sada se smatraju investicionim instrumentima i mogu se prodati investitorima.

Vi, inicijalna banka, više niste izloženi kreditnom riziku, investiciona banka je ostvarila proviziju od 2% po sekuritizaciji hipoteka – pretvarajući ih u sredstva pogodna za trgovanje – a investitori imaju stalan tok novca od vlasnika hipoteka uz relativno nizak rizik, jer je instrument diverzifikovan prema sto porodica.

Ali šta se dešava kada su kamatne stope preniske – kao rezultat manipulacije centralne banke – i svi kupuju kuću? Šta ako svi kupuju više od jedne kuće? Videli smo rezultate toga.

Obveznice osigurane kolateralom

Obveznice osigurane kolateralom, ili CDO, veoma su slične hartijama od vrednosti osiguranim hipotekama. Razlika je u sredstvima koja leže u osnovi derivata.

Za razliku od MBS-a, koji se sastoje samo od hipoteka, CDO obuhvata sve vrste dužničkih instrumenata – hipoteke, kredite na kreditne kartice, obveznice, kredite za automobile, studentske kredite itd.

Ovo ne samo da čini CDO rizičnijima, već ih čini i privlačnijima jer generišu veće prinose. Ponovo, u okruženju sa niskim kamatnim stopama koje postavlja centralna banka, svi su spremni da pozajmljuju više.

Ugovori za razliku (CFD)

S sve dostupnijim sredstvima za ulaganje za prosečne maloprodajne investitore, trgovačke platforme počele su da nude specifičnu klasu instrumenata, poznatu kao ugovori za razliku, ili CFD.

CFD može zvučati slično fjučersima, jer u oba slučaja možete koristiti leverage za trgovinu, ali u stvari je derivat čija se vrednost izvodi iz fjučersa. Jednostavno rečeno, CFD je opklada da li će cena fjučers ugovora rasti ili padati. Protivnik je trgovačka platforma koja nudi takve instrumente.

Oni su veoma rizični, jer ne samo da ne posedujete osnovno sredstvo, već možete izgubiti značajne iznose novca. Iz tog razloga, sve trgovačke platforme koje nude CFD-ove moraju informisati o prosečnom procentu klijenata koji gube novac na CFD-ovima.

Na Balkanu, prosek je oko 75-80%. Visoko se preporučuje da ne trgujete takvim instrumentima zbog njihovog vrlo visokog rizika. Bolje je odabrati tradicionalne instrumente poput akcija ili roba.

Prednosti i rizici finansijskih derivata

Svaki od predstavljenih finansijskih derivata ima svoje prednosti i rizike. Ovde ću navesti one koji se generalno primenjuju na sve njih.

Prednosti:

• Upravljanje rizikom – upravljanje rizikom koji nosi osnovno sredstvo.
• Informacije o budućoj ceni – stanje finansijskih derivata na određenim sredstvima može pružiti investitorima bolje razumevanje o mogućem budućem kretanju cene osnovnog sredstva.
• Tržišna efikasnost – mogućnost profita od precenjenih ili potcenjenih sredstava.
• Operativne prednosti – niži transakcioni troškovi i naknade u poređenju sa spot tržištem.

Rizici:

• Visok nivo spekulacija – visoki nivoi leverage-a u slučaju fjučersa i drugih finansijskih derivata mogu biti vrlo opasni.
• Nedostatak transparentnosti – kao i pre finansijske krize 2008. godine, investitori mogu završiti ulažući u složene instrumente koje čak ni oni ne razumeju.
• Rizik osnove – velike razlike između spot cene osnovnog sredstva i vrednosti finansijskog derivata.
• Rizik protivne strane – uglavnom se susreće na OTC tržištu, možete završiti s protivnom stranom koja bankrotira pre nego što derivat dospe.
• Sistematski rizik – prekomeran leverage može dovesti do finansijskih poteškoća, kao što se videlo 2008.
• Nedostatak adekvatne regulacije – derivatni instrumenti su vanbilansni instrumenti koji nisu regulisani kao akcije, obveznice i robe.

Zaključak

Finansijski derivati su složeni instrumenti koji omogućavaju investitorima da profitiraju od osnovnih sredstava, bez potrebe da zapravo ulažu u njih. Kao što smo videli, to može doneti i prednosti i nedostatke.

Za nekoga ko tek počinje u svetu ulaganja, preporučljivije je ulagati u tradicionalne instrumente, poput akcija i roba. To nije samo zbog visokog rizika derivata, već i zato što treba da razumete i tržište derivata, kao i tržište osnovnog sredstva.