Ekonomija Avganistana pre i posle rata sa SAD: Infografike

Rat u Avganistanu počeo je invazijom SAD 7. oktobra 2001. i zvanično je okončan 15. avgusta 2021. g. Dok se Amerikanci i saveznici povlače iz zemlje, a talibani obnavljaju kontrolu nad njom, vredi videti koji je bio efekat ovog sukoba na lokalnu ekonomiju.

Svakako, u ovom slučaju mnogo je nepoznanica. Statistika u Avganistanu nije bila najpouzdanija ni pre, ni tokom rata. Zapravo, za neke pokazatelje jedini pouzdani podaci kojima raspolažemo su pre kraja sedamdesetih. O tome više u daljem tekstu.

Ostaje da vidimo šta će se desiti sa ovom zemljom pod vlašću talibana. Dve stvari koje se sasvim sigurno mogu očekivati jesu pad pismenosti žena i smanjenje spoljne trgovine. Novi režim nije naročit zaštitnik prava žena i teško da će biti globalno prepoznatljiv po tome, a zapravo može se može naći pod sankcijama razvijenih zemalja.

Indirektni rezultat biće povećanje siromaštva u zemlji iznad očekivanog nivoa. Jer je spoljna trgovina način za povećanje blagostanja i jedne i druge zemlje koje u njemu učestvuju.

Fokus infografika biće na ekonomskim parametrima. Gde je moguće, iznećemo podatke pre invazije SAD. Međutim, osim toga razmotrićemo i osnovne humanitarne pokazatelje za Avganistan.

Infografika: Ekonomija Avganistana pre i posle rata sa SAD

Najnovija istorija politike i ekonomije Avganistana

Avganistan pokušava da se modernizuje i uvozom zapadnih vrednosti sredinom XX v. On je otvoren za posetioce iz celog sveta, a veoma povoljan položaj između Evrope i Indije vodi do priliva turista, pre svega hipija, šezdesetih godina. Država sama ograničava svoja prava i od monarhije postaje republika, a tržišta su relativno slobodna i ekonomija cveta.

Koren problema datira od početka sedamdesetih. Tada se Avganistan dogovara sa Amerikom da šalje svoje studente tamo, dok se oficiri zemlje školuju u Moskvi. Vraćajući se sa komunističkim vrednostima, oni organizuju puč na predsednika Mohameda Dauda Kana u proleće 1978. i zauzimaju vlast.

Pogromi koji slede dovode do građanskog rata u zemlji, pri čemu se dolazi do sukoba mudžahedina sa Narodnom demokratskom strankom Avganistana, koja ima podršku SSSR-a. Kada je nekoliko ruskih savetnika ove stranke ubijeno od strane njenih protivnika, Moskva je izvršila vazdušni udar u kojem je uništen grad Herat a preko 3000 ljudi je ubijeno. Nakon toga opozicija protiv komunističkog režima postaje masovna i Crvena armija napada Avganistan.

U više od deset narednih godina preko 3 miliona ljudi tamo je ubijeno, a 6 milona je preseljeno. Ali za SSSR rat u Avganistanu je ekonomski poguban i oni će se 1989. g. povući. Umesto toga počeće lokalni sukobi između protivničkih formacija koji će se nastaviti i tokom većeg dela naredne decenije, a 2001. g. zemlju je napala Amerika.

Rizici za ekonomiju Avganistana

Ratni sukobi su nešto najnegativnije za život, slobodu i ekonomiju na jednoj teritoriji. U poslednjih pet decenija Avganistan je hronično u tome, što vodi do njegovog izuzetno slabog razvoja. Tako ova zemlja u potpunosti gubi onaj lik koji je pokušavala da izgradi tokom prve polovine XX v.

Avganistan će biti isključen sa međunarodnih tržišta

Njegova budućnost danas takođe je neizvesna. Da bi se vratila rastu, u zemlji treba uvesti zaštitu privatne svojine i slobodno tržište. Čak i da se to desi, za šta nema mnogo izgleda, Avganistan će zasigurno ostati isključen iz mnogih međunarodnih tržišta, a pomoć sa strane za talibansku vlast biće veoma otežana, jer izgleda nemoguće da oni budu priznati od strane SAD.

To bi moglo otežati čak i snabdevanje hranom u zemlji. Veliki delovi obradivih površina u Avganistanu su granatirani od strane Crvene armije, usled čega su one danas neupotrebljive. Istovremeno, ne zna se neće li uslediti i zvanični embargo vodećih ekonomskih sila. To će dodatno otežati trgovinu i drastično smanjiti životni standard.

Rast trgovine na crno i isključivanje sa međunarodnih tržišta

Tokom okupacije SSSR-a utvrđeno je da je Avganistan izuzetno bogat retkim rudama, kao što je zlato. Zapravo, još tokom 2020. g. se saznalo da talibani, za koje je rudarstvo jedan od vodećih izvora prihoda, dobijaju zahvaljujući njemu između 400 i 500 miliona dolara godišnje (najvažniji je, naravno, droga). Tu spada proizvodnja zlata, bakra, cinka i nekih drugih metala. Ukupan prihod pre zauzimanja Kabula iznosio je oko 1,5 milijardi godišnje, prema UN.

Važno pitanje je da li će talibani u budućnosti mogu da privuku direktne strane investicije koje bi znatno uvećale njihove prihode, ali i značajno potpomogli ekonomiju Avganistana i životni standard u ovoj zemlji.

Razlog je što se rezerve plemenitih metala i retkih elemenata procenjuju na između 1 i 3 triliona dolara. Kao što smo upravo naveli, do njih nije lako doći u smislu da čelnici teško da raspolažu kapitalom za njihovo iskopavanje bez pomoći spolja. Drugi problem je izvoz. Kao prvo, teško da će moći da se realizuje u zemlje bliske Americi.

Kao drugo i ne manje važno, Avganistan nema izlaz na more. Da bi isporučivala svoju robu do luke, ova zemlja mora da računa na Pakistan (ne naročito prijateljski nastrojene komšije na jugu), odakle bi ista preko Karačija mogla da se izveze dalje Arabijskim morem. Oduvek je to bila ozbiljna prepreka za Avganistan, jer oni praktično mogu da sabotiraju njegov izvoz, naročito ako i Pakistanu prete sankcije zbog pomoći talibanima, na primer. Tako Avganistan može biti još udaljeniji od globalnih tržišta, što bi dodatno poljuljalo životni standard tamo.

Tako bi tamošnji retki metali mogli početi da se izvoze na crno u zemlje spremne da ih kupe, uključujući tu i Kinu, kojoj nije problem da bude partner sa zemljama koje su u sukobu sa SAD.

Ne treba zaboraviti da je Avganistan čak i danas najveći proizvođač opijumskog maka, tako da trgovina na crno ovde nije nešto nepoznato.

Pad obrazovanja

Talibani su izuzetno konzervativna muslimanska grupacija, što znači da će se u njihovom fokusu verovatno naći uglavnom religijsko obrazovanje u zemlji. Čak i da se to ne desi, gotovo je sigurno da će ženama biti uskraćen pristup obrazovanju.

Bez dobrog obrazovanja, ekonomija Avganistana će nastaviti da se urušava i da se vraća sve nižem stepenu razvoja. Tako će i životni standard u zemlji gotovo zasigurno pasti, čak i bez gore navedenih fenomena.

Malčice optimizma?

Jedino pozitivno za ekonomiju Avganistana je što zemlja ipak više neće biti u ratnom sukobu. Fakt da se vlast našla u rukama talibana nije nešto pozitivno, ali čak je i to bolje od strane okupacije, čija je vojska na vrhuncu brojala oko 100.000 ljudi.

Uprkos tome zemlja će se suočavati sa navedenim problemima. Naravno, i sami talibani mogu stvoriti neke potpuno nove.

Rashodi SAD i ljudske žrtve

Rat u Avganistanu pretvorio se u ogromnu crnu rupu za SAD. U poslednje dve decenije ova najveća ekonomija na svetu potrošila je impresivnih 2,313 triliona dolara. Što u rashodima iznosi po 315 miliona dolara na dan.

U tom periodu vojska SAD izgubila je gotovo 2500 vojnika, a nacionalna vojska i policija Avganistana – gotovo 70.000 pripadnika. Broj civilnih žrtava takođe je ogroman – gotovo 50.000 ljudi. Kada se tome dodaju i druge kategorije ubijenih, ukupan broj poginulih u ovom ratnom sukobu iznosi preko 170.000 ljudi. To je više ljudi nego što stanovnika ima Stara Zagora u Bugarskoj i skoro kao rumunski grad Oradea (Veliki Varadin). Vrlo je verovatno da je broj civilnih žrtava dosta potcenjen od strane istraživača sa Watson Institute pri Brown University…