Digitalni evro – novčana revolucija ili korak ka provaliji

Početkom 2021. g. Kina je započela eksperimente sa digitalnim juanom, a Stari kontinent, odnosno Evropska centralna banka (ECB) kao njegovo telo, postepeno je sustiže svojim digitalnim evrom. U drugim zemljama Evrope, kao što je Švedska, na primer, otišli su i dalje u svojim nastojanjima da digitalizuju svoje valute.

Poslednja novina vezana za digitalne valute koje emituju centralne banke je od danas. Predsednik SAD Džo Bajden potpisao je izvršnu naredbu, čime započinje proces procene „rizika i koristi“ od uvođenja digitalnog dolara. Do toga je došlo dva meseca nakon što su Federalne rezerve ove zemlje objavile svoj izveštaj o potencijalnom digitalnom dolaru. U dokumentu, čije se predstavljanje čekalo više od pola godine, navodi se uglavnom da će razvoj ovakve aktive ubrzati plaćanje, ali da postoje rizici za stabilnost i zaštitu ličnih podataka. On je, međutim, uzdržan i ne sadrži procenu da li bi Federalne rezerve trebalo da ga razvijaju. Uzdržan je i predsednik ove institucije Džerom Pauel.

Pod „digitalnom valutom koju emituje centralna banka“, kakva bi bio i digitalni evro, podrazumeva se valuta koja bi bila emitovana od strane centralne banke na principu kriptovaluta. Ovo je važno pojašnjenje, jer čak i danas postoji konvencionalni digitalni evro, kao što ćemo dalje videti. Pogledajmo njegova svojstva.

Digitalni evro nije inovacija

Iz ugla ekonomske teorije digitalni evro ne donosi ništa novo za monetarni sistem. Kao i postojeći fizički evro, on će ponovo predstavljati dekretni (fiat) novac. To znači da i digitalni evro neće imati obezbeđenje u nekoj drugoj aktivi, za razliku od novca do početka 70-ih godina koji je preko dolara bio povezan sa zlatom (bar u teoriji).

Bez obzira na to da li je reč o konvencionalnom ili digitalnom evru, ECB zadržaće monopol na povećanje novčane mase. Zato će i dalje biti prisutni i valutni rizik i rizik od devalvacije, baš kao i danas. On je došao do izražaja i tokom krize izazvane virusom korona, kada su centralne banke dovele do rekordne inflacije fiat novca.

Jedina razlika između postojećeg i digitalnog evra biće tehnološka. To će biti tako nezavisno od toga da li će zajednička elektronska valuta biti na računu u ECB, koji će svaki čovek moći da poseduje ili će pak biti emitovan u vidu „žetona“ (tokena), kao što je slučaj sa većinom kriptovaluta. Ali čak ni taj tehnološki aspekt ne predstavlja suštinsku razliku u odnosu na ono što već postoji danas.

Ideja digitalnog evra je da se eliminišu fizičke novčanice i kovanice iz opticaja. Ali danas ionako veći deo novčane mase nije u obliku fizičkog novca. Novčana masa M3 u evrozoni, koja uključuje novac u opticaju, štednju po viđenju i oročenu štednju, kratkoročne repo plasmane i velike likvidne fondove, iznosi gotovo 14,8 triliona evra. A iznos novčanica i kovanica koje je odštampala ECB, nešto je preko 1,4 triliona evra.

Grafikon: Novčana masa M3 i iznos novčanica u opticaju

Izvor: Evropska centralna banka; Tradingeconomics

Danas je svakako jedan ogroman deo evra digitalan – oko 90% novčane mase. Samo što nije u obliku „kriptoevra“ ka kome ECB ide.

Rizici za digitalni evro

Centralizovani novac, ma o kom novcu da se radi, obično nosi veliki rizik. A sa digitalnim evrom došli bi i dodatni rizici, budući da je povezan sa uvođenjem novih tehnologija za ECB.

Bezbednost i lični podaci

U izveštaju iznetom na javnoj raspravi o digitalnom evru koju je organizovala Evropska centralna banka prošle godine stoji:

Pouzdanost se doživljava kao najvažnije svojstvo digitalnog evra kako za građane, tako i za stručnjake koji su učestvovali u konsultacijama, a naročito za trgovce i predstavnike drugih kompanija.

Očigledno je da je ono što najviše brine stanovnike Evrope jeste pouzdanost i sigurnost digitalnog evra i to nije slučajno.

2018. g. jedna od direkcija ECB – Bank’s Integrated Reporting Dictionary (BIRD), našla se na meti hakera, a sam napad otkriven je nekoliko
meseci kasnije, i to gotovo slučajno. Nakon čega su u centralnoj banci priznali da je moguće da su lični podaci nekih klijenata „možda procureli“.

Imajući u vidu da falsifikovanje novca postoji tokom čitave istorije čovečanstva, možemo zamisliti na kakvom udaru će se naći ECB i čitava infrastruktura digitalnog evra. Do sada falsifikovanje novca nikada nije moglo da zahvati čitav monetarni sistem. Ali sa digitalnim evrom u pitanju su sredstva svih ljudi u evrozoni i/ili njihovi lični podaci.

Anonimnost i država

Ekonomista Torsten Polejt komentariše jedan drugi aspekt potencijalnih pretnji koje bi došle sa digitalnim evrom na sledeći način:

Ako pogledamo Kinu, verovatno možemo videti u kom smeru ide put digitalnog evra. Digitalni juan navodno će imati „kontrolisanu anonimnost“. Drugim rečima, „samo“ će Narodna banka Kine, tj. Komunistička partija Kine, imati pristup podacima o transakcijama.

Pristup anonimnim birokratama ličnim podacima kao što su plaćanja i sume kojima raspolažemo stvara ogromne mogućnosti za zloupotrebe i predstavlja grubo zalaženje u lični prostor. Štaviše, potencijalno praćenje je direktni udar na fundamente Zapadne civilizacije, koja se zasniva na principu lične slobode. Zato nije slučajno što u pravu postoje postulati poput „nevin dok se ne dokaže suprotno“ i zato je potrebno predočiti prekršaj da bi bio moguć pretres na privatnom posedu.

Budući da će čitavom infrastrukturom u vezi sa digitalnim evrom upravljati ECB, navedeni principi padaju u vodu. Centralne banke u evrozoni, samim tim i vlasti, potencijalno će imati pristup podacima koji se odnose na naša sredstva.

Neko će reći: „Ako nemamo šta da krijemo, nemamo se čega ni bojati.“ Samo što je to logika koju propagira ministar propagande Hitlera Jozefa Gebelsa. Ovakvi stavovi takođe bi trebalo da su strani današnjem načinu ustrojstva društva.

Ekonomski rizici za digitalni evro

Ali uvođenje digitalnog evra nije povezano samo sa pretnjom po sigurnost i pouzdanost. On je i pretnja za ekonomiju.

Digitalni evro i inflacija

Tokom krize izazvane virusom korona videli smo da su političari počeli da dele sveže štampana sredstva direktno građanima. Ipak je trebalo da prođu kroz komercijalne banke i da budu odobrena u vidu kredita.

Da svako od nas prosto ima račun u ECB ili drugoj finansijskoj instituciji, ovaj korak bio bi nepotreban. Onda bi digitalni evro prosto mogao da se usmeri na konkretne račune pojedinaca, preduzeća i država.

Onda bi inflacija, tj. povećanje novčane mase, bili apsolutno van kontrole, a time i podrivanje kupovne moći dekretnog (fiat) novca. Rezultat ovog helikopterskog novca, kako ga naziva Milton Fridman, osetićemo svi mi po svojim džepovima mnogo jače nego što je to danas.

Digitalni evro i večiti rast?

Kao što smo naveli u „Anatomiji svake ekonomske krize“ iz obrazovne serije„Zlatna škola“, kreditna ekspanzija pruža osećaj buma ekonomije, ali i vodi do ogromnih poremećaja. Ona se obično završava kada komercijalne banke osete da su njihove novčane rezerve ugrožene, pri čemu dolazi do smanjenja kreditiranja i povećanja kamatne stope, što rezultira korekcijom preduzetničkih grešaka. To se događa u etapi recesije.

Jedan od razloga za pretvaranje buma u recesiju jeste što klijenti banaka mogu da povuku svoja sredstva iz njihovih trezora. Ali ako fizički novac ne postoji ili predstavlja neki marginalni deo monetarnog sistema, a centralne banke mogu prosto da prebace sveži digitalni evro komercijalnim bankama, čime bi povećale iznos njihovih aktiva, kreditna ekspanzija mogla bi da traje traje unedogled.

To može stvoriti osećaj „večitog rasta“ ekonomije, ali bi njegova cena bila ogromna:

• Struktura proizvodnje će se sve više deformisati, tj. ograničeni resursi neće biti usmeravani tamo gde bi potrošači želeli. Drugim rečima, umesto „večitog rasta“ imaćemo večite i sve veće balone u ekonomiji.
• Bankrot banaka postaje nemoguć. Nesolventnost ukazuje na preduzetničku grešku. Kada bi se digitalni evro prosto mogao deliti bankama, ovaj važan mehanizam u ekonomiji ne bi bio vidljiv.
• Zaduženost koja je ionako dostigla astronomske vrednosti biće sve veća i veća. To znači da će ekonomija biti sve nestabilnija, što opet znači da će se zaposlenje, plate i mogućnost da ljudi pokriju svoje potrebe biti izložene sve većem riziku.

Infografika: Nivo zaduženosti u svetu (kao procenat BDP-a – desna skala, crvena krivulja; u trilionima dolara – leva skala, plava krivulja)

Izvor: Institute of International Finance

Zaključak

Digitalni evro nije inovacija u ekonomskom smislu reči. On poseduje sve karakteristike postojećeg evra osim načina na koji se odvija sama novčana ponuda. Zato ne čudi što on nosi iste rizike, pri čemu uz postojeće dolaze i neki novi.

Sa druge strane, digitalni evro mogao bi imati drastičan uticaj na funkcionisanje monetarnog sistema, kakav inače nije svojstven fizičkom novcu (iako on ima mnogo mali udeo u novčanoj masi generalno). Razlog je što bi bez fizičkog novca koji bi ograničavao kreditnu ekspanziju etapa buma u ekonomiji mogla biti znatno duža, a time i poremećaji do kojih on vodi.