Na najnovijem samitu BRICS-a 2024. u Kazanju, države članice BRICS-a potpisale su Kazansku deklaraciju, koja u svom sadržaju takođe ima odeljak o trgovini plemenitim metalima. Nakon ove deklaracije, Ministarstvo finansija Rusije takođe je iznelo hipotetičku ideju o berzi plemenitih metala, koju bi zajednički osnovale zemlje članice BRICS-a kao protivtežu zapadnom utiacju nad tržištem plemenitih metala.

U ovom tekstu ćemo se osvrnuti na predlog i deklaraciju koju je potpisala ova grupa.

Kazanska deklaracija BRIKS-a

Kazanska deklaracija je bila glavni cilj ovogodišnjeg sastanka BRICS-a, na kojem su države članice istakle 134 tačke sporazuma. Teme su pokrivale širok spektar oblasti kao što su diplomatija, digitalizacija, podaci, trgovina i još mnogo toga.

Više o ovoj temi: Šta je zapravo BRIKS?

Kazanska deklaracija takođe je ukratko komentarisala plemenite metale u tački 91. deklaracije.

„Podržavamo napore za povećanje prometa plemenitih metala unutar BRICS-a, zasnovanog na zajedničkim standardima kvaliteta.”

Tačka 91 uglavnom pokriva trgovinu dijamantima u Africi i samo dotiče plemenite metale u ovoj jednoj rečenici.

Potencijalna berza plemenitih metala BRIKS-a

Dodatno elaborirajući na temu plemenitih metala, Ministarstvo finansija Rusije iznelo je predlog o razvoju mehanizma za berzu plemenitih metala.

„Stvaranje mehanizma za trgovinu metalima unutar zemalja članica BRICS-a dovelo bi do formiranja pravedne i ravnopravne konkurencije zasnovane na principima berze,” navelo je Ministarstvo u saopštenju, prema ruskoj novinskoj agenciji Oreanda.

„Mehanizam će uključivati kreiranje instrumenata za pokazatelje cena za metale, standarde za proizvodnju i trgovinu polugama, akreditaciju učesnika na tržištu, kliring i reviziju unutar zemalja članica BRICS-a,” rekao je ruski ministar finansija Anton Siluanov, „a zemlje učesnice će imati pouzdan način stabilne berzanske trgovine unutar asocijacije.”

Potencijal

Ova deklaracija i navedeni mogući mehanizam za berzu metala izazvali su mnoga pitanja, jer bi hipotetički takva berza mogla imati veliki uticaj na međunarodno tržište plemenitih metala i zlata.

Infografika 2: Zemlje po proizvodnji zlata

Kao što se može videti iz grafikona, Kina i Rusija su daleko najveći proizvođači zlata, dok Južna Afrika (100 tona) i Brazil (80 tona) nisu među prvih deset, ali proizvode značajne količine godišnje.

Pored proizvodnje, Kina i Indija su najveći potrošači zlata u svetu. Kina troši oko 980 tona zlata godišnje, a Indija nije mnogo iza sa oko 850 tona. U ovim zemljama zlato je tradicionalna investicija, čest poklon i nezaobilazno na svakoj vrsti formalnosti kao što su venčanja, rođenja itd.

Pored toga, centralne banke Rusije, Kine i Indije akumulirale su velike količine zlata tokom proteklih pet godina. Rusija je kupila preko 100 tona zlata u poslednjih pet godina, Kina preko 300 tona, a Indija preko 220 tona. Dok su zapadne zemlje (posebno G7) ostavile svoje zlatne rezerve nepromenjenim godinama unazad.

Po svim parametrima, ove zemlje BRICS-a su teškaši na tržištu zlata, a zajednička platforma za berzu ili mehanizam trgovine mogli bi im dati veliki uticaj na cenu zlata, ali najznačajniji finansijski i tržišni mehanizmi za zlato su i dalje na Zapadu.

Zapadna tržišta plemenitih metala i institucije

Glavna tržištia plemenitih metala, kao i većina velikih finansijskih tržišta, i dalje se nalaze u zapadnim zemljama. Najvažnije institucije u svetu zlata, koje u velikoj meri utiču na cenu zlata, su sledeće:

London Bullion Market (LBMA): LBMA je najveće svetsko tržište zlata, postavljajući standarde za trgovinu zlatom i srebrom. Takođe pruža transparentnost uz London Gold Fix, referentnu cenu koja se koristi širom sveta.

COMEX (Njujork): Deo CME Group, COMEX je glavna berza za trgovinu fjučersima za zlato i druge plemenite metale. Fjučers ugovori na COMEX-u u velikoj meri utiču na globalne cene i izazvali su mnoge skokove cene zlata ove godine.

Tržište zlata u Cirihu: Značaj Švajcarske u rafiniranju i skladištenju zlata (posebno u Cirihu) čini ovu zemlju centrom za trgovinu zlatom. Rafinerije su visoko regulisane kako bi se osigurali standardi čistoće i etičkog izvora rude. Tri od pet najvećih rafinerija zlata na svetu nalaze se u Švajcarskoj (Valcambi, PAMP, Metalor).

Velike banke poput JPMorgan Chase, HSBC i UBS učestvuju u trgovini plemenitim metalima, pružajući likvidnost i usluge zaštite.

Ove institucije su najveće, najpoznatije i najznačajnije u svetu zlata i srebra i imaju veliki uticaj na njegovu ponudu, tražnju i cenu. One postavljaju svetski standard kada je u pitanju trgovina plemenitim metalima.

Ovo je ono što BRICS želi da zameni svojom alternativom. Ali da li je ovaj predlog BRICS-a realističan?

BRIKS – unija praznih obećanja

Svake godine, kada se približava samit BRICS-a, mediji širom sveta prate svaki njihov potez i izjavu. Svake godine daju se velika obećanja, samit se završi, i ništa se ne desi.

BRICS do sada, od osnivanja 2009. godine, realizovao je samo minorne i marginalne projekte, koji su više ceremonijalni nego suštinski. Organizacija sama po sebi nema strukturu, pa bi je porediti sa entitetima poput EU ili G7 bila greška. Ne postoje institucije BRICS-a, sistemi upravljanja niti zajedničke kancelarije. Do sada, cela saradnja grupe počiva samo na ovim godišnjim sastancima.

Važno je istaći korišćenje pažljivog jezika u njihovim deklaracijama. Ponovljene reči su: podržava, pozdravlja, priznaje, ponavlja itd. To je zato što ove deklaracije nisu obavezujuće i predstavljaju neartikulisan okvir hipotetičkih ciljeva, koje pojedinačne države članice biraju da li će ih pratiti ili ne.

BRIKS Banka

Godine 2009. grupa je krenula da zameni ili bar stvori alternativu za MMF i Svetsku banku. To se nije dogodilo. Nova Razvojna Banka (NDB), koju je osnovao BRICS 2014. godine, od svog osnivanja izdala je samo oko 32 milijarde dolara u kreditima. Što je manje od jedne trećine onoga što samo Svetska banka dodeljuje u jednoj godini (ne računajući MMF). Osim toga, banka i dalje koristi dolare kao glavnu valutu i morala je da obustavi investicije u Rusiji kako bi izbegla sankcije i prekid rada.

Pored toga, projekti kao što je BRICS telekomunikacioni kabl nisu realizovani i izgleda da su uglavnom ostali nedovršeni.

BRICS Pay

BRICS Pay, koji bi trebalo da bude alternativa za SWIFT sistem plaćanja koji koriste banke širom sveta, na klimavim je nogama. Da bi sistem ikada zaista zaživeo ili bio konkurent SWIFT-u, zemlje članice BRICS-a morale bi da se dogovore koja valuta će biti osnova za trgovinu. Ovde se interesi sukobljavaju jer bi Kina želela da to bude juan, što nije prihvatljivo za njenog najvećeg rivala, člana BRICS-a, Indiju.

Indija je otvoreno izjavila da BRICS ne planira stvaranje zajedničke valute i da Indija ne bi podržala takav predlog.