Šta predstavlja bankarstvo u senci?

Kada pomislimo na bankarski sistem, često nam na pamet padaju same banke, kao što su, na primer, Banca Intesa, Erste banka, Raiffeisen banka itd. Međutim, bankarski sistem ne sastoji se samo od institucija, čije poslovanje reguliše centralna banka određene zemlje.

Više o ovoj temi: Šta je kredit i šta treba znati o njemu?

Značajan deo bankarskog sistema je „u senci“. Engleski termin je „shadow banking“(bankarstvo u senci). Uveo ga je 2007. g. Pol Mekali. Uprkos tome što su operacije i funkcionalnost tih banaka u senci slične ostalima, njihovo poslovanje ne regulišu vlasti.

Šta predstavlja bankarstvo u senci?

Bankarstvo u senci zapravo simbolizuje jedan od brojnih nedostataka finansijskog sistema. Ono je doprinelo nastajanju velike finansijske krize 2008. g. (pored činilaca kao što su prekomerno kreditiranje i spekulacije na tržištima nekretnina).

Kada je ekonomista Pol Mekali uveo termin “bankarstvo u senci” i bankarske operacije u senci na simpozijumu Federalnih rezervi u Kanzas Sitiju 2007. g., on je imao u vidu

Nebankarske finansijske institucije koje se bave ročnim transformacijama.

Tradicionalne banke bave se ročnim transformacijama koristeći depozite, obično kratkoročne za finansiranje dugoročnih kredita. Banke u senci takođe rade nešto slično. One sakupljaju (pozajmljuju) kratkoročna sredstva na tržištima novca i koriste ta sredstva za kupovinu dugoročnih aktiva (nude kredite ili kupuju obveznice).

Više o ovoj temi: Šta je kamata

Ali budući da te institucije nisu predmet tradicionalne bankarske regulative, u kritičnim situacijama one neće moći da podignu kredit od centralne banke (kreditor poslednje instance). One ne raspolažu ni tradicionalnim depozitarima, čija su sredstva osigurana od strane institucija kao što je Fond za garanciju bankarskih depozita.

Stambene hipoteke

Banke u senci prvi put su privukle pažnju mnogih stručnjaka zahvaljujući svojoj rastućoj ulozi u transformaciji stambenih hipoteka u hartije od vrednosti.

“Lanac sekjuritizacije“ počinje osnivanjem hipoteke, koja se nakon toga kupuje i prodaje od strane jedne ili više finansijskih institucija. Na kraju ona postaje deo paketa hipotekarnih kredita.

Taj paket se koristi kao obezbeđenje za hartije od vrednosti koje se prodaju investitorima. Nazivaju se hartije od vrednosti obezbeđene hipotekom ili hartije od vrednosti obezbeđene aktivama.

Skoro svaki korak – od osnivanja hipoteke do prodaje hartija od vrednosti obavlja se van direktne kontrole regulatora.

Polovično regulisanje

Savet za finansijsku stabilnost (SFS), organizacija finansijskih i nadzornih tela u razvijenim ekonomijama i međunarodnim finansijskim institucijama uvela je širu definiciju bankarstva u senci:

Bankarstvo u senci je sistem finansijskih posrednika koji obavljaju delatnosti u vezi sa ročnim transformacijama, kreditiranjem i likvidnošću, a da pritom ne podležu bankarskoj regulativi i nemaju zvaničan pristup likvidnosti centralne banke ili kreditnim garancijama javnog sektora.

To uključuje sve subjekte van regulisanog bankarskog sistema koji obavljaju osnovnu bankarsku funkciju – kreditno posredovanje.

Četiri osnovna aspekta posredovanja su:

• ročne transformacije – prikupljanje kratkoročnih sredstava za ulaganje u dugoročne aktive;
• transformacije likvidnosti – koncept sličan ročnim transformacijama koja uključujekorišćenje novčanih zaduženja za kupovinu aktiva koje se teže prodaju, na primer, kredita;
• leveridž – korišćenje tehnika kao što je pozajmljivanje sredstava za kupovinu dugoročnih aktiva u cilju povećanja potencijalnog povrata (ili smanjenja gubitaka) date investicije;
• prenos kreditnog rizika – preuzimanje rizika neizvršenja obaveza od strane zajmoprimca i prebacivanje na treću stranu.

Prema ovoj definiciji, banke u senci uključuju brokere-dilere, koji finansiraju svoje aktive reotkupom, odnosno obrnutim (repo) ugovorima.

Kod repo ugovora subjekat kome su potrebna sredstva prodaje hartije od vrednosti (akcije, obveznice i dr.) i obavezuje se da će ih ponovo otkupiti po unapred dogovorenoj ceni i datumu. Najčešće se ovakve transakcije realizuju između centralne banke i poslovnih banaka da bi se obezbedila likvidnost na finansijskom tržištu.

Investicioni fondovi koji prikupljaju sredstva investitora za kupovinu hartija od vrednosti(korporativne obveznice) ili hartija od vrednosti obezbeđenih hipotekama, takođe se smatraju bankama u senci. Takve su i one finansijske institucije koje prodaju komercijalne hartije od vrednosti i koriste prihode od njih da bi odobrile pozajmice domaćinstvima (u mnogim zemljama nazivaju se finansijskim kompanijama).

Zašto je bankarstvo u senci problem?

Dok investitori znaju i shvataju šta se dešava i ove delatnosti ne predstavljaju nepotreban rizik po finansijski sistem, ni bankarstvo u senci ne predstavlja opasnost. Zapravo, nema ničeg „mračnog“ u dobijanju sredstava od različitih investitora koji bi hteli da povrate svoja sredstva u kratkoročnom planu, i ulaganju tih sredstava u dugoročne aktive.

Međutim, do problema je došlo tokom poslednje svetske finansijske krize, kada su investitori počeli da sumnjaju u realnu vrednost dugoročnih aktiva (pre svega nekretnina) i mnogi od njih odlučili su da odjednom povuku svoja sredstva. Kako bi vratile sredstva tim investitorima, banke u senci su morale da prodaju aktive.

Amortizacioni lanac

Takve „rasprodaje“ obično umanjuju vrednost aktiva i stvaraju lanac od padova njihovih vrednosti. Lanac počinje prodajom kako bi se obezbedila likvidnost, nakon čega sledi panika usled pada cena. U jeku krize, tako puno investitora je povuklo ili odbilo da ponovo uloži svoja sredstva da su se finansijske institucije – banke i nebankarske institucije – suočile sa ozbiljnim poteškoćama vezano za likvidnost.

Sve to završava se dostizanjem uravnotežene cene datih aktiva.

Da se ovaj proces desio van bankarskog sistema, on bi mogao da ostane izolovan, a te strukture mogle bi biti zatvorene na odgovarajući način. Ali u zonama u senci bilo je i bankarskih institucija. Neke banke u senci bile su kontrolisane od strane poslovnih banaka i kako bi sačuvale svoju reputaciju, bile su spasene od strane jače banke – majke.

U drugim slučajevima bili su pogođeni neki izvori finansiranja banaka zbog potrebe da se banke u senci povuku sa određenih tržišta, uključujući tu i ona gde banke prodaju komercijalne hartije od vrednosti i druge kratkoročne obveznice. Pošto nije bilo nikakve transparentnosti, često nije bilo jasno ko, šta i kome duguje.

Ukratko, strukture u bankarstvu u senci karakteriše:

• nedostatak transparentnosti u vezi sa vrednošću aktiva koje se poseduju (ponekad čak i u vezi sa tim koje su to aktive);
• nejasna struktura upravljanja i nejasno vlasništvo između poslovnih banaka i banaka u senci;
• slabija regulativa i kontrola u poređenju sa tradicionalnim bankama;
• gotovo nikakve rezerve kojima bi se pokrili potencijalni gubici ili sredstva za reotkup;

Ovakav finansijski sistem, koji je 2016. g. po proceni SFS iznosio više od 100 triliona dolara, ne može postojati bez stroge regulative. I to se videlo 2008. godine.

Zaključci

Obrisi mogu biti strašni, jer kriju prave oblike i dimenziju predmeta. Isto to važi i za banke u senci.

Utvrđivanje iznosa bankarstva u senci posebno je teško, jer mnogi njeni subjekti ne podnose izveštaje državnim regulatornim telima.