Šta je stagnacija – značenje i strategije

Svi smo svesni ekonomskog rasta i pada, ali još jedan veoma relevantan koncept je ekonomska stagnacija. Često može biti jednako opasna po pojedince kao i recesija, posebno kada je stagnacija povezana sa inflacijom. 

Dakle, šta je ekonomska stagnacija? Hajde da pogledamo.

Definicija stagnacije

Definicija stagnacije je prilično jednostavna:

Produženi period sporog ili nikakvog ekonomskog rasta, često praćen visokom nezaposlenošću.

Kada kažemo spor ekonomski rast, obično se misli na rast BDP-a od 0-2% godišnje. Rast BDP-a preko 2% godišnje se smatra zdravim za ekonomiju. 

Periodi stagnacije mogu biti privremeni ili mogu biti posledica nekog šoka, na primer, naftni šok iz 1973. godine kada je cena nafte naglo porasla. Tipično, ekonomije se mogu brzo oporaviti i nastaviti pozitivan rast. Međutim, stagnacija može biti sistemski problem, koji može biti posledica fundamentalnih problema u strukturi ekonomije.

Posledice stagnacije

Iako možda ne zvuči tako štetno kao recesija, ekonomska stagnacija može dovesti do nekoliko problema za društvo u celini. 

Kada je proizvodnja ekonomije spora ili stagnira, može dovesti do: 

• Trajne nezaposlenosti – nema rasta proizvodnje znači nema potrebe za dodatnim radnicima 
• Sporog ili nikakvog rasta prihoda – zaposleni pojedinci dobijaju manje ili nikakve povišice plata zbog stagnirajuće proizvodnje 
• Slabih finansijskih tržišta – niska proizvodnja znači slabiji performans berze i druge imovine 
• Rasta inflacije – stagnacija može biti posledica inflacije ili može biti izazvana kao pokušaj vlade da podrži ekonomiju kroz veštački niske kamatne stope i kreditnu ekspanziju

Sve navedeno stvara realne probleme za pojedince u ekonomiji. Strukturna nezaposlenost je najčešća  posledica stagnirajuće ekonomije, što znači da kvalifikovani radnici koji traže posao ne mogu da pronađu slobodna radna mesta. Ostvariti štednju u stagnantnoj ekonomiji je teže zbog sporog rasta plata i slabih performansi finansijskih sredstava, dok inflacija može da nagriza kupovnu moć i novac u našim džepovima. 

Kada su visoke stope inflacije povezane sa stagnacijom, nastaje stagflacija, ozbiljna ekonomska pojava, koju ćemo pokriti u zasebnom članku. 

Kao što vidimo, stagnacija je pravi problem.

Uzroci stagnacije: strukturni i ciklični faktori

Kao što smo pomenuli, stagnacija može biti privremena ili strukturna. 

Ciklična stagnacija se može pojaviti kao prirodni deo poslovnog ciklusa – kada ekonomija izađe iz recesije, može ući u period stagnacije koji je obično privremen dok se ekonomija oporavlja. 

Poslovni ciklusi obično izgledaju ovako:

Ekspanzija -> Vrhunac ekspanzije -> Recesija -> Dno -> Oporavak, potencijalna stagnacija -> Ekspanzija ponovo započinje novi ciklus 

Stagnacija može biti posledica spoljnih šokova na tržištu, na primer, ogroman skok cene energenata, problemi u lancu snabdevanja, pad tražnje za glavnim izvozom, itd. U većini navedenih slučajeva, rešenje je prosto – uklanjanje ili rešavanje šoka. 

To da li ekonomija može da se nosi sa ovim šokovima određuje da li će epizoda stagnacije biti privremena ili može dovesti do strukturnih problema. 

Strukturna stagnacija je najteži oblik ovog problema, jer znači da postoje fundamentalni problemi u organizaciji ekonomije koji sprečavaju rast. Ovo je najčešće posledica loših ekonomskih politika. 

Finansijske politike 

Stroge i komplikovane regulative na tržištima kapitala mogu usporiti kompanije koje traže finansiranje, ometajući njihovu ekspanziju. 

Kada kompanije ne mogu da se šire, proizvodnja usporava, stvara se manje poslova zbog čega potrošnja usporava, a sa njom i ekonomija. 

Politike na tržištu rada 

Previše regulisana tržišta rada mogu dovesti do nefleksibilnosti i niskog rasta zaposlenosti, uzrokujući problem poznat kao “efekat insajdera-autsajdera”. 

“Efekat insajdera-autsajdera” u ekonomiji odnosi se na podelu između pojedinaca koji su deo ustaljene radne snage (insajderi) i onih koji su van radne snage ili nisu zaposleni (autsajderi). 

Insajderi često imaju sigurne poslove i ustaljenu pregovaračku moć, što im daje prednost u pogledu plata i sigurnosti posla. Nasuprot tome, autsajderi, u koje spadaju nezaposleni pojedinci, privremeni radnici ili oni sa manje radnog iskustva, teže pronalaze posao ili teže pregovaraju dobre plate zbog ove nejednakosti. 

Ovaj efekat može dovesti do rigidnosti plata, gde plate insajdera ostaju visoke čak i u vremenima ekonomskog pada, dok autsajderi imaju poteškoća da uđu na tržište rada, pogoršavajući nejednakost i stvarajući ekonomske neefikasnosti. 

Ovaj efekat je često uzrokovan zbog previše regulacija na tržištu rada, a posebno je problematičan u vremenima ekonomskog usporavanja. 

Porezi i državna potrošnja 

Previsoki porezi u kombinaciji sa neefikasnom vladom takođe mogu uzrokovati stagnaciju u ekonomiji. 

Ako je ekonomija opterećena previsokim porezima koji izvlače resurse od produktivnih pojedinaca i kompanija, a zatim se ti resursi alociraju na vladine programe koji ne stvaraju novu proizvodnju, to može ozbiljno ugušiti ekonomski rast. 

Niži porezi mogu pomoći ekonomiji jer će povećati potrošnju, štednju i ulaganja. 

Institucionalni faktori 

Često mogu postojati ukorenjene grupe posebnih interesa koje se mogu udružiti sa vladama u cilju gušenja konkurencije ili otvorenosti tržišta. 

Faktori kao što su korupcija ili loši uslovi vladavine prava mogu dovesti do nestabilnog ili nepristupačnog ekonomskog tržišta, uzrokujući stagnaciju. 

Politički faktori 

Politički faktori kao što su sankcije, vojni sukobi ili nestabilna vlast takođe mogu dovesti do stagnacije. 

Stvarni primeri stagnacije

Periodi stagnacije su bili prisutni širom sveta u različitim vremenima, evo nekoliko najpoznatijih slučajeva bez određenog redosleda. 

Stagnirajuća ekonomija Japana 

Japan je verovatno najčešće citiran savremeni primer strukturne stagnacije. Tokom većeg dela protekle tri decenije, japanska ekonomija stagnira. 

Ova stagnacija se prvenstveno pripisuje sledećim faktorima  – (1) posledica negativnih kamatnih stopa i (2) demografska kriza. 

Tokom proteklih 10 godina, japanska ekonomija je rasla godišnje u rasponu od 0,2% do 1,5%. 

Stagflacija 1970-ih 

Tokom većeg dela 1970-ih, Sjedinjene Države i druge razvijene ekonomije suočile su se sa ozbiljnom epizodom stagflacije – ekonomske stagnacije u kombinaciji sa veoma visokom inflacijom. 

Za ovu epizodu je okidač bio naftna kriza iz 1973. godine, ali šok je istakao strukturne probleme u privredi. 

Ekonomija se oporavila 1980-ih zahvaljujući eksploziji IT industrije i velikoj deregulaciji tržišta kapitala, uz smanjenje poreza.

Razvijene ekonomije nakon krize 2008. godine 

Period nakon svetske finansijske krize navodi se kao epizoda stagnacije među razvijenim ekonomijama. Oporavak je bio spor, a tržišta su se teško stabilizovala, pri čemu je rast u većini zemalja bio oko 2%. 

Usporeni rast postao je izraženi trend među razvijenim ekonomijama u protekle dve decenije.

Zaključak

Ekonomska stagnacija je manje opasan problem od recesije, ali ipak ima negativne posledice po društvo u celini. Produžene epizode stagnacije mogu biti teške za prevazići, a stagnirajuće zarade i visoka nezaposlenost predstavljaju probleme sa kojima se teško nosi. 

Važno je da vlade vode ekonomsku politiku koja podstiče rast i omogućava ekonomiji da napreduje. Često ono što se čini kao jednostavno rešenje može imati potpuno suprotan efekat od onog koji smo namenili.