Šta je numizmatika i kako se razlikuje od ulaganja u zlato i srebro?

Kada razmatramo ulaganje u plemenite metale, osim forme koju biramo – bilo fizički proizvodi ili ETF-ovi – status proizvoda takođe može biti različit. Tako se pravi razlika između proizvoda namenjenih ulaganju u zlato i srebro i proizvoda namenjenih numizmatici.  

U ovom članku objasniću šta je numizmatika, kako se razlikuje od običnog ulaganja u zlato i srebro, ali i kome može biti korisna. Razumevanje ovih aspekata može nam pružiti korisne uvide u investicione odluke.

Kako definišemo numizmatiku?

Za razliku od investicionog zlata, koje je globalno definisano zakonom, numizmatika se ne tretira na isti način. Jedini zakoni koji pominju numizmatiku su oni koji se odnose na državno kulturno nasleđe i plaćanje poreza na dodatu vrednost na trgovinske proizvode.  

Više o ovoj temi: Šta je investiciono zlato?  

Međutim, ovi zakoni ne definišu numizmatiku. Štaviše, ne pružaju vodič za vrednost numizmatičkih komada. Na osnovu studije koju smo sproveli, možemo koristiti sledeću definiciju da konkretizujemo diskusiju ovde:  

Numizmatika je pomoćna nauka istorije, a predmet istraživanja su tipovi novčića, njihov opis, dešifrovanje legenda, materijal od kojeg su novčići napravljeni, odnosi između različitih kategorija novčića, monetarni promet i evolucija izumrlih monetarnih sistema.

Numizmatika, dakle, dopunjuje postojeće istorijske izvore. Numizmatika pruža dokaze o evoluciji monetarnih sistema tokom vremena, dok je u isto vreme izvor informacija o različitim nedokumentovanim vladarima.

Ko se bavi numizmatikom?

U ovom odeljku želim da napravim razliku između onih koji su zainteresovani za numizmatiku i onih koji žele da ulažu u plemenite metale isključivo zbog investicione koristi.  

Kada su u pitanju ljudi zainteresovani za numizmatiku, cilj nije striktno buduća finansijska dobit. Stvarno posedovanje dela istorije, koji veoma malo drugih ljudi ima u svom posedu, suština je numizmatike. 

Interesovanje za novčiće numizmatičke vrednosti usko je povezano sa stanjem novčića, godinom kovanja, količinom kovanja, a možda tek onda dolazi interesovanje za metal od kojeg je novčić napravljen.  

Da bi dobili takve komade, numizmatičari su spremni da plate, ponekad znatno više od cene metala koji sadrže.  

S druge strane, investitori u plemenite metale žele da poseduju investiciono zlato i srebro kako bi diverzifikovali svoje investicione portfolije i kao zaštitu od različitih rizika. U njihovom slučaju, cena novčića i poluga treba da bude što bliža ceni zlata na međunarodnim berzama.

Vrednovanje numizmatičkih novčića

Vrednovanje numizmatičkih novčića sadrži stepen subjektivnosti. U zavisnosti od stanja novčića, njegova cena može značajno varirati. Kako bi se pomoglo numizmatičarima i stvorio objektivniji način vrednovanja novčića, 1949. godine stvorena je Šeldonova skala.  

Ovo je sistem ocenjivanja novčića prema njihovom stanju, sa vrednostima u opsegu od 1 do 70. Novčići ocenjeni sa 1 su u ozbiljnom stanju propadanja, dok su oni ocenjeni sa 70 (takođe najtraženiji od strane numizmatičara) u savršenom stanju, kao da su danas napravljeni.  

U Sjedinjenim Državama, najuglednije kompanije za ocenjivanje su Numismatic Guaranty Company (NGC), Professional Coin Grading Service (PCGS) i American Numismatic Association Certification Service (ANACS), koje su zadužene za proveru različitih novčića koje numizmatičari dostave kako bi dobili objektivniju ocenu prema Šeldonovoj skali.  

Međutim, iako je Šeldonova skala namenjena da pruži objektivniju procenu numizmatičkih novčića, koriste je ljudi, koji su subjektivna bića. Da bi se ilustrovala razlika, jedan YouTuber sa kanala “T the Silver Stacker” poslao je pet novčića – iz istog seta – u NGC i PCGS na ocenjivanje. Razlike su bile značajne. Ukupno je poslato deset meksičkih srebrnih novčića od jedne unce iz 1983. godine na ocenjivanje.  

NGC je ocenio novčiće sa 65 i 66. PCGS je ocenio novčiće sa 67 i 68 na Šeldonovoj skali. Iako se čine kao beznačajne razlike, cena novčića ocenjenog sa 66 je 66 dolara, a novčića ocenjenog sa 68 je 250 dolara. Ove razlike dovode u pitanje objektivnost vrednovanja novčića. Međutim, procene mogu biti korisne za većinu transakcija. 

Koliko je važna cena metala sadržanog u numizmatičkim novčićima?

Kao što je pomenuto, za numizmatičare metal od kojeg su numizmatički novčići napravljeni manje je važan. Mogu postojati i situacije u kojima je bakarni novčić vredniji od zlatnog novčića.  

Razlog leži u načinu na koji je novčić očuvan. Tokom istorije, najviše korišćeni novčići u monetarnom prometu bili su bakarni novčići, praćeni srebrnim. Zlatni novčići, često čuvani (kao štednja), uglavnom su korišćeni za vrednije transakcije. Tako su zlatni novčići bili mnogo bolje očuvani od bakarnih i srebrnih novčića.  

Važno je napomenuti da postoje i zlatni i srebrni proizvodi koji imaju numizmatičku vrednost. Sve zavisi od toga koliko je visoka numizmatička vrednost. U slučaju nekih uobičajenih zlatnih novčića, kao što su britanski suvereni, numizmatička vrednost je toliko niska da se smatra nepostojećom. 

Ova numizmatička vrednost proizilazi iz retkosti novčića, godine kovanja, stanja očuvanosti, itd. U suštini, svi razlozi zbog kojih numizmatičari zainteresovani za određene novčiće.

Najskuplji novčići numizmatičke vrednosti

U ovom odeljku, kako bi razlika između numizmatičke vrednosti novčića i tržišne cene metala koji sadrži bila još jasnija, navodim pet najvrednijih numizmatičkih novčića prodatih ovog veka.  

• 1794 “Flowing Hair” Silver “Flowing Hair” Dollar – procenjuje se da postoji manje od 1.800 ovakvih novčića u svetu; cena srebra koje sadrži je, po trenutnom kursu u vreme pisanja ovog teksta, 25,5 dolara; novčić je prodat na aukciji 2022. godine za 12 miliona dolara.
• “Brasher Doubloon” novčić iz 1787. – zlatni novčić težine 26,66 grama, sa čistoćom od 89%; cena zlata koje sadrži je 2250 dolara; prodat je 2021. godine za 9,36 miliona dolara.
• 1943 Lincoln’s Head Lincoln Copper Penny – bakarni novčić koji je nenamerno napravila kovnica SAD kada su menjali prese za čelične novčiće; procenjuje se da je napravljeno 20 do 40 ovakvih novčića; rekordna cena za takav novčić postignuta je na aukciji 2010. godine, na 1,75 miliona dolara;.
• 1913 “Liberty Head V” nikl – iako su nikli proizvođeni između 1883. i 1913. godine od strane kovnice SAD, samo pet ovakvih novčića napravljeno je 1913. godine; iako su napravljeni od nikla, u oktobru 2022. jedan takav novčić prodat je na aukciji za 4,2 miliona dolara.
    
• Morgan srebrni dolari – Morgan srebrni novčići, iako sami po sebi nisu retki, postoji niz primera (u zavisnosti od godine proizvodnje i inicijala regionalne kovnice SAD) koji mogu biti vredni između 100.000 i 550.000 dolara.  

Naravno, ovo su među najekstremnijim primerima, ali naveo sam ih upravo da bi bilo jasno da je retkost novčića to što im daje premiju cene, a ne nužno materijal od kojeg su napravljeni.  

Za razliku od numizmatičkih proizvoda, investicioni proizvodi od plemenitih metala prave se u manje ili više neograničenim količinama, koje diktira kapacitet izdavača.  

Postoje, međutim, neki izuzeci. Novčići Panda, australijski Kangaroo novčići, Kookabura novčići, Lunar novčići i Lunar poluge takođe su stekle kolekcionarsku vrednost, iako su izdati u investicione svrhe, zbog interesovanja brojnih kolekcionara.  

Svi oni imaju različite predstave svake godine. Ako uspete da pronađete kolekcionara, možete ih prodati za više od cene metala koji sadrže. 

Kako možemo prodati numizmatičke novčiće? 

Za razliku od investicionih novčića i poluga – koji se mogu prodati bilo gde u svetu po cenama blizu tržišnim cenama – numizmatički novčići nisu tako likvidni. 

Pored mnoštva istorijskih – ali i tehničkih informacija o sistemu ocenjivanja i detalja o velikom broju novčića – kupac mora da se informiše o lokalnom numizmatičkom tržištu. Da li ono postoji u zemlji ili ne. Prodaja postaje još komplikovanija jer, čak i ako postoji lokalno interesovanje za numizmatikom, prodavac mora da pronađe kupca zainteresovanog za ono što ima.  

Nasuprot tome, prodaja investicionog zlata i srebra može se obaviti trgovcima plemenitim metalima ili štedišama u skoro bilo kom trenutku.

Zaključak

Kao što smo videli, numizmatika je pomoćna nauka istorije, sa ciljem istraživanja monetarnih sistema tokom vremena.  

Za razliku od plemenitih metala namenjenih ulaganju, cena numizmatičkih novčića može značajno odstupati od cene metala koji sadrže ili čak od mnogo vrednijih metala, kao što smo videli sa novčićima od običnih metala prodatim za milione dolara.  

Izbor između numizmatičkih novčića i investicionog zlata i srebra nije tako komplikovan kao što se može činiti. Iako oba zahtevaju određenu količinu znanja, u slučaju numizmatike informacije su mnogo zahtevnije. Osim toga, sve zavisi od svrhe kupovine. Da li je svrha kolekcionarstvo ili povrat na investiciju.