Šta je likvidnost i kako je koristiti prilikom investiranja?

Postoji nekoliko važnih aspekata kada je reč o investiranju. Bilo da govorimo o diverzifikaciji, hedžingu, u šta investirati ili o prvom koraku koji treba razmotriti – strategiji. Pored svega ovoga, tu je i likvidnost.

Ovaj aspekt investiranja je podjednako važan kao i svi prethodni. Ali šta tačno znači likvidnost? I kako može biti korisna investitorima? Odgovoriću na ova pitanja u ovom članku.

Definisanje likvidnosti

Jedan od načina za razumevanje likvidnosti je sledeća definicija:

Likvidnost je sposobnost jednog resursa da se pretvori u gotovinu.

Likvidnost se odnosi na to koliko brzo i lako neko može pretvoriti resurs, na primer akciju ili obveznicu, u gotovinu. Ova karakteristika može biti veoma važna, posebno kada se investitor suoči sa vrlo volatilnim tržištima.

Više o ovoj temi: Šta su aktiva? Vrste, primeri i saveti

Najlikvidniji resurs je gotovina. Može se koristiti u bilo kom trenutku za kupovinu imovine (ograničeno samo radnim vremenima posrednika). 

Manje likvidni resurs uključuje nekretnine i kolekcionarske predmete. Za obe ove kategorije mogu biti potrebni meseci, pa čak i godine da se prodaju.

Vrste likvidnosti

Postoje dve glavne vrste likvidnosti na koje se može odnositi: tržišna likvidnost i finansijska (ili računovodstvena) likvidnost. Hajde da vidimo šta svaka od njih znači.

Tržišna likvidnost

Tržišna likvidnost odnosi se na to koliko novca postoji na određenom tržištu i koliko brzo taj novac cirkuliše. Na primer, tržište akcija je veoma likvidno, jer postoji oko 124 triliona dolara vrednosti akcija širom sveta. Svaka od ovih akcija je u vlasništvu pojedinca, preduzeća ili države.

Zahvaljujući napretku u finansijskoj tehnologiji, danas je lakše nego ikad investirati na tržištu akcija. Jednako je lako prodati akciju kao što je i kupiti. Naravno, može biti potrebno smanjiti prodajnu cenu ako kompanija loše posluje, ali takođe možete povećati cenu akcije ako kompanija pokazuje potencijal za rast.

S druge strane, postoji mnogo manje likvidnosti na tržištu retkih knjiga. To je zato što postoji mnogo manje interesa od strane ljudi. Ako imate retku knjigu, može biti potrebno mesecima da je prodate, a to podrazumeva traženje kupca širom sveta.

Dakle, tržišna likvidnost zavisi od potražnje investitora za određenom imovinom, ali i od ponude gotovine koju imaju na raspolaganju.

Finansijska likvidnost

Finansijska (ili računovodstvena) likvidnost odnosi se na to koliko brzo neko može pretvoriti svoju imovinu u gotovinu, ali u cilju plaćanja kratkoročnih obaveza.

Pretpostavimo da želite da investirate na tržištu akcija, recimo u S&P500. Ali nemate štednju ili ne želite da prodajete drugu imovinu kako biste kupili akcije. Zato odlazite u banku i tražite kredit. Kamata koju će vam naplatiti je oko 7% godišnje u evrima. S&P500 donosi godišnje 8,5%.

Dakle, ulažete 10.000 evra na tržište akcija. Nakon mesec dana morate početi da vraćate banku. Pošto ste odlučili da investirate u najtrgovaniji akcijski indeks, nećete imati nikakvih problema da prodate deo svoje investicije kako biste vratili kredit.

Međutim, da ste kupili retku sliku za tih 10.000 evra, banka bi i dalje tražila kamatu. Što je još gore u ovom scenariju, iza činjenice da prodaja slike traje dugo, možda ćete izgubiti novac jer njena cena neće porasti dovoljno da pokrije kamate. Ili, još gore, možda nećete moći da prodate sliku uopšte.

Obično postoji formula koja se koristi da bi se proverilo da li je pojedinac ili firma likvidna. To se naziva trenutni odnos, gde se trenutna imovina deli sa trenutnim obavezama.

Trenutni odnos = Trenutna imovina / Trenutne obaveze ≥ 1

Trenutna imovina i trenutne obaveze odnose se na ono što posedujete i ono što dugujete u narednoj godini. Ako je trenutni odnos veći od jedan, to znači da će troškovi biti pokriveni prihodima.

Zašto je likvidnost važna za investitore?

Kao što sam pomenuo na početku, likvidnost je podjednako važna kao bilo koji drugi deo procesa investiranja. Hajde da vidimo zašto je to tako.

1. Da biste ostvarili maksimalnu dobit od tržišnih uslova

Pojedinci i preduzeća smanjuju svoj standard života kako bi uštedeli novac koji će investirati za buduću finansijsku dobit. Dakle, investiramo da bismo ostvarili profit.

Da biste mogli da ostvarite najveći profit od imovine – ili da ograničite gubitke – ta imovina mora biti likvidna. Ako posedujete akcije neke kompanije i cena počne da raste, možda ćete odlučiti da prodate deo tih akcija. Što brže to možete da uradite, to bolje, jer nikada ne možete znati hoće li cena pasti dok prodajete.

Isto važi i za obrnuto. Recimo da posedujete imovinu čija cena naglo pada. Želite da prodate tu imovinu, ali proces traje previše dugo. I gubite novac. Dakle, što duže traje prodaja imovine, to je niža cena po kojoj možete prodati.

Ako imovina može da se trguje u trenutku, nema nikakvog problema u ulasku na tržište te imovine.

2. Da biste brzo imali pristup gotovini

Svi mi tokom života nailazimo na finansijske poteškoće. Da biste pokrili neplanirane troškove koji premašuju vašu uštedu, verovatno ćete prodati deo svoje imovine.

Ako posedujete nekretninu, može biti potrebno mesecima, pa čak i godinama da je prodate. Međutim, vi morate odmah doći do gotovine. Ne možete čekati toliko dugo. 

Zato je preporučljivo ulagati u likvidniju imovinu kada gradite portfolio.

3. Da biste brzo iskoristili tržišne prilike

Brzo i lako pretvaranje imovine u gotovinu može pomoći u prodaji nečega iz našeg portfolija kako bismo investirali u nove prilike.

Kada takve prilike nastupe, tržište nikada neće čekati da nabavimo gotovinu. Dakle, likvidacija dela našeg portfolija kako bismo uključili više ili dodatnih imovina mora biti brz i lak proces.

4. Što je imovina likvidnija, to je korisnija

Što je imovina likvidnija, to privlači više investitora. Kada se to desi, transakcioni troškovi opadaju. Samo se setite koliko Vaš finansijski posrednik naplaćuje za transakciju na tržištu akcija u poređenju sa troškovima prodaje nekretnine.

U Srbiji, trošak prodaje nekretnine – kao procenat od prodajne cene – varira između 7,6% i 10%. U poređenju, prodaja akcija vrednih 100.000 evra može Vas koštati najviše 1%. 

Imovina prema likvidnosti

Hajde sada da pogledamo listu deset imovina prema likvidnosti. 

Sledeću listu daje Corporate Finance Institute, uz nekoliko izmena autora:

1. Gotovina
2. Devize
3. Kriptovalute – trguje se non-stop
4. Garantovane investicije
5. Državne obveznice
6. Korporativne obveznice
7. Akcije
8. Fizički proizvodi – zlato, srebro, platina, paladijum, itd.
9. Nekretnine
10. Kolekcionarski predmeti – umetnost, retka vina/viskiji, istorijski automobili, nakit, numizmatičke kovanice

Ovu listu možete koristiti kao referencu da shvatite koje imovine da tražite prilikom izgradnje portfolija zasnovanog na likvidnosti imovine.

Kako upravljati likvidnošću?

Važno je izgraditi investicioni portfolio koji se sastoji od sva tri klase imovine: akcija, obveznica i alternativnih investicija. Ove klase kao celina imaju različite nivoe likvidnosti, ali mogu postojati slučajevi u kojima imovina iz svake klase ima različit nivo likvidnosti.

Prema anketi Banke Amerike iz 2024. godine o tome kako bogati pojedinci strukturiraju svoje portfolije, ispitanici su rekli da čuvaju oko 15-19% svojih imovina u gotovini. Glavni razlog za to je da bi je koristili za tržišne prilike, ali i da bi ograničili potencijalne gubitke nastale iz drugih 85% portfolija.

Stoga je na svakom investitoru da odluči koliko likvidan treba da bude njihov investicioni portfolio. Iako 15-19% može izgledati kao puno da se čuva u gotovini, preporučuje se da držite najmanje 5%. Jer ništa nije frustrirajuće kao kada tržište padne, a Vi nemate gotovinu da kupite „po sniženoj ceni“.

Zaključak

Likvidnost se odnosi na to koliko brzo i lako resurse možete pretvoriti u gotovinu. Prirodno, gotovina je najlikvidniji resurs. S druge strane, imamo nekretnine i kolekcionarske predmete.

Uključivanje visokolikvidnih imovina u investicioni portfolio trebalo bi da bude veoma poželjno, jer omogućava brz pristup sredstvima u vremenima potrebe, ali i zato što likvidnija tržišta podrazumevaju niže transakcione troškove.

Treba uzeti u obzir likvidnost prilikom investiranja, jer je ona podjednako važna kao diverzifikacija i navika investiranja.