Rumunija u riziku da dobije kreditni rejting „spekulativnog nivoa“

Jedna od glavnih aktuelnih tema u Rumuniji je rizik da kreditni rejting zemlje bude snižen na spekulativni nivo.

U ovom članku detaljnije ćemo razmotriti šta bi značio takav događaj. Istražićemo šta podrazumeva spekulativni rejting, koji su glavni faktori koji vode do takve odluke agencija za kreditni rejting, i kakve bi posledice to moglo imati po domaćinstva i privredu.

Šta je kreditni rejting i kada se smatra da je na spekulativnom nivou?

Kreditni rejting je zapravo ocena (kao školske ocene) koju dodeljuje nezavisna agencija za kreditni rejting, a koja pokazuje koliko je neka kompanija, država ili dužnički instrument (poput obveznice) sposobna da isplati svoje obaveze prema poveriocima.

Tri su glavne privatne institucije koje se bave ovom delatnošću: Moody’s (od 1909), Standard & Poor’s (od 1922) i Fitch (od 1924). 

Prema definiciji Standard & Poor’s:

Kreditni rejting predstavlja mišljenje usmereno ka budućnosti o relativnoj sposobnosti izdavaoca da izmiri svoje obaveze. Oni nude zajednički i transparentan jezik na globalnom nivou koji investitorima pomaže da procene verovatnoću da će izdavalac otplatiti dug na vreme i u celosti.

Kao i u školi, postoje različite ocene koje neko može dobiti u zavisnosti od toga koliko dobro posluje. Isto važi i za kreditni rejting. Ako neka kompanija ili vlada uredno ispunjava obaveze, vodi odgovornu fiskalnu politiku i podstiče ekonomsku aktivnost, njen rejting će biti visok. Ako to nije slučaj, rejting će biti na nižem delu skale — i može pasti u spekulativnu kategoriju.

Najgori mogući scenario: dodeljuje se spekulativni rejting.

Šta je spekulativni kreditni rejting?

Prema definiciji Dimitrisa N. Horafasa, iz njegove knjige „Upravljanje investicijama u obveznice i trgovina dugom“:

‘Nepoželjne obveznice’ (junk bonds) je naziv koji je Volstrit dao obveznicama sa kreditnim rizikom – one donose visoke prinose, često su neosigurane i ocenjene su kao BB ili niže od strane nezavisnih rejting agencija.

U suštini, kada neka država, kompanija ili institucija dobije spekulativni rejting, to znači da postoji povećan rizik da poverioci neće biti u potpunosti isplaćeni.

Kao što se može videti u gorenavedenoj tabeli, postoji osam glavnih kategorija kreditnih rejtinga. Uopšteno, što je entitet više rangiran, to su mu troškovi zaduživanja niži. To je zato što investitori imaju veću sigurnost da će im subjekti sa investicionim rejtingom vratiti pozajmljeni novac na vreme.

Radi se o osnovnom odnosu između rizika i prinosa: što je niži rizik, niži je i prinos — i obrnuto.

Zašto Rumuniji preti sniženje kreditnog rejtinga?

Dana 14. marta, Moody’s je kao poslednja od tri velike agencije promenila izglede za rumunski kreditni rejting iz „stabilnog“ u negativan. Prema Moody’s-u, to znači:

Negativni izgledi ukazuju da je malo verovatno da će doći do povećanja rejtinga u skorije vreme.

Među najčešće navođenim razlozima od strane kako Moody’s-a, tako i Standard&Poor’s-a, nalaze se fiskalni problemi Rumunije. Trenutno, Rumunija ima najveći budžetski deficit u Evropskoj uniji, kao i najveći deficit tekućeg računa među državama članicama.

Zaključno sa aprilom 2024. godine, budžetski deficit Rumunije iznosi 2,95% BDP-a. Kada se deficit izrazi u odnosu na prihode državnog budžeta, on iznosi čak 28%. To znači da je rumunska vlada u prva četiri meseca ove godine potrošila 28% više nego što je prihodovala.

U isto vreme, deficit tekućeg računa — koji se odnosi na vrednost izvezene robe i usluga u odnosu na uvezene — iznosi tri milijarde evra. To znači da Rumunija uvozi 34% više nego što izvozi.

Pored ova dva ključna faktora, i Moody’s i S&P upozoravaju na mogućnost da javni dug Rumunije premaši 60% BDP-a do 2027. godine. Takav scenario bi dodatno opteretio poreske obveznike, jer bi rešavanje problema podrazumevalo povećanje poreza, s obzirom na to da su mere štednje trenutno politički gotovo neizvodljive.

Kao poslednji faktor, obe agencije navode i politički rizik kao visok. Nakon poništavanja prvog kruga predsedničkih izbora prošle godine, Rumunija se suočava sa „sve turbulentnijim političkim okruženjem“, koje dodatno narušava poverenje investitora.

Šta se dešava kada neka zemlja dobije „spekulativni“ rejting?

Prilično je očigledno da se Rumunija suočava sa značajnim strukturnim problemima. Visoka državna potrošnja doprinosi tome da zemlja ima najvišu stopu inflacije u EU (nešto ispod 5%), što se dalje prenosi u visoke kamatne stope (8% ukupne potrošnje rumunske države odlazi na otplatu kamata, dok je prosek evrozone ispod 4%).

U ovakvim okolnostima, velika je verovatnoća da će Rumuniji biti snižen kreditni rejting u spekulativnu kategoriju. Ali šta bi to značilo za prosečno domaćinstvo i privredu?

Povećani troškovi zaduživanja

Najviši kreditni rejting koji neka kompanija ili pojedinac mogu imati jeste rejting njihove zemlje. Naravno, osim ako ne odluče da plate agenciji poput S&P-a nekoliko miliona dolara i provedu mesece u procesu dobijanja posebnog rejtinga.

U suprotnom, finansijska tržišta će pretpostaviti da ste vi – kao zaduživač – najviše jednako kreditno pouzdani kao i vaša država. Ako je država rizičan dužnik, čak i ako vi redovno izmirujete svoje obaveze, kamate koje će vam investitori tražiti biće više.

Kao što je već pomenuto, ovo je osnovni odnos rizika i prinosa – što je veći rizik da država neće izmiriti svoje obaveze, to će biti veći trošak zaduživanja. Taj trošak se zatim prenosi kroz čitavu ekonomiju i utiče na kamate koje plaćaju i pojedinci i firme.

Pošto Narodna banka Rumunije održava kamatnu stopu na oko 6,5% kako bi suzbila inflaciju od 5%, povećanje troškova zaduživanja zbog nediscipline u javnim finansijama dodatno će opteretiti sve koji imaju kredite sa promenljivom kamatom. Oni sa fiksnom kamatnom stopom biće u nešto povoljnijem položaju.

Brža devalvacija valute

Kako se troškovi zaduživanja za zemlju sa spekulativnim rejtingom povećavaju, ona ima dve mogućnosti: ili da značajno poboljša ekonomske performanse kako bi povećala poreske prihode, ili da se dalje zadužuje kako bi izmirila postojeće obaveze.

Nažalost, Rumunija se već zadužuje da bi otplaćivala prethodne dugove. Za jun mesec, Ministarstvo finansija planira da se zaduži do 5,8 milijardi rumunskih leja (oko 1,15 milijardi evra) kako bi refinansiralo javni dug i pokrilo budžetske deficite.

Kada državi preostane samo narodna banka kao „pozajmljivač poslednje instance“, rumunski lej će znatno brže gubiti vrednost. To znači da će cene dobara i usluga u lejevima naglo skočiti.

Više o tome: Kako se određuje kupovna moć?

Trenutno, Narodna banka Rumunije konstantno interveniše na deviznom tržištu kako bi održala „stabilan“ kurs leja prema evru. Ipak, sve što je time postignuto jeste stvaranje veštačkog i krhkog kursa od 4,97 leja za evro. Tokom proteklog meseca, lej je oslabio više od 1% prema evru, a trenutni kurs iznosi oko 5,04 leja za evro.

U najgorem scenariju, država bi mogla pokušati da štampa novac kako bi nastavila da otplaćuje dug – tj. zadužuje se da bi otplatila postojeće obaveze. Međutim, to bi dovelo do gubitka poverenja u nacionalnu valutu, što bi moglo izazvati ozbiljnu devalvaciju, slično onome što se desilo sa turskom lirom tokom protekle tri godine.

Pad investicija

Ukoliko bi kreditne agencije snizile kreditni rejting Rumunije na spekulativni nivo, investitori bi dobili jasan signal da su njihova ulaganja u toj zemlji izložena povećanom riziku. Sasvim legitimno bi se pitali: Zašto da ulažem u zemlju u kojoj me čeka niz potencijalnih rizika – političkih, kreditnih, geopolitičkih?

Primer Grčke to jasno ilustruje: strane direktne investicije (FDI) su pale sa 2,77 milijardi dolara u 2009. godini na samo 533 miliona dolara u 2010. Dana 27. aprila 2010. godine, S&P je snizio kreditni rejting Grčke sa BBB+ na BB+, što je dovelo do pada FDI za više od 80%.

Takva situacija bi u slučaju Rumunije značila da preduzeća ili napuštaju zemlju, ili strana preduzeća ne ulaze na tržište. Ove odluke direktno bi se odrazile na povećanje nezaposlenosti. Uzimajući u obzir trenutno loše ekonomsko stanje, rast nezaposlenosti je poslednja stvar koju Rumunija želi da vidi.

Iako je primer Grčke relevantan, ne znači nužno da bi se isto dogodilo i u Rumuniji. Naime, postoje pokazatelji da se tržišta već pripremaju za eventualni pad rejtinga. Na primer, prinosi na rumunske obveznice denominovane u dolarima već su na istom nivou kao i turske obveznice, iako Turska ima rejting B+, što označava visoko spekulativni nivo. Drugim rečima, finansijska tržišta su već delimično ugradila taj rizik u svoje cene.

Zbog toga, čak i ako se pomenuti negativni trendovi nastave, ne očekuje se nagli šok, već postepeno prilagođavanje.

Kako se upoređuju Srbija i Bugarska?

Ukoliko se napravi regionalno poređenje između tri balkanske zemlje — Rumunije, Srbije i Bugarske, razlike su značajne.

Od svih, Bugarska ima najviši kreditni rejting – BBB sa pozitivnim izgledima. 

Prema S&P-u:

Mogli bismo povećati rejting Bugarske ukoliko postane članica evrozone. Smatramo da bi članstvo poboljšalo pristup tržištima kapitala i efikasnost monetarne politike. Sa ili bez članstva, moglo bi doći do povećanja rejtinga ako održiv rast dovede do trajnog povećanja životnog standarda, što se meri BDP-om po glavi stanovnika.

Dakle, iako bi ulazak u evrozonu mogao povećati zaduženost građana, država bi mogla plaćati niže kamate na svoje obveznice, što bi generalno poboljšalo njenu finansijsku stabilnost. Naravno, to ne rešava osnovni problem — da se država zadužuje u ime svih građana.

Kada je reč o Srbiji, ona trenutno ima isti kreditni rejting kao i Rumunija — BBB-. 

Međutim, razlika je u tome što agencija S&P za Srbiju daje stabilan izgled, što znači da se ne očekuje skoro pogoršanje rejtinga. Tehnički gledano, Srbija se smatra pouzdanijim dužnikom nego Rumunija.

Ako bi Rumuniji rejting bio snižen, ona bi postala jedina zemlja sa spekulativnim rejtingom među ove tri — i što je još značajnije, jedina članica Evropske unije sa takvim statusom.

Razlozi za relativno visoki rejting Srbije uključuju visoke stope rasta BDP-a, koje se uglavnom zasnivaju na jakom domaćem tržištu i potrošnji.

Zaključak

Rumuniji preti ozbiljan rizik da izgubi status zemlje sa investicionim kreditnim rejtingom. Ukoliko dođe do sniženja rejtinga, zemlja bi se našla u istom rangu sa državama poput Azerbejdžana, Gvatemale, Maroka i Omana.

Bez ozbiljnih i brzih fiskalnih reformi – uključujući veliko smanjenje javne potrošnje i liberalizaciju ekonomije radi podsticanja privredne aktivnosti – šanse da rumunska vlada uspešno reši budžetski deficit, javni dug, inflaciju ili visoke kamatne stope biće veoma male. Odsustvo reformi neminovno bi značilo da će domaćinstva i preduzeća u Rumuniji snositi veće poreske troškove.

Prirodno, povećanje poreza ne znači automatski i veću fiskalnu odgovornost.