Nemačka ide ka inflaciji poput one nakon Drugog svetskog rata

Prema preliminarnim prognozama nemačkog zavoda za statistiku DeStatis, inflacija u maju iznosila je 7,9% na godišnjem nivou. Ona je opet veća od očekivanja i gotovo da je dostigla svoju vrednost iz perioda naftne krize  tokom decembra 1973. g. – 7,91%. Međutim, zabrinjavajuće je to što ako se ispostavi da je ova preliminarna procena nacionalne statistike potcenjena, idemo ka prethodnom maksimumu, koji je bio nešto nakon Drugog svetskog rata – 11,5% oktobra 1951. g.

Za maj se prognozira još veća inflacija – 8,7%, izražena preko harmonizovanog indeksa potrošačkih cena. S obzirom na to ne iznenađuje što potražnja za zlatom u ovoj zemlji sve više raste. U prvom kvartalu pojedinci su kupili 49 tona zlata, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato. To je najveća potrošnja u poslednjih jedanaest godina.

Infografika 1: Inflacija u Nemačkoj

Prema poslednjim podacima od pre dve godine, Nemci poseduju ogromne zlatne rezerve, koje su tada bile procenjene na preko 9 hiljada tona. To je skoro tri puta više od njihove centralne banke koja poseduje 3,3 hiljade tona zaključno sa majem ove godine i nadmašuje iznos rezervi SAD, svetskog lidera (8,1 hiljada tona). Poređenja radi, u istom periodu zlatne rezerve u posedu Turaka procenjivane su na preko 5 hiljada tona.

Rastuća inflacija, kao što se može pretpostaviti, nije prisutna samo u Nemačkoj. Pogledajmo šta se dešava na Starom kontinentu u celini.

Situacija u Evropi: inflacija po zemljama

Evrozona dostigla je najveću inflaciju u svojoj istoriji u maju – 8,1% na godišnjem nivou. Ali to nije ništa novo – svakog narednog meseca, ako izuzmemo april, ona je osvajala nov rekord. Na periferiji evrozone beleže se najveće vrednosti inflacije za celu Evropsku uniju.

Infografika 2: Inflacija i gubitak kupovne moći

Lider u poskupljenju krajnjih proizvoda u aprilu je Estonija (18,8%), a ni Litvanija nije u velikom zaostatku (16,8%). Bar prema zvaničnim podacima, Estonija prednjači čak i ispred Rusije (17,8%) i Ukrajine (16,4%), koje su u ratu. Ni Bugarska, Rumunija i Srbija nisu daleko iza – 14,4, 13,8 i 9,6%. Približno isti tempo poskupljenja primetan je i u drugim centralnoevropskim zemljama.

Ni za harmonizovani indeks potrošačkih cena Eurostata za maj slika nije drugačija s tim što su tamo vrednosti još veće, odnosno 20,1 i 18,5%. Tokom prošlog meseca njima se pridružila i Letonija sa 16,4%. Najveću i najmanju vrednost u Evropi beleže zemlje van evrozone: Turska (70%) i Švajcarska (2,5%).

Više o ovoj temi: Šta je inflacija

Iako je u jakim ekonomijama EU i evrozone primetan rast inflacije, njen tempo je znatno niži. Kao što znamo iz povezanog članka iznad, jedan od fenomena inflacije jeste preraspodela od onih koji poslednji dobijaju novostvoreni novac na one prve. Hoće li ovaj fenomen biti primetan i u Evropi, naročito u evrozoni?