Indija vraća svoje zlatne rezerve kući

Jedan od najznačajnijih događaja na tržištu zlata u poslednje tri godine je repatrijacija zlatnih rezervi od strane centralnih banaka. Pod repatrijacijom mislim na donošenje zlata koje se čuva u trezorima u Londonu (i ne samo tamo) onima kod kuće.

Više o ovoj temi vidite: Istraživanje ukazuje da centralne banke pune svoje rezerve zlata

Prema članku Tajmsa Indije, od 31. maja 2024. godine, Banka rezervi Indije vratila je 100 tona zlata iz svojih londonskih trezora. Indija je trenutno osma najveća zemlja po zlatnim rezervama, držeći 822,1 tonu zlata na kraju prvog kvartala ove godine.

Od ovih ukupnih rezervi je krajem 2023. godine u inostranstvu držano 413,8 tona zlata. To znači da je skoro četvrtina ovih rezervi uneta u zemlju. Hajde da vidimo zašto je ova odluka doneta i kakve posledice može imati.

Zašto se zlatne rezerve drže preko granica?

Postoji nekoliko razloga zašto centralne banke, najčešće zemalja u razvoju, drže zlatne rezerve preko granica. Prvenstveno, to je zbog sigurnosti rezervi. Prema poslovici finansijskog obrazovanja, „ne drži sva jaja u jednoj korpi“. U ovom slučaju, pogodnija verzija bi bila „ne držite sve svoje rezerve u jednom trezoru“.

Drugi razlog je lakoća trgovanja. Mnogo je lakše imati nekoliko dobro obezbeđenih rezervi, i trgovati samo vlasništvom nad tim rezervama, nego ih prebacivati sa svakom transakcijom.

Takođe, to je često jeftinija opcija. Postojanje određenih sefova koji su već dobro zaštićeni i široko korišćeni znači da imaju i nižu cenu.

I poslednji razlog, geopolitika. Držanje rezervi u trezorima druge zemlje označava poverenje u državu u kojoj ostavljamo novac.

Zašto je Indija imala rezerve zlata u inostranstvu?

U slučaju Indije, nisu svi ovi razlozi stajali iza postojanja zlatnih rezervi u Londonu. Tamo su stigli nizom nesrećnih događaja.

Godine 1991. indijska rupija je doživela ozbiljan gubitak vrednosti. Samo u toj godini rupija je izgubila skoro 43% vrednosti u odnosu na američki dolar. Pritisak je nastao namernom devalvacijom od strane Banke rezervi Indije, zbog niskog izvoza.

Do tog trenutka Indija je bila neto uvoznik. Cena indijskog izvoza bila je previsoka, nekonkurentna sa onima iz Kine.

Iz tog razloga, BRI je 1. jula 1991. odlučila da devalvira rupiju u odnosu na dolar, sa 21,2 rupije po dolaru na 23 rupije za dolar. Međutim, to je bilo kao domino-efekat, i tako je 3. jula 1991. dolar vredeo preko 26 rupija.

Infografika: USD/INR

Da bi se tome suprotstavila, Indijska centralna banka je pozajmila 405 miliona dolara od Banke Engleske i Banke Japana. Sa ovim sredstvima, Banka rezervi Indije je kupila indijske rupije sa deviznih tržišta, čime je smanjila višak od devalvacionog šoka. Ali ovaj zajam je morao biti garantovan. Tako je 46,91 tona zlata prevezeno u trezore Banke Engleske. Iako je kredit otplaćen do kraja 1991. godine, BRI je odlučila da zlatne rezerve zadrži u Londonu.

Zašto je Indija vratila svoje zlatne rezerve?

Kao što je pomenuto, repatrijacija zlatnih rezervi može imati geopolitički uticaj na odnose između dve zemlje. Iako je Banka rezervi Indije tvrdila da su razlog za repatrijaciju 100 tona zlata zapravo sve veći troškovi skladištenja zbog rastuće cene zlata, to ne može biti jedino objašnjenje.

Trend da centralne banke vraćaju zlatne rezerve se povećao nakon izbijanja rata u Ukrajini. Videvši mnoštvo sankcija koje su uvedene na vrednosti koje Rusija drži u inostranstvu, centralne banke širom sveta su odlučile da je mudrije da vrate svoje zlatne rezerve u svoje domaće trezore.

Takođe, razlog može biti i zaplena zlatnih rezervi Venecuele od strane Banke Engleske. Velika Britanija ne priznaje legitimitet predsednika zemlje, Nikolasa Madura, koji konstantno radio kako bi imao politički uticaj na Centralnu banku Venecuele

Tako su 30. juna 2023. zaplenjene rezerve od 31 tone zlata, koje danas vrede skoro 2,5 milijardi dolara.

Posledice

Rastući uticaj Istoka na globalno tržište zlata u poslednje dve godine postaje sve očigledniji. Dok se na Zapadu zlato vidi kao “ostatak prošlosti”, Istok sve više ulaže u žuti metal.

Ovaj fenomen je vidljiv na svim mogućim tržištima. Spot tržište, fizička trgovina zlatnim polugama i kovanicama, je sve traženije u Aziji. S druge strane, godišnja potražnja za fizičkim proizvodima od zlata je u Evropi opala za 53% u prvom kvartalu ove godine.

Infografika: potražnja za zlatnicima i polugama po regionima

Takođe, posmatrajući kretanje kapitala fondova kojima se trguje na berzi zlata (ETF), Evropa je primetila stabilan odliv iz ovih fondova u poslednjih 13 uzastopnih meseci, što ukazuje na prodaju zlata. Azija, s druge strane, beleži priliv kapitala, što znači investicije.

U svetlu ovih događaja, trend je jasan. Zlato napušta Zapad i ide na Istok.

Zaključci

Iako na globalnom nivou 100 tona zlata nije mnogo – na površini postoji preko 212.000 tona zlata – u ovom kontekstu, odluka Banke rezervi Indije je odluka na koju treba da se ugledaju zapadni lideri.

Ako se ovaj trend nastavi, šanse za dalji rast cene zlata rastu iz dana u dan.